Učesnike na finansijskim tržištima čine finansijske institucije i finansijski posrednici.
Finansijske institucije mogu se pojaviti kao zajmodavci ili kao nosioci regulatorne uloge. Osnovna im je uloga da posreduju između suficitnih i deficitnih ekonomskih jedinica i to tako što prikupljaju akumulaciju preko svojih kreditnih i finansijskih instrumenata i vrše njeno usmeravanje kreditiranjem ili kupovinom finansijskih instrumenata zajmoprimaoca.
Finansijski posrednici povezuju učesnike na finansijskim tržištima ostvarujući zaradu na osnovu razlike u ceni po kojoj angažuju sredstva i po kojoj ih plasiraju.
Učesnici na finansijskim tržištima vrše sledeće poslove:
Neke finansijske institucije nastale su pre finansijskih tržišta kao što su: banke, štedionice, a neke su njegova tvorevina kao što su: osiguravajuće organizacije, penzioni fondovi i investicione kompanije.
Možda je najprikladnija klasifikacija finansijskih institucija na sledeće:
Centralna banka ima poseban značaj jer vrši regulativnu ulogu na finansijskom tržištu posebno na tržištu novca gde određuje nivo novčane mase i kamatnih stopa, jer vrši zaštitu učesnika na fin. tržištu a doprinosi razvoju finansijskog tržišta emitovanjem hartija od vrednosti i operacijama na otvorenom tržištu.
Uloga centralne banke kod nas je NBS kao samostalna i jedinstvena emisiona ustanova monetarnog sistema.
Centralna banka ima sledeće funkcije i zadatke:
Do sredstava dolaze prikupljanjem depozita od ostalih učesnika na finansijskom tržištu i oni za njih čine pasivu pošto im ti depoziti stvaraju obavezu prema deponantima, a aktiva su im odobreni krediti ili ulaganja u razne oblike finansijske aktive a najčešće HOV.
U depozitne finansijske institucije spadaju:
Banka je institucija koja prikuplja slobodna novčana sredstva (depozite), odobrava kredite, i obezbeđuje transakcioni novac (plaćanja). Do sredstava dolaze prikupljanjem različitih vrsta depozita, po viđenju, na osnovu tekućih i žiro računa oročenih i slično. Ali to mogu biti i sopstvena sredstva kao i kreditni izvori kojima banke raspolažu. Zatim ta sredstva koriste za odobravanje različitih kredita.
Banke se dele na :
Štedne i kreditne asocijacije do sredstava dolaze preko štednih depozita stanovništva ali i emitovanjem različitih HOV-a i plasiraju ta sredstva u kupovinu nekretnina, potrošačke kredite, ne potrošačke kredite kao i HOV lokalnih organa vlasti.
Štedionice posluju po principu zajedničkih kooperativa, a deponenti su ujedno i vlasnici i prikupljaju štedne uloge i ne bave se kreditiranjem krajnjih korisnika već preko drugih finansijskih institucija.
Kreditne unije svojim članovima odobravaju manje potrošačke kredite putem kreditnih kartica a vlasnicima unije se prihod isplaćuje u obliku dividende štedno kreditne zadruge. Najčešće odobravaju kredite na konto hipoteke ili zalaganjem određenih vrednosti.
Finansijske kompanije posluju tako što izdaju određene dužničke finansijske instrumente koje po apoenima i rokovima prilagođavaju kupcima i prikupljaju finansijsku štednju koja razmenjuju za potraživanja ili akcije od deficitnih ekonomskih jedinica.
Do sredstava ne dolaze prikupljanjem depozita već na druge načine.
Tu spadaju: