U ovoj lekciji ćemo obrađivati:

  •  Značaj stvaranja odgovarajućih radnih uslova
  •  Pojam ergonomije
  •  Pravilno držanje tela
  •  Uticaj zračenja monitora
  •  Reciklažu i zaštitu životne sredine

 

Rad za računarom i zdravlje

IT utiču na svaki segment društva, života i rada pojedinca, a ovde nas interesuje uticaj IT na zdravlje pojedinca, radne navike i radno okruženje, kao i bezbednost i zaštita korisnika računara i računarske mreže.

Zdravlje korisnika računara je veoma važno. Merama zaštite prilikom rada na računaru se poklanja sve veća pažnja kao i važnosti prevencije (bolje sprečiti nego lečiti). Prostorija za rad mora biti dobro osvetljena, najpogodnije je prirodno dnevno osvetljenje. Međutim, u pojedinim slučajevima, posebno zimi, prirodno osvetljenje obično nije dovoljno, pa treba osvetliti dobro radnu površinu i okolinu, a pritome izbeći blještanje, odnosno jake odsjaje. Takođe, prostorija treba da bude uvek dobro provetrena.

Na slici 1 dat je duhovit prikaz razvoja čoveka. Slika, pored ostalog, naglašava otuđenost i povučenost pojedinca u svetu računarskih tehnologija. Ono što je posebno važno pri radu na računaru je zdravlje samih korisnika. Zato se merama zaštite prilikom rada na računaru danas poklanja posebna pažnja. Pod zaštitom prilikom rada na računaru se podrazumeva položaj tela pri radu, zračenje monitora kao i dobra izolacija kablova i ostale opreme.

 

 

Slika 1. “Razvoj” čoveka

 

Položaj tela prilikom rada na računaru

Pravilan položaj tela obezbeđuje dobra radna stolica koja mora da ima mogućnost regulacije visine kao i ugla naslona stolice. Poželjno je da stolica bude mobilna, sa točkićima. Obavezno je postojanje naslona za ruke, radi pravilnog položaja laktova. Podešavanje visine stolice se određuje prema položaju stopala i kolena. Kolena moraju biti pod uglom od 90 stepeni, a stopala moraju biti na podu. Posledice neprikladno izabrane stolice su bol u leđima, bol u ramenu ili aktivnoj ruci ili ukočenost.
 

Slika 2. Položaj tela prilikom rada na računaru

 

Položaj ruku prilikom rada na računaru

Kada se podesi visina stolice i naslona i kada se ruke postave na sto pod uglom od 90 stepeni, one moraju biti u ravni sa tastaturom. Ovo zavisi i od visine stola, a ne samo od visine stolice. Pravilan položaj dlanova pri radu sprečavaju ukočenost i bolove u rukama. Postoji dosta oboljenja i sindroma koji se javljaju pri radu na tastaturi. RSI (Repetitive Strain Injury) je profesionalna bolest uzrokovana stalnim korišćenjem tastature i miša. Dva najćešca oblika RSI povreda su sindrom karpalnog tunela (CTS - Carpal Tunnel Syndrome) koji se  odlikuje naprezanjem dlana, iritacijom i pritiskom na središne nerve ručnog zgloba. Ovo je sindrom koji se naješće javlja. Pored opisanog, postoji i oštećenje tetive ruke (bol u zglobu i podlaktici, upala tetiva ruke).

 

 

Slika 3. Ilustracija Carpal Tunnel Syndrome

 

CTS nije podjednako izražen kod svih osoba jer su neke podložnije uticaju od drugih. Najbolja prevencija je pravljenje pauze svakih 15 minuta u toku kucanja i rada na računaru. Takođe, ergonomična tastatura može pomoći da se izbegnu oboljenja i razni bolovi. Tastatura mora biti dovoljno teška i pričvršćena da se ne pomera pri radu. Mora da postoji i dovoljno prostora za ruke i laktove. Oblik miša je takođe bitan kao i pravilno držanje miša celom šakom. Trendovi danas su bežični miševi i tastature, koji zbog nepostojanja kablova omogućavaju lakši rad i više prostora.

