Mrežna solucija mora da uključuje Domain Name System (DNS) da bi povezao komponente mrežne infrastrukture. Važan faktor u povezivanju komponenata je razrešavanje Host imena u IP adrese. U ovom modulu naučićete kako se razrešavaju host imena koristeći DNS servis.
Name Resolution Process u mrežnoj infrastrukturi
U TCP-IP protokolu, internet protokolu, u TCP-IP mrežama, mnogi komponenti se koriste da bi se osiguralo da svaki TCP-IP host može bez problema da komunicira sa drugim TCP-IP hostovima i da može da pristupi i koristi mrežne resurse. Deo uspešnog komunikacijskog procesa u TCP-IP mrežama je Name Resolution proces (razrešavanje imena). Name Resolution prevodi display imena i odgovarajuće IP adrese.
Postoje dva tipa imena koja se koriste u TCP-IP mrežama. To su Host imena i NetBIOS imena.
Host ime je krajnji levi komponent DNS imena koji identifikuje Hosta, kao što je kompjuter ili resurs. Na primer, u DNS imenu webserver1.linkgroup.com, host ime predstavlja krajnji levi komponent ovog DNS imena, webserver1. NetBIOS ime je jedinstveno ime koje može da identifikuje kompjuter ili resurs.
NetBIOS ime nije deo hijerarhijske strukture i iz tog razloga NetBIOS imena moraju da budu jedinstvena na mreži. Na primer, prodajakompjuter1 i prodajakompjuter2 su jedinstvena NEtBIOS imena na mreži. Takođe, veoma je važno da znate da se NetBIOS imena koriste na Intranetu (privatnim mrežama) ali se ne koriste na Internetu. Na Internetu se koriste isključivo Host imena. Host imena i NetBIOS ima su Dipslay imena koja korisnici koriste da bi pristupili određenim resursima na mreži. Kompjuteri sa druge strane koriste IP adrese da bi se povezali sa drugim kompjuterima. Iz tog razloga Display imena moraju da budu prevedena u IP adrese za korisnike da bi mogli da pristupe resursima na mreži. Na primer, korisnik1 mora da pristupi resursima koji se nalaze na prodajakompjuteru1. Korisnik upisuje Display ime kompjutera na kojem se nalaze potrebni resursi prodajakompjuter1, ipak pošto kompjuter mora da zna IP adresu kompjutera pod imenom prodajakompjuter1 da bi mogao da se konektuje.
Administratori moraju da konfigurišu klijentske kompjutere na mreži tako da njihova kompjuterska imena mogu da budu razrešena u IP adrese. Kada konfigurišemo klijenta za razrešavanje imena (Name resolution), mi time osiguravamo da oni mogu da komuniciraju sa drugim kompjuterima koristeći imena kompjutera. Da bi dva hosta mogla da komuniciraju na mreži, MAC adresa svakog hosta mora da bude identifikovana. IP adresa je udružena sa MAC adresom, a ime kompjutera je udružena sa IP adresom. Razrešavanje imena (name resolution) je proces dobijanja IP adrese koja je udružena sa imenom kompjutera. Poznavanje različitih metoda za razrešavanja imena kompjutera može da vam umnogome pomogne u odrađivanju ovih administrativnih zadataka.
