Proces ugovaranja realizacije projekta bitno utiče na efikasnost upravljanja projektom. Ugovaranje se uglavnom odnosi na bitne elemente u procesu upravljanja i odnosi se na:
Iz prethodnog proizilazi činjenica da od dobrog ugovaranja u velikoj meri zavisi konačan ishod u ostvarenju osnovnih ciljeva projekta.
Proces ugovaranja takođe zavisi od vrste projekata, čime je ustanovljena njegova složenost. Srazmerno složenosti uvećavaće se i značaj ugovaranja datim projektom. Može se zaključiti da su gotovo uvek najsloženiji investicioni projekti zbog svoje obimnosti, vremena trajanja i cene koštanja. Proizvodni projekti, istraživačko razvojni, organizacioni i drugi ne zahtevaju složen proces ugovaranja, pa samim tim i nije od velike važnosti u realizaciji projekta. Složenost ugovaranja kod investicionih projekata je u potrebi ugovaranja sa većim brojem izvođača, što usložnjava čitav proces ugovaranja. Ukoliko se realizuje projekat unutar nekog preduzeća, moguće je da on bude ostvaren sa sopstvenim snagama, tako da u tom slučaju proces ugovaranja praktično i ne postoji.
U procesu upravljanja projektnim zadatkom postoje dva osnovna činioca:
Prema tome proces ugovaranja može biti dvojako posmatran iz čega se pojavljuju aktivnosti u delu zajedničkih interesa, kao i onih koji su specifični za svaku ugovornu stranu.
Sa aspekta naručioca proces ugovaranja obuhvata sledeće aktivnosti:
Sa pozicije izvođača proces ugovaranja se sastoji iz aktivnosti:
Načini za izbor izvođača:
Za izvođenje velikih i skupih projekata moguće je raspisati nacionalni konkurs, kao i konkurs međunarodnog značaja, čime mogućnost učestvovanja u konkursu i dobijanju posla može da ostvari i strana organizacija.
Kod ponude je karakteristično da na osnovu tražnje, potencijalni izvođači dostavljaju ponude u kojima preciziraju uslove po kojima mogu da izvedu radove na datom projektu. Ponuda se dostavlja na osnovu raspisanog tendera, odnosno tenderske dokumentacije. Ova dokumentacija je zbir dokumenata, koji prikazuju neophodne aspekte za projekat i predstavljaju osnovne uslove za podnošenje ponude od strane potencijalnih ponuđača.
Ponuda treba da sadrži elemente:
Kod izbora najpovoljnijeg izvođača nije osnovni kriterijum cena, tako da najpovoljniji izvođač može biti i onaj koji ima višu ponuđenu cenu, ali u delu rokova i kvaliteta daje bolje pogodnosti.
Postoje četri vrste ugovora za ugovaranje realizacijom projekta:
Jedinstveni ugovor
Ova vrsta ugovora se karakteriše sklapanjem ugovora između investitora i izvođača radova po principu jedinstvenosti. To znači da investitor zahteva od izvođača da sve radove u celosti obavi i odgovara za njihov kvalitet. U tom slučaju posao izvođača je da koordinira sa radovima na projektu i sklapa ugovore sa podizvođačima. Prilikom odabira izvođača poželjno je da investitor vodi računa i izabere izvođača koji može najveći deo posla da izvede samostalno, dakle uz angažovanje što manjeg broja podizvođača.
Tip odvojenih ugovora
Kod ove vrste ugovaranja investitor vrši izbor većeg broja izvođača, nezavisno jedan od drugog. Pri tome svaki izvođač pojedinačno je odgovoran za svoj rad investitoru. Za konačan ishod projekta u ovom slučaju preuzima investitor.
Tip ugovora ključ u ruke
Ovakvim ugovaranjem izvođač radova preuzima kompletnu odgovornost i rizik za okončanje rada na projektu. Princip je isti kao i kod jedinstvenog ugovaranja, sa tom razlikom, što izvođač radova preuzima i posao u delu izrade projektne dokumentacije i definisanje potrebne proizvodne tehnologije.
BOT ugovori (Bild - izgradi, Own - poseduj, Transfer - predaj)
Ugovaranjem ovakve vrste, izvođač radova finansira projekat svojim ili delom svojih sredstava. Nakon završetka projekta on zadržava pravo korišćenja izgrađenog objekta određeni broj godina sa ciljem da povrati uložena sredstva. Ovim načinom ugovaranja sklapaju se dogovori uglavnom za izgradnju objekata od javnog značaja, tako da nakon eksploatacije od strane izvođača i finansijera projekta, objekat ostaje u javnom vlasništvu.