 

RSI (Repetitive Strain Injury)

RSI poremećaji su sve zastupljeniji. Istraživanja iz 1998. godine su pokazala da se broj obolelih od ovih sindroma povećao za 22% u odnosu na 1996. Danas, preko 100 miliona ljudi širom sveta boluje od neke vrste ovih poremećaja. Rast broja obolelih govori da će RSI biti ”kuga modernog doba”. RSI poremećaje je veoma lako sprećiti, ali nažalost veoma teško izlečiti. Preventivne mere su veoma efikasne, a lečenje je veoma dugo, skupo i nije uvek 100% uspešno.

RSI poremećaji su trenutno jedan od pet najčešćih povreda na radu. Po nekim podacima, gubici koji su izazvani nadoknadama zaposlenima obolelim od RSI sindroma su veoma veliki. Ilustracije radi, u Velikoj Britaniji je 1997. godine, isplaćeno tri miliona funti nadoknade obolelima od RSI sindroma, dok je 1993. godine, ta cifra u SAD iznosila 20 milijardi dolara. Indirektne štete su pri tom, iznosile preko 100 milijardi dolara. Prvi slučaj sudske nadoknade štete žrtvama RSI, se dogodio u Engleskoj kada je Midland Banka morala da isplati 550000 funti petorici svojih službenika, koji su na poslu oboleli od ovih sindroma, zato što im uprava banke nije dozvoljavala da koriste adekvatne pauze u radu. To je takođe bio i prvi slučaj u istoriji da je jedan sud priznao RSI kao povredu na radu.

Troškovi i gubici se ne odnose samo na isplatu nadoknada direktno žrtvama RSI sindroma. Engleski TUC (Trades Union Congress) procenjuje da su gubici Britanske Industrije zbog RSI, preko milijardu funti svake godine, sa tendencijom rasta. Troškovi su procenjeni na sledeći način:

  • direktni gubici (isplata obeštećenja) - 96 miliona funti,
  • bolovanja - 278 miliona funti, 
  • smanjenje produktivnosti - 135 miliona funti,
  • troškovi lečenja i preventive - 343 miliona funti,
  • nadoknade osobama zbog trajnog gubitka radnih sposobnosti - 65 miliona funti,
  • razna osiguranja i ostalo - 88 miliona funti.

 

Ergonomija

Ergonomija je disciplina čiji je zadatak da istražuje ljudski organizam i ponašanje i pruži podatke o prilagođenosti predmeta s kojima čovek dolazi u kontakt. Ergonomija proučava anatomske, fiziološke i druge parametre ljudskog tela. Koristi podatke svih disciplina koje se bave čovekom (medicinom, psihologijom, itd).

Ergonomija pomaže da se smanji broj profesionalnih oboljenja i da se poveća efikasnost i sigurnost upotrebe predmeta. Ergonomija mora biti najčvršće povezana s konstrukcijom i tehničkim projektovanjem proizvoda (s jedne strane) i dizajniranjem (s druge strane).

Upravo ergonomija omogućava dizajneru da prilagodi ili promeni predmet u najprikladnijoj kombinaciji za čoveka. Idealna situacija kaže da bi dizajn nekog uređaja trebalo da počne od čoveka, ali najčešće se događa suprotno. Zato je važno uočiti da je dizajn oblikovan za ljude na osnovu podataka o konačnom korisniku.

 

Uticaj zračenja prilikom rada na računaru

Monitor ima najveći uticaj na zračenje korisnika pri radu. Često se ovde misli na zračenje i njegov uticaj na oči korisnika, mada zračenje deluje na kompletno telo korisnika. Na slici 4 je prikazan pravilan položaj i ugao gledanja na ekran u odnosu na horizontalu. Obavezno je da monitor ima mogućnost horizontalnoh i vertikalnog rotiranja i podešavanja. Udaljenost očiju od ekrana bi trebala da bude preko 70 cm. Svi noviji monitori danas zadovoljavaju TCO standard koji propisuje dozvoljenu količinu zračenja. Osim zračenja veoma je bitna i stabilna i mirna slika na ekranu odnosno frekvencija osvežavanja. Monitor treba da ima jasnu čitljivost sa minimalne udaljenosti od 70 cm. Loš monitor može uzrokovati glavobolju, bol u očima, crvenilo, zamućenje pogleda, suze i sl. Stalak na kome povišeno stoji ekran, nije ergonomski povoljno rešenje. Bolji je spušten pogled na ekran, jer su vratni pršljenovi manje opterećeni.
 

 

Slika 4. Pravilan položaj pri radu za računarom

 

Bol u leđima

Muskuloskeletni problemi su danas u najvećoj meri razlog invaliditeta ili smanjene radne sposobnosti kod radnih ljudi. 30% odraslih pati od ovih problema u manjoj ili većoj meri.  Najčešće su pogođeni ljudi čija su zanimanja usko vezana za poslove kod kojih nema potrebe za kretanjem i fizičkim aktivnostima (šalterski službenici, operateri na računarima, programeri i sl). Ljudsko telo je u prvom redu stvoreno za kretanje, a ne za dugotrajno sedenje. Naravno, moderan stil života nam nameće drugačije ponašanje.

 

Rad za računarom i zdravlje

Dobra izolacija kablova je veoma važna, kao i dovoljan broj priključaka za napajanje koji treba da su dobro izolovani i uzemljeni. Kućište računara uvek treba držati zatvoreno. Nestručno rukovanje može biti uzrok povreda i raznih nepravilnosti pri radu računara.

Udobnosti rada doprinose opremljenost stolova sa kanalima za provlačenje kabla, ugrađenim utičnicama, pomagalima kao što su različiti držači nosačima pribora i dokumenata, kao i dodatna mobilna rasveta na stolu.

 

Tastatura i miš

Veoma je važno da se miš i tastatura koriste po nekim utvrđenim pravilima. Veruje se da držanje zgloba i šake u horizontalnoj ravni sa podlakticom može u velikoj meri smanjiti naprezanje tetiva i mišića ruke. Pravilo je da se prilikom korišćenja miša, za tzv. ”levi klik” koristi kažiprst, a za ”desni klik” srednji prst. Zglob i šaka se ne smeju savijati ulevo, udesno, gore ili dole, već moraju biti ”produžetak” nadlaktice. Pravilni i nepravilni položaji ruke pri upotrebi miša prikazani su na slici.

 

Slika 5. Ilustracija ispravnog držanja miša

 

Praktični saveti za rad

Miša ne treba stezati, već držati opušteno. Miša pokretati celom rukom, a ne samo šakom. Miš mora biti u ravni sa tastaturom, i na ”dohvat” ruke. Pod ovim se podrazumeva da ugao koji zaklapaju podlaktica i nadlaktica, prilikom držanja miša, ne prelazi 110 stepeni. Izbegavati podizanje kažiprsta (prst mora biti konstantno blago naslonjen na površinu miša). Kada je god moguće, koristiti prečice na tastaturi umesto kliktanja mišem.

Upotreba tastature podleže sličnim pravilima kao i upotreba miša, što se tiče položaja ruke i tela. Jedina razlika je da upotrebom standardnih tastatura nije moguće ostvariti pravilan položaj ruku (zglobovi ruke su konstantno izvijeni), već bi trebalo razmisliti o nabavci ergonomske tastature.

 

 

Slika 6. Primer ergonomske tastature

 

Ostali mogući problemi

Nesanica - Razvojem Interneta i telekomunikacija, granica između posla i vremena provedenog kod kuće se sve više gubi. To dovodi do toga da mnogi ljudi svoje poslove i stres ponesu sa sobom kući, što može dovesti do teških nesanica.

