Perspektive informaciono-komunikacionih tehnologija

Perspektive informacionih tehnologija (IT) se mogu sagledati iz sledećih nekoliko karakterističnih podataka:

  • 1492. godine trebalo je 6 meseci da španska kraljica sazna da je Kristofor Kolumbo otkrio Novi Svet,
  • 1865. godine trebalo je 12 sedmica da britanska vlada sazna za ubistvo Abrahama Linkolna,
  • trebalo je 1,3 sekunde da ceo svet sazna da je Nil Armstrong stupio na Mesec.


Čemu IT, odnosno, informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) treba da zahvale za današnji stepen razvoja, atraktivnost i osiguranu budućnost? Nesporno je da pored materije i energije, od informacija zavise svi aspekti svakodnevnog čovekovog života i rada. Informacije su postale ključni resurs današnjice. Potreba za komuniciranjem je prirodna potreba čoveka, a dostignuti stepen i predviđeni budući razvoj mikroelektronike kao infrastrukture, IT (ICT) obezbeđuju blistavu budućnost.

 

Ključne tehnologije za razvoj telekomunikacija i IT

Razvoj telekomunikacionih tehnologija bio je ograničen mogućnostima tehnologije, posebno u oblasti mikroelektronike. Da bi se sa klasičnih telekomunikacionih usluga prešlo na nove vidove usluga, bio je potreban razvoj novih tehnologija, posebno:

  •  mikroelektronike,
  •  tehnologije optičkih sistema, i
  •  računara.

 

U razvoju sveukupnih ICT prisutne su dve tendencije:

  •  globalizacija
  •  integracija.


Globalizacija predstavlja zahtev i potrebu da se komunikacione veze mogu uspostaviti između bilo koje dve tačke na zemlji, u stanju mirovanja ili u pokretu.

Integracija ima dva pravca: Obezbeđenje mogućnosti prenosa različitih servisa (multimedijalni prenos) i integracija različitih komunikacionih sistema.

 

Neki ključni datumi u razvoju bežičnih telekomunikacija

Odabrali smo samo nekoliko datuma koje smatramo značajnim za sagledavanje tempa razvoja bežičnih telekomunikacija:

  • prvi patent za bežičnu telegrafju prijavio je Markoni 1897. Godine,
  • prva radio-komunikacija u javnom saobraćaju ostvarena je 1927. Godine,
  • 1937. godine je obavljena javna demonstracija televizije u Londonu,
  • 1960. godine lansiran je prvi telekomunikacioni satelit, kada započinje era satelitskih komunikacija.

 

Razvoj mobilnih bežičnih (radio) komunikacija

Dosadašnji razvoj se odvijao na način koji se može sagledati kroz prikaz na sledećoj  slici, na kojoj prva vertikala predstavlja klasične sisteme mobilnih radiokomunikacija, a naredne vertikale su savremeniji sistemi.


U nastavku će biti opisane osnovne karakteristike sistema naznačenih na prikazanoj slici.

 

Klasični sistemi mobilnih radiokomunikacija

Klasični sistemi mobilnih radiokomunikacija već su zamenjeni ili se zamenjuju savremenijim, a među njima su:

  1. Klasični sistem mobilnih radio-veza (LMR – Land Mobile Radio), koji može biti:
    • funkcionalni, odnosno privatni (PMR – Private Mobile Radio), za komunikacione potrebe u privrednim sektorima (saobraćaj: kopneni, pomorski, vazdušni; industrija; rudarstvo; elektroprivreda; državnim delatnostima (policija, vojska) i
    • javni sistem mobilnih rado-veza (PAMR – Public Access Mobile Radio),
  2. Pejdžing sistem (Pagging),
  3. Mobilna telefonija (Mobile Telephony).

 

PMR sistem se razvijao u dva pravca:

  • konvencionalni, zasnovan na klasičnoj, jednostavnoj arhitekturi funkcionalnih sistema, i
  • tranking sistem naprednije tehnologije, kompleksnije arhitekture i većih mogućnosti.

