Često se stavlja znak jednakosti između Timeline prozora i sekvence. Timeline je prozor u kome se radi na određenoj (izabranoj) sekvenci.
Sekvenca je montažna celina koja predstavlja niz kadrova (klipova) u poretku kakav mi odaberemo. Sekvenci može da ima više u jednom projektu i mogu da se kombinuju u novu sekvencu, koja je montaža već izmontiranih sekvenci.
Novu sekvencu pravimo na više načina. Kao što smo već videli, na samom početku kreiranja novog projekta definišemo novu sekvencu. U toku rada u meniju File > New ili Ctrl + N možemo kreirati novu sekvencu.
Sve kreirane sekvence nalaze se sa ostalim medija fajlovima u Project Panelu. Desnim klikom na praznu površinu Project Panela i u padajućem meniju New Item takođe možemo kreirati novu sekvencu.
U dnu Project Panela nalazi se ikonica New Item kojom na drugi način možemo napraviti novu Sekvencu. Veliki izbor različitih puteva pokretanja iste funkcije praktičan je zbog širokog spektra korisnika softvera Adobe Premiera koji mogu izabrati sebi najoptimalniji način rada.
U lekciji Kako početi projekat već smo se upoznali sa načinom kreiranja sekvence. Sada ćemo samo bliže objasniti ulogu audio i video kanala (tracks).
Kada kreiramo novu sekvencu, biramo broj video i audio kanala, kao i broj pomoćnih audio kanala (Submix tracks). Svaki od ovih kanala u jednom trenutku može da sadrži samo jedan klip. Ako više video kanala sadrže klipove koji nisu izmenjeni po svojoj veličini u istom vremenskom trenutku, na finalnom proizvodu, tj. filmu biće vidljiv samo klip koji se nalazi u kanalu sa najvećim rednim brojem.
Kada u istom vremenskom trenutku na više audio kanala u Timeline-u imamo više audio klipova, svi ovi klipovi, zvukovi čuće se u jačini koja je definisana odnosom jačina audio kanala, bez obzira na redni broj kanala.
Drag and Drop je najjednostavniji način da iz Project panela unesemo klipove (kadrove) u Sequence na Timeline. U Sequence vremenska osa ide u rastućem nizu sa leva nadesno, tako da je prvi kadar sleva na vremenskoj osi pre sledećeg desnog u odnosu na njega. Jedan po jedan klipove ređamo tako što ih uzimamo iz Project Panela levim klikom miša i pozicioniramo na željeno mesto u Timeline.
Ako postavimo klip preko klipa u istom kanalu sledeći klip će obrisati onaj koji je već prethodno bio na tom kanalu. Ako sledeći klip stavimo u drugi kanal i jedan i drugi klip će egzistirati u timeline-u, samo što će u play mode-u na monitoru biti vidljiv samo onaj u kanalu sa