Dehidracija - Kada smo za računarom, da li češće pijemo kafu ili gazirana pića od vode? Ako imamo meru, to nije loše, ali ako preterujetmo, to nije dobro. Kofein se ponaša kao diuretik, što znači da isušuje organizam, pa će nam biti potrebno još više vode da ne bismo dehidrirali.

Dijabetes - Provođenje puno vremena za računarom kada držite dijetu ili nemate vremena ili sklonosti ka vežbanju može da dovede do ove opake bolesti. Zato, pauzirajte i hranite se redovno.

Gojaznost - Dugo sedenje za računarom bez pravljenja pauza i vežbi istezanja, što je veoma važno, može da dovede do gojaznosti. To je naročito istaknuto kod dece koja previše vremena provode za računarom umesto u aktivnostima koje su im potrebne za zdrav razvoj.

 

Zdravlje i bezbednost

Kablovi, uključujući i produžne, treba da su dobrog kvaliteta, dobre izolacije i dobro učvršćeni, da ne dođe do slučajnog isključenja. Višak kablova mora biti povezan i pričvršćen. Priključci za napajanje moraju da zadovolje sve potrebe za brojem uređaja i moraju biti dobro izolovani i uzemljeni. Kućište računara treba držati zatvoreno.

 

Dobre radne navike

Treba izbegavati rad u nečistom prostoru, jelo i piće nad tastaturom, previše toplo i previše hladno okruženje i vlažne prostorije. Računar ne treba pomerati u toku rada, kao ni isključivati bez “Shut-down” procedure. Treba izbegavati stavljanje papira i drugih stvari na monitor, jer se zatvaraju otvori za hlađenje. Sa druge strane računaru i drugim tehničkim uređajima odgovara stabilna sobna temperatura, dobra ventilacija i stabilna podloga, bez vibracija.

Dobra radna navika je odmaranje očiju, skretanje pogleda sa monitora svakih desetak minuta. Poželjno je uraditi vežbe koonvergencije, zagledati se kroz prozor u neki udaljeni objekat ili u krajnjem slučaju pratiti pogledom kretanje olovke ispred lica i sl.

 

Reciklaža i zaštita životne sredine

Najjednostavnije rečeno, reciklaža predstavlja izdvajanje materijala iz otpada i njegovo ponovno korišćenje. Uključuje sakupljanje, izdvajanje, preradu i izradu novih proizvoda iz iskorišćenih stvari ili materijala. Vrlo je važno najpre odvojiti otpad prema vrstama otpada. Mnoge otpadne materije se mogu ponovo iskoristiti ako su odvojeno sakupljene.

U reciklažu spada sve što se može ponovno iskoristiti. Širom sveta sve je veći broj centara za reciklažu koji iskorišćavaju materijal od starih stvari kako bi napravili nove. Sa jedne strane ostvaruju se uštede, a sa druge, možda i važnije, smanjuje se zagađenje životne sredine, jer se pojedini materijali razgrađuju prirodnim putem čak i decenijama. Bez uvođenja reciklaže u svakodnevni život nemoguće je zamisliti bilo kakav sistem upravljanja otpadom.

U dnu mnogih mail poruka naći ćete i tekst sledeće sadržine, kao vid borbe za zaštitu životne sredine: „Mislite na prirodu pre nego što odštampate ovu poruku ili njene priloge.“

 

Slika 7. Simbol recikliranja

 

Ušteda energije

Energija je važan resurs u XXI veku i ujedno sve skuplji resurs. U prvi plan se ističu kao prioritet štednja električne energije i njene racionalne potrošnje. Na polju IT i korišćenja računara uštede se mogu ostvariti na nekoliko načina:

  • podešavanja automatskog isključivanja monitora nakon određenog perioda nekorišćenja,
  • automatsko prevođenje računara u Stand-by mod rada nakon određenog perioda nekorišćenja,
  • isključivanje računara po završetku rada.
Dodaj komentar Sviđa mi se - (9) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Rad za računarom i zdravlje 1
  • Rad za računarom i zdravlje 2
  • Rad za računarom i zdravlje 3