 

PAMR sistem može biti:

  •  javni tranking sistem uglavnom namenjen prenosu govora ili
  •  javni tranking sistem namenjen prenosu podataka.

 

Princip trankinga

Princip klasičnog PMR sistema koji se sastoji u tome da se svakoj korisničkoj grupi dodele ekskluzivna prava (licence, dozvole) na korišćenje određenog broja radio-kanala, bez obzira na obim i učestalost njihovog zauzeća, doveo je do zagušenja radio-opsega namenjenog za PMR. Međutim, zajedničkom upotrebom svih raspoloživih radio-kanala od strane svih korisnika postiglo bi se racionalnije korišćenje radio-kanala i radio-mreža. To se rešava principom trankonga.

Princip trankinga (Trunking) polazi od pretpostavke da je za profesionalne korisnike za jednu zonu pokrivanja procenat vremena zauzeća radio-kanala od strane jednog korisnika u proseku mali, a verovatnoća istovremenog zahteva više korisnika za komunikacijom po jednom radio-kanalu na istoj lokaciji, takođe, u proseku mala.
Specijalnom tehnikom automatskog dodeljivanja (raspoređivanja) radio-kanala (Trunking Technology) iz zajedničkog skupa kanala, tj. ograničenog broja radio-kanala za jednu zonu pokrivanja, trunking sistem isti broj radio-kanala znatno efikanije dodeljuje velikom broju korisnika. Jedan iz skupa dodeljenih radio-kanala za svaku ćeliju (osnovni modul mreže) koristi se kao kontrolni kanal, a svi ostali kao radni kanali.

 

Pejdžing sistem

Pejdžing (Paging) predstavlja zatvoreni sistem za jednosmerno pozivanje osoba, korišćen u bolnicama, vatrogasnim ekipama, aerodromima, železničkim i autobuskim stanicama.

Uveden je u upotrebu s kraja sedamdesetih i početkom osamdesetih godina, kao sistem britanske pošte (POCSAG – Post Office Code Standardization Advisory Group) i bio u svetu prihvaćen kao vodeći standard javnog pejdžinga. Predstavljao je analogni pejdžing sistem.

Pojavom mobilne telefonije, kao glavnog konkurenta, pojavila se potreba za unapređenjem i proširenjem pejdžing sistema. Danas su dva dominatna i konkurentna pejdžing protokola:

  •  ERMES (Enhanced Radio Messaging System) koji je evropski sistem i
  •  FLEX – FLEXibile Speed koji je razvila Motorola i koji je američki sistem


Sa mogućnostima, numeričke i alfanumeričke pejdžing usluge.

 

Mobilna radio telefonija

Ima za cilj - ostvarenje telefonskih veza između:

  •  mobilnih korisnika i fiksne telefonske mreže i
  •  mobilnih korisnika međusobno.


Javlja se 40-tih godina, kada je:

  • korišćen frekventni opseg od 40 MHz,
  • širina radio-kanala je bila nekoliko stotina kHz zbog čega je jako ograničen broj korisnika.


Razvojem tehnologije (mikroelektronike), dodelom višeg frekventnog opsega (450, 900, i 1800 MHz) i smanjivanjem širine radio-kanala (25 i 12,5 kHz) sistem počinje brže da se razvija.

Povećanje broja korisnika uslovilo je uvođenje ćelijskog sistema, čija je suština u:

  •  podeli geografskog područja na manje oblasti – ćelije, i
  •  ponavljanju radio-kanala u nesusednim ćelijama.


Gustina pretplatnika je povećana primenom tehnika višestrukog pristupa, kao što su:

  •  FDMA (Frequency Division Multiple Access),
  •  TDMA (Time Division Multiple Access) i
  •  CDMA (Code Division Multiple Access).


Do sada u primeni postoje 3 generacije (G) mobilne telefonije:

  •  analogni sistemi sa FM modulacijom (1G) i
  •  digitalni mobilni sistemi:
    o nekompatibilni standardi (2G),
    o kompatibilni standardi (3G).

