Tipovi računara
Istorijat računara
Ljudi su tokom istorije koristili različite mašine za izračunavanje, počevši od abakus koji su postojali u gotovo svim kulturama Starog sveta. Abakusi su izgledali kao današnje računaljke, a složeniji tipovi su mogli obavljati sve četiri osnovne računske operacije: sabiranje, oduzimanje, množenje i deljenje.
Idejni tvorac prve mašine koja koristi principe rada zastupljenje i kod današnjih računara je Čarls Bebidž, koji je 1820. godine osmislio prvi računar sa bušenim karticama, a prvu ovakvu mašinu je konstruisao Herman Holerit 1890. Čitav koncept podrazumevao je čuvanje podataka u obliku brojeva.
Tridesetih i četrdesetih godina dvadesetog veka, pojavili su se elektronski računari koji su se sastojali od vakuumskih cevi, ABC i ENIAC. Ovi računari su bili veoma glomazni, veličine jedne prostorije ili čitavog sprata, samim tim vrlo skupi i retki, i koristili su se uglavnom u vojne svrhe.
Druga polovina prošlog veka donela je munjevit razvoj računara, kada su vakuumske cevi zamenili tranzistori. Računari postaju pouzdaniji, brži, manji i jeftiniji. Time dobijamo mašine koje su mogle da priušte ne samo velike Vladine institucije, nego i velike i srednje kompanije.
Mainframe računari
Tadašnji rad na računaru podrazumevao je korišćenje terminala, koji u stvari nisu bili računari u pravom smislu te reči, nego su se sastojali samo od tastature za unos i monitora za prikaz podataka. Prava obrada i čuvanje podataka se odigravala u drugoj mašini, mainframe računaru, koji je opsluživao veliki broj ovakvih terminala. Zbog tehnološkog razvoja i sniženja cena, terminali više nisu u širokoj upotrebi, dok se moderni mainframe računari i superkompjuteri koriste u velikim kompanijama i Vladinim ustanova, gde se zahteva rad se velikom količinom podataka i velikom brzinom obrade (birački spiskovi, evidencije osiguravajućih društava).
Mrežni računari
Još jedna vrsta računara za koju možemo da kažemo da je deo istorije su mrežni računari. Za razliku terminala, mrežni računar poseduje i procesor i radnu memoriju i u mogućnosti je da samostalno obrađuje podatke, ali nema sopstvene uređaje za čuvanje podataka.
Terminale i mrežne računare zamenili su stoni personalni računari (desktop computer, Personal Computer, PC), koji zadovoljavaju potrebe savremenog korisnika, i koje ćemo detaljno opisati u nastavku ovog kursa.
Slika 2. Klijent/server mreža
Prenosivi računari
Devedesetih godina se desila ekspanzija različitih tipova prenosivih računara:
Glavna karakteristika ovih računara je da su lako prenosivi sa jednog mesta na drugo i imaju bateriju kao izvor energije (ali imaju i adapter pomoću kojih se priključuju na električnu mrežu). Razlikuju se po veličini, ceni i potrebama korisnika koje mogu da zadovolje.
Reč lap na srpskom znači krilo, pa je laptop računar koji može da stane u krilo. On može da obavi sve zadatke koje obavlja personalni računar, ali slabijih performansi – za istu cenu dobijate računar sporijeg procesora, manjeg kapaciteta memorije i hard diska od klasičnog personalnog računara.
Slika 3. Laptop
PDA uređaji mogu da stanu na jedan dlan, dok se podaci i komande zadaju drugom rukom (preko tastature, olovke i ekrana osetljivog na dodir) ili glasom, i veoma su jednostavni u pogledu prenosa. Oni nemaju sve karakeristike personalnog računara, ali imaju funkcije adresara i podsetnika, mobilnog telefona, mogućnost povezivanja na Internet, pretraživanja WWW i razmene elektronske pošte. Mogu se povezati sa personalnim računarom preko USB ili infracrvenog porta. Mana ovakvih računara najčešće proističe iz njihovih malih dimenzija, jer male dimenzije displeja utiču na komfor pri pregledanju podataka.
Slika 4. PDA uređaji
Handheld računari su vrsta računara između laptop i PDA uređaja, po veličini i po funkcionalnosti.