Dobro upravljanje podrazumeva donošenje kvalitetnih odluka i njihovo efikasno sprovođenje u cilju efikasnog prevazilaženja problema. Odluke su kvalitetne ako organizacija zahvaljujući njima postaje efektivna i efikasna i iz kratkoročnog i iz dugoročnog ugla gledanja. Po Adižesu potrebne su četiri upravljačke uloge tokom životnog ciklusa organizacija:

  • P (Producing Results) je proizvođenje rezultatata ili stvaranje usluga uz pomoć kratkoročno efektivnih odluka, odnosno poslovna orijentacija je efektivna ako dovodi do rezultata u kratkom vremenskom periodu.
  • A (Administering) - administriranje se odnosi na sistematičnost, organizovanost ponavljajućih aktivnosti, stvarajući poželjnje ishode. Smatra se da su odluke kratkoročno efikasne i da rutinsko ponašanje zahteva minimum potrebnih resursa.
  • E (Enterpreneurship) je preduzetništvo i odgovara planiranju na proaktivan način gde se odlučuje šta ćemo da uradimo danas što bi organizaciju učinilo dugoročno efektivnom. Preduzetništvo podrazumeva kreativnost i volju za preuzimanjem rizika.
  • I (Integrating) - integrisanje podrazumeva menjanje organizacione kulture u kojoj dominiraju vrednosti međuzavisnosti, sposobnosti prilagođavanja bez čekanja na spoljašnje intervencije. U takvoj organizaciji svi imaju svoja zaduženja, ali niko nije nezamenjiv što čini organizaciju dugoročno efikasnom.

Ovako definisane uloge su međusobno suprotstavljene:

Na primer, uloga proizvođača rezultata (P) ili davaoca usluga narušava preduzetničku ulogu (E) i obrnuto. Uloga proizvođača rezultata (P) je suprotstavljena i administrativnoj (A) ulozi jer su mlade organizacije zauzete trenutnim poslom tako da nemaju vremena za bolje organizovanje i posvećivanje pažnje procedurama. Naravno, i suprotno pravilo se može primeniti.

Administracija (A) i preduzetništvo (E) su takođe suprotstavljene uloge. Sistem i rutina administratora (A) sputavaju preduzetničku (E) kreativnost, preuzimanje rizika i sklonost ka promenama. Naravno, i u ovom slučaju se može primeniti i suprotno pravilo.

Preduzetništvo (E) i integrisanje (I) su suprotstavljene uloge jer postojan i zaokružen, odnosno integrisan (I) sistem vrednosti sputava preduzetničku (E) kreativnost. Važi i suprotno.


PAEI funkcije kroz faze životnog ciklusa

Da bi se na pravi način sagledao životni ciklus organizaicje, moraju se na umu imati informacije o tome koje PAEI funkcije karakterišu normalne faze u razvoju organizacije, odnosno kako nedostatak ili forsiranje nekog od podsistema u organizaciji može da stvori probleme. Pošto su sve četiri PAEI funkcije neophodne za Top-formu neke organizacije, jasno je da delić svake od njih mora da postoji pri njenom začeću.

Fazu Udvaranja bi trebalo da čini paEi. Patološka situacija je --E-, što znači da organizacija ne doživljava nikakvu praktičnu proveru ciljeva zbog kojih je stvorena. Naravno, I prethodi E.

U fazi Povoja imamo Paei, odnosno dominira funkcija (P)ostizanja. E opada jer se P i E nalaze u međusobnoj zavisnosti. Sanjari i pričalice sputavaju one koji rade i preduzimaju akcije. Adižes ovde navodi jedan izuzetno ilustrativan primer: Stari Zavet nam govori da je Mojsije umro pri prelasku reke Jordan kada se njegov san ostvario – san kojem je posvetio čitav svoj život. Preneo je vlast na Džošuu, radenika koji neće propovedati već će preduzimati konkretne akcije i sprovoditi ideje u delo.

U Go-Go fazi (PaEi) priliv i tok novca su obezbeđeni i relativno su stabilni, a P je dostigla vrhunac razvoja. Pruža se mogućnost za porast E funkcije. Po završetku testa realnosti vizije
energija je oslobođena i ponovo je usmerena na viziju. Ako organizacija permanentno ostaje orijentisana na postizanje, to je isto kao slučaj deteta koje zaostaje u razvoju, koje nikad ne preraste pelene i svoju funkcionalnu orijentaciju.

Adolescencija (pAEi) - Administriranje predstavlja kratkoročnu funkciju pa je, prema tome, logična zamena za P, koje je takođe kratkoročno. Pojavu A uzrokuje previše E, ali ako A zameni E, to znači da će organizacija ostati isključivo kratkoročno orijentisana, što ni u kom slučaju nije dobro sa aspekta njene budućnosti. U Adolescenciji se vrši selekcija, odvajaju se one organizacije koje će napredovati i razvijati se od onih koje će životariti. Vrši se selekcija
između onih organizacija koje imaju samodisciplinu i onih koje je nemaju. Da bi se postogli vrhunski rezultati neophodno je posedovati samodisciplinu i samokontrolu pomoću kojih se odoleva kratkoročnim iskušenjima. Bez samodiscipline bi nastao poriv da se žrtvuje  preduzetništvo. Ako postoji samodisciplina i samokontrola, organizacija će se opredeliti da žrtvuje (P)ostizanje.

Sa druge strane, što je snažnije osećanje pripadnosti i identifikacije (I), manja će biti potreba za uvođenjem mehanističkih pravila ponašanja (A). Sa druge strane, što je više administriranja, sve manje će u organizaciji biti integrisanja (I). Mnogo više kontrole i striktnih pravila ponašanja neophodno je u onim slučajevima gde nisu razvijeni vrednosni sistemi. I se neće pojaviti tamo gde nema ni malo A, dok se A pojavljuje izuzetno često tamo gde nema ni malo I.

Top-forma (PAEi) - U Top formi ponovo izlazi u prvi plan ona funkcija koja je ranije svesno stavljena pod kontrolu – postizanje (P). Razvijena je funkcija administriranja, a još uvek imamo e preduzetništvo. Upravo zbog toga se Top-forma nalazi na putu do vrha, jer još uvek imamo E, izvor fleksibilnosti koja organizaciji obezbeđuje vitalnost. Oblik krive predstavlja vitalnost organizacije. Vitalnost se definiše kao sposobnost organizacije da bude delotvorna i efikasna na kratke i na duge staze.

Stabilnost (PAei) - Sa početkom organizacionog opadanja prvo opada (e) preduzetništvo, zatim postizanje (p), zatim integrisanje (i) i na kraju administriranje (a). U fazi Stabilnosti preduzetništvo opada. Intergrisanje (I) bi moglo da bude visoko zastupljeno na ulaznim stadijumima životnog ciklusa, ali to najčešće nije slučaj i takvo ponašanje vuče korene iz društvene kulture. U fazi Stabilnosti srećemo se sa jednom autohtonom organizaconom kulturom koja se stvara unutar organizacije, a to je Integrisanje (I) koje raste. Postavlja se pitanje zašto dolazi do porasta I na račun smanjenja E, a obe su dugoročne funkcije? Organizacija je još uvek uspešna i u potpunosti vitalna, njena borba za opstanak nije akutna. To nam omogućava luksuz da se posvetimo sebi i posvetimo više pažnje međusobnoj zavisnosti među ljudima i različitim vrednostima koja određuju ponašanja.

Aristokratija (peAi) - Ako je (e) dovoljno dugo vremena bilo nisko zastupljeno, neminovno će konačno doći do opadanja (p). Na taj način organizacija ulazi u period Aristokratije. Opadanje (p) predstavlja posvećivanje manje pažnje sadržaju, a više formi. Aristokratske organizacije mogu sebi da priušte da ne budu funkcionalno orijentisane jer su često likvidnije od organizacije u Top formi, manje se izlažući riziku.

Rana birokratija (pA-i) i Birokratija (--A-) su posledice pasivnosti organizacije, dok se okolni svet menja, konačno jasno dolaze do izražaja. Sada se plaća cena za posebno I koje se formiralo u Stabilnosti. Kada likvidnost biva dovedena u pitanje, organizacija se upinje iz sve snage da ponovo oživi (p). Sa opadanjem nivoa proizvođenja rezultata (p) opada i integrisanje (i). Ono što je ostalo je administriranje (a), koje sada počinje da koči organizaciju. Da bi se sadržina (e) oslobodila forme (a), sistem mora da se promeni.

Smrt (----) - Smrt nastaje kada se ukine pomoć koju organizacija dobija sa strane i kada takva organizacija mora da sopstvenom funkcionalnošću opravda svoje postojanje. Tada postaje jasno da A predstavlja golu formu koja ne donosi nikakvu funkcionalnost i novo (e) udvaranje se rađa. Kada neka organizacija umre iz njenog pepela se po pravilu rađa druga organizacija, ako se taj čin motiviše na pravi način. Da bismo proverili da li će neki sistem, bilo mikro ili makro umreti, uvek treba da se pozabavimo okruženjem tog sistema i da vidimo kako ono motiviše i pospešuje E.

 

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Upravljačke uloge 1
  • Upravljačke uloge 2
  • Upravljačke uloge 3