Najpoznatiji analogni sistemi (prva generacija – 1G) su:

  •  američki AMPS (Advanced Mobile Phone System),
  •  britanski TACS (Total Access Communication System),
  •  nordijski NMT (Nordic Mobile Telephone 450, 900).


Najpoznatiji digitalni sistemi su:

  •  pan-evropski GSM 900 (GSM - Global System for Mobile Communications),
  •  američki DAMPS 800, 1900 (DAMPS – Digital AMPS),
  •  Japanski JDC (Japanese Digital Cellular),
  •  GSM 1800 ili DCS 1800 (DCS – Digital Cellular System).

 

Bežični telefoni

CT1, CT2 (CT – Cordless Telecommunications) su klasični mobilni telefoni 80-tih godina. Možemo ih zvati bežičnim telefonima prve generacije.

CT1 predstavlja samo produžetak telefonskog priključka, prodaje se u paru (baza i mikrotelefonska kombinacija).

CT2 je bežični telefon koji je omogućavao pristup javnoj telefonskoj mreži u posebnim tačkama po znatno nižoj ceni od one koju je imala mobilna ćelijska telefonija.

 

Savremeni digitalni sistemi bežičnih komunikacija

Primeri digitalnih sistema bežičnih komunikacija su: TETRA, ERMES, GSM, DECT.

 

TETRA

TETRA – Terrestrial Trunked Radio koji predstavlja evropski standard za digitalni ćelijski mobilni sistem koji integriše sve privatne i javne poslovne mobilne sisteme prethodne generacije pružajući trostruki mod rada:

  • DMO – direktan rad radio-stanica izvan sistema,
  • V+D – prenos govora i podataka komutacijom vodova i paketa,
  • PDO – Packet Data Optimised – optimizovani interaktivni paketski prenos podataka velikih brzina.


Standardi za TETRA sistem pojavili su se 1997. godine, kada i prvi digitalni tranking sistemi.


ERMES – European Radio Messaging System predstavlja novi, dvosmerni, fleksibilni javni pejdžing sistem savremene digitalne tehnologije.


GSM – Global System for Mobile Communications, PCN – Personal Communications Network, predstavljaju drugu generaciju (2G) javnih mobilnih telefonskih sistema savremene digitalne tehnologije. Zamenili su analogne sisteme prethodne generacije NMT - Nordic Mobile Telephone, TACS – Total Access Communications System,                AMPS – Advanced Mobile Phone System.


DECT – Digital Enhanced Cordeless Telecommunications čini drugu generaciju ćelijskih bežičnih telefona digitalne tehnologije. Sastoji se od mobilnog terminalnog uređaja i bazne stanice koja pokriva oblast prečnika 30-300 m, a može da opsluži do 4 telefonska aparata. Osam baznih stanica se mogu grupisati u DECT ploču, a dodavanjem DECT ploča sistem se modularno širi do 1000 korisnika. Može da predstavlja privatni sistem mobilne telefonije u okviru jedne kompanije u jednom ili više bliskih objekata. 1992. godine DECT standard uveden je u Evropu, a 1995. godine dopunjen i uveden širom sveta. Zamenio je klasične bežične analogne sisteme CT1 i CT2.

 

Karakteristike digitalnih generacija bežičnih komunikacija

Karakteristika druge generacije (2G)je integracija. Očekuje se integracija TETRA i GSM, a sa druge strane GSM, DECT i ERMES sistema. Ove integracije vode ka mobilnim sistemima treće generacije (3G):

  • IMT-2000 (International Mobile Telecommunication) koji predstavlja inicijativu ITU (International Telecommunication Union) odnosno standard za 3G sisteme, a ranije je nazivana FPLMTS – Future Public Land Mobile Telecommunications System),
  • UMTS – Universal Mobile Telecommunications Service, koji je deo IMT-2000 inicijative i predstavlja budući univerzalni mobilni telekomunikacioni sistem, koji će podržan satelitskim komunikacijama, u pravom smislu biti globalni mobilni telekomunikacioni sistem sa velikim skupom raznovrsnih i fleksibilnih servisa, brzine prenosa do 2 Mbps,
  • DAWS – Digital Advanced Wireless Service će predstavljati dopunu UMTS za prelazak ka čevrtoj generaciji (4G) mobilnih sistema. Razvija se na bazi TETRA DPO i treba da obezbedi prenos podataka na brzinama iznad 2 Mbit/s (do ATM brzina od 155 Mbit/s), odnosno brzina iznad onih koje obezbeđuje UMTS.


