JDK
Izvorni kod Java programa čuva se kao običan tekstualni fajl sa ekstenzijom .java (na primer Student.java). Dakle, sam kod možete da pišete i u Notepad-u. Po završetku, neophodno je da ga kompajlirate. Kompajler za Javu naziva se javac. Kompajlirani fajl dobija ekstenziju .class (Student.class). Ove programe možete da pokrećete pomoću programa java. Minimalno razvojno okruženje za Javu koje pored ostalih sadrži programe java, javac i bazični skup API naziva se Java Developers Kit (JDK). Aktuelnu verziju JDK-a možete da uzmete sa zvaničnog sajta kompanije Sun Microsystems http://java.sun.com.
Instalacije JBuilder-a
Sem JDK, postoji nekoliko drugih razvojnih okruženja za Javu. Jedan od njih je i Borlandov JBuilder. U okviru ovog kursa svi primeri projekata su pisani upravo u JBuilder-u, verzija 9. Ovo razvojno okruženje u velikoj meri olakšava pisanje programa, obzirom da pored osnovnih alata sadržanih u JDK obezbeđuje i mnoštvo dodatnih.
Sama instalacija je prilično jednostavna. Nikakva dodatna podešavanja sistema nisu potrebna, sem što je neophodno da ceo JBuilder bude instaliran u direktorijumu koji u svom nazivu ne sadrži razmake.
Takođe, dokumentacija i primeri koda se ne instaliraju automatski, zajedno sa čitavim JBuilder-om, već ih je neophodno posebno instalirati ukoliko želite da ih koristite.
Radno okruženje
JBuilder koristi jedan prozor za većinu funkcija (unos koda, vizuelno dizajniranje, kompajliranje, debagovanje i sl.). On se naziva AppBrowser i sastoji se iz nekoliko okana.
U zavisnosti od tipa fajlova koji su otvoreni, kao i od operacija koje se preduzimaju, ovih okana može biti više ili manje. Na prethodnoj slici vidite jedan od mogućih izgleda. Na vrhu prozora nalazi se glavni meni, a neposredno ispod njega paleta alata. Centralni deo je podeljen na tri okna.
Okno sa desne strane prikazuje otvorene fajlove. To mogu biti fajlovi koji sadrže izvorni kod, ali i HTML ili XML fajlovi, u zavisnosti od tipa samog projekta. Takođe, ovo okno se koristi i za dizajniranje grafičkih elemenata aplikacije. Na dnu ovog okna postoji nekoliko kartica, pomoću kojih je moguće na različite načine posmatrati fajl. Na primer, ukoliko otvorite neki HTML fajl, na dnu ovog okna biće kartice View (prikazuje izgled HTML fajla kao u browser-u), Source (prikazuje izvorni tekst HTML fajla) i History (podaci o prethodnim verzijama fajla).
Kada pišete kod u ovom oknu, JBuilder različitim bojama označava razlčite elemente koda. Tako su zelenom bojom označeni komentari, plavom bojom string literali, crvenom bojom greške u kodu. Ovakav prikaz koda znatno olakšava njegovo pisanje i smanjuje mogućnost greške.
Gornje okno sa leve strane je tzv. okno projekta. Ono sadrži drvo koje predstavlja strukturu samog projekta i u kome su navedeni svi fajlovi i paketi u okviru projekta. Sve stavke unutar njega reaguju na klik desnim dugmetom miša, pa pomoću ovog okna možete da obavljate većinu funkcija na nivou projekta i fajlova u njemu.
Donje okno sa leve strane je strukturno okno. Ono prikazuje strukturu trenutno aktivnog fajla, njegove promenljive i metode, pakete koje importuje, kao i greške koje mogu da se pojave u kodu.
U zavisnosti od preduzetih akcija, s vremena na vreme će se pojavljivati i tzv. okno za poruke. Ovo okno se pojavljuje prilikom:
- izvršavanja programa (prikazuje eventualne greške, kao i poruke koje sam program ispisuje)
- kompajliranja (prikazuje podatke o procesu kompajliranja)
- debagovanja (ispisuje podatke o vrednostima koje se nadgledaju, klasama koje su učitane i sl.)
- pretraživanja (ispisuje podatke o rezultatima pretrage)
Kreiranje projekta
Bez obzira da li pišete aplet ili aplikaciju, u JBuilder-u prvo morate da napravite projekat u okviru koga ćete kasnije raditi.