Red po kojem se odrađuje Name Resolution process zavisi u mnogome od tipa imena koji se koriste na mreži (Host & NetBIOS) i od konfiguracije mreže. Kada razrešavamo imen u IP adresu jedan ok komponenata u name Resolution procesu je DNS Name Cache. DNS Name Cash se nalazi na lokalnom kompjuteru i sadrži sva ranije razrešena Host imena u IP adrese u svom kešu. Sledeći component u Name Resolution procesu je Host file. Hosts File se nalazi na lokalnom kompjuteru i sadrži prevede nazive (Host name u IP adrese). Hosts fajl je statički i administrator mora ručno da konfiguriše Hosts fajl na svakom kompjuteru na mreži. DNS je takođe component Name Resolution procesa. DNS se nalazi na udaljenom server i održava svoju bazu koja sadrži zapise i prevode imena svih kompjutera na mreži u IP adrese. Sledeći component Name Resolution procesa je NetBIOS Name Cache. NetBIOS Name Cache nalazi se na lokalnom kompjuteru i sadrži u svom kešu ranije razrešena NetBIOS imena u IP adrese. WINS je takođe component Name Resolution procesa. WINS se nalazi na udaljenom serveru koji održava svoju bazu podataka koja sadrži zapise koji prevode Imena i IP adrese. Sledeći component u Name Resolution procesu je NetBIOS Broadcast. Lokalni kompjuter šalje zahtev NetBIOS broadcast jer želi da razreši NetBIOS ime u IP adresu određenog kompjutera na mreži. I poslednji komponent Name Resolution procesa je Lmhosts File. Lmhosts File se nalazi na lokalnom kompjuteru i sadrži zapise koji prevode NetBIOS imena u IP adrese. Lmhosts fajl je statički i administrator mora ručno da konfiguriše zapise.
Name Resolution ProcessKada korisnik ukuca Display name za određeni resurs, klijentski kompjuter prvo proverava svoj DNS Name Cache da bi odredio da li je DNS ime već ranije razrešeno i IP adresu. Ako zapis postoji u DNS Name Cache-u, klijentski kompjuter će iskoristiti IP adresu da bi se povezao na resurs. Ako DNS Name Cache ne može da razreši ime u IP adresu zahtev odlazi ka sledećem komponentu Hosts fajlu. Lokalni Hosts fajl dalje pretražuje svoje zapise u potrazi za zapisom koji prevodi ime u IP adresu. Ako je zapis pronađen u Hosts fajlu, klijentski kompjuter kotisti IP adresu za pristup resursu. Ako Hosts fajl ne uspe da razreši ime u IP adresu, zahtev tada odlazi ka sledećem komponentu DNS-u. DNS Server pretražuje svoju bazu u kojoj se nalaze zapisi koji razrešavaju imena u IP adrese i ako pronađe potrebni zapis, klijentski kompjuter će moći da iskoristi IP adresu i konektuje se na resurs. U slučaju da se zapis ne nalazi u bazi DNS Servera zahtev odlazi do sledećeg komponenta, NetBIOS Name Cashe. NEtBIOS name Cache traži zapis koji prevodi ime u IP adresu i u slučaju dag a pronađe šalje ga klijentskom kompjuteru koji će tada moći da se konektuje na resurs. U slučaju da NetBIOS Name Cache ne pronađe potrebni zapis, zahtev odlazi ka sledećem komponentu WINS-u. zahtev šalje kompjuter koji je napravio zahtev ka WINS server. Windows Server vrši pregled svih zapisa u svojoj lokalnoj bazi i u slučaju da pronađe željeni zapis šalje ga klijentskom kompjuteru koji tada može da se konektuje na resurs. U slučaju da WINS server ne može da pronađe potrebni zapis u svojoj bazi, zahtev se prosleđuje ka sledećem komponentu NetBIOS Name Broadcast. Kompjuter šalje zahtev Broadcast u lokalnu podmrežu (Subnet) i ako neki od kompjutera na loklanoj podmreži može da razreši ime u IP adresu, taj kompjuter će poslati IP adresu klijentskom kompjuteru koji je napravio zahtev. Kompjuter koji je napravio zahtev moći će da pristupi resursu. Ako nijedan od kompjutera na lokalnoj podmreži nema potreban zapis, zahtev se šalje ka poslednjem komponentu u Name Resolution Process-u a to je Lmhosts file. Lokalni kompjuter tada pretražuje Lmhosts fajl u potrazi za zapisom i ako ga pronađe, kompjuter će moći da pristupi resursu. U slučaju da nijedan od komponenata u Name Resolutio procesu ne može da prevede Display ime u IP adresu, taj kompjuter tada neće moći da pristupi resursu.