Četvrta generacija (4G) će, prema zamisli, predstavljati potpuno IP (Internet Protocol) zasnovan i integrisan sistem svih sistema i mreža svih mreža (System of Systems and Network of Networks). To će biti  postignuto povezivanjem žičnih i bežičnih mreža kao i računara i komunikacionih tehnologija, koje će obezbediti brzine od 100 Mb/s i 1Gb/s, respektivno, u uslovima izvan i unutar zatvorenog prostora sa stalnim kvalitetom i visokom bezbednošću, nudeći bilo koju vrstu servisa bilo kada, bilo gde uz prihvatljivu cenu i jedan račun.

 

Mobilna telefonija Srbije

Mobilna telefonija Srbije je krajem decembra 2006. godine promovisala primenu 3G tehnologije koja omogućuje gledanje TV programa, pristup Internetu, pogled na stanje na raskrsnicama putem mobilnog telefona.

 

Perspektive digitalnih sistema bežičnih komunikacija

Digitalni komunikacioni sistemi, posebno kada se radi o bežičnim, poslednjih godina se brzo razvijaju i sve više su u svakodnevnoj upotrebi, ne samo u poslovnoj sferi, već i u svakodnevnom životu i kućnoj upotrebi. Uostalom, mnogi poslovi, zahvaljujući informaciono-komunikacionim tehnologijama mogu da se obavljaju od kuće: obrazovanje (na daljinu), kupovina, poslovi sa opštinskim i drugim vlastima, poslovi sa bankama, zakazivanje pregleda kod lekara itd, pa i sam rad za poslodavce koji mogu biti i na sasvim drugom kraju sveta, a da se ne izađe iz kuće. Navešćemo samo dva moguća primera primene komunikacionih tehnologija u našem domu, koji su ponegde već realnost.

 

Bežična kućna mreža

Uvođenje bežične mreže u domaćinstvo nije više ništa neobično. Umesto odvojenih uređaja, moguće je deljenje resursa. Postoje neke osnovne potrebe svih članova domaćinstva kao što su multimedija (slike, film, muzika...). Moguće je uvođenje kućnog servera, slično kao serveri na poslu – za skladištenje svih sadržaja na jednom mestu. Na taj način nema silnih diskova po policama, štedi se prostor, nije potreban nameštaj za njihovo smeštanje, nisu potrebni foto albumi, DVD sa filmovima, CD sa muzikom itd. Sve je na hard disku kućnog servera.

 

Dom budućnosti

Pristup Internet-u iz kuće je sve brži i lakši. Cene su sve niže i pristupačnije širem krugu korisnika. Posledica su da dom nije više samo mesto za stanovanje. Sve više poslova se obavlja i od kuće. Kućni aparati postaju sve više manji računari. Javljaju se novi pravci razvoja potrošačke elektronike, na primer inteligentna bela tehnika, rerna koji sama odredjuje temperaturu pečenja, usisivač koji sam radi, veš mašine koje same određuju režim pranja i dr. Ako su aparati softverski podržani, realno je da se mogu daljinski i popravljati, pa nema potrebe za izlazkom majstora na teren. Moguć je daljinski nadzor. Odatle je samo korak do kućnog robota.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Razvoj i perspektive bežičnih i mobilnih telekomunikacija 1
  • Razvoj i perspektive bežičnih i mobilnih telekomunikacija 2
  • Razvoj i perspektive bežičnih i mobilnih telekomunikacija 3