Izaberite File – New Project. Otvoriće se tzv. Project Wizard koji će vas kroz nekoliko koraka provesti kroz postupak otvaranja novog projekta.
U prvom od njih odaberite ime za vaš projekat i lokaciju na kojoj će biti smešten. Ukoliko čekirate polje Generate project notes file, automatski će biti kreiran HTML fajl u kome možete da upisujete svoje zabeleške vezane za sam projekat.
U drugom koraku imate mogućnost da podešavate pojedinačne lokacije za izvorne, kompajlirane i druge fajlove. Ovo obično nećete želeti da menjate, a ako bude potrebno to možete da učinite i kasnije.
U trećem koraku možete da unesete neke informacije o samom projektu (verziju, autora i sl.).
Nakon toga, otvoriće se novi projekat koji je ili prazan ili sadrži samo jedan fajl sa HTML ekstenzijom u kome se čuvaju zabeleške o projektu, u zavisnosti od toga da li ste čekirali polje Generate project notes file.
Kreiranje izvornih fajlova
U zavisnosti od vrste aplikacije koju pravite, u okviru projekta ćete imati različite fajlove koji sadrže kod. Najlakše je da ih ubacite u projekat pomoću Application Wizard-a. Odaberite File – New. Otvoriće se prozor sa galerijom fajlova koje možete da ubacite u vaš projekat (Class, Interface, Applet, Application itd.). Ukoliko odaberete Class, otvoriće se Class Wizard koji će vas pitati za ime klase i paket u okviru koga će se nalaziti. Nakon toga, JBuilder će za vas kreirati definiciju klase sa jednim konstruktorom i metodom main(). Dalje je na vama da implementirate ili ne ove metode i da formirate klasu prema vašoj želji i potrebi.
Neke komande JBuilder-a
Meniji File, Edit i Search sadrže manje više standardne komande, slične kao i u ostalim korisničkim aplikacijama. U meniju File većina standardnih komandi (New, Open, Close) je duplirana, jer se pojedine komande odnose na jedan fajl, a druge na ceo projekat. Takođe, u meniju Search postoji opcija Find, ali i Find in Path, koja traži neki izraz na određenoj lokaciji na disku, a ne samo u jednom fajlu.
Meni Project sadrži komande vezane za sam projekat, za njegovo kompajliranje i izvršavanje. Opcija Project Properties će vam otvoriti prozor za podešavanje različitih osobina samog projekta. Ona je vrlo korisna i često ćete je koristiti. Prozor Project Properties ima nekoliko kartica. Kartice Path i General ste već koristili prilikom kreiranja novog objekta. Njih otvara Project Wizard u drugom i trećem koraku, kako biste podesili putanje do fajlova o projektu i osnovne podatke.
Kartica Run se koristi za kreiranje i podešavanje izvršnih konfiguracija. Naime, jedan projekat može da sadrži mnoštvo klasa od kojih nekoliko njih može da se izvršava samostalno (imaju metod main()). U okviru Run kartice možete na primer da napravite po jednu izvršnu konfiguraciju za svaku od njih, kako biste mogli nezavisno da ih testirate i izvršavate.
Kartica Build vam omogućava da podešavate opcije kompajlera. Na primer, u okviru ove kartice možete da podesite da li želite da se fajlovi snimaju automatski pre kompajliranja ili ne.
Kartica Formatting vam omogućava da podesite samo razvojno okruženje i editor teksta.
Meni Run se koristi za pokretanje programa, njegovo degabovanje i postavljanje tačaka prekida. Ukoliko u vašem kodu postoji neko kritično mesto, neka naredba na kojoj očekujete da se pojavi greška, možete da postavite tačku prekida na tu naredbu. Tada će pokretanje programa pomoću opcije Run – Debug Project da izvrši sve naredbe do tačke prekida. Nakon toga možete pomoću komande Run – Step Over da izvršavate jednu po jednu naredbu i da posmatrate šta se dešava sa vrednostima promenljivih, kako biste otkrili moguću grešku. Ova komanda izvršava naredbe u okviru fajla u kome se nalazite, bez obzira što te naredbe možda pozivaju neki metod koji se nalazi u nekom drugom fajlu. Ukoliko odaberete Run – Step Into izvršavanje će preći na prvu liniju koda koja treba da se izvrši, bez obzira što je ta linija možda smeštena u nekom drugom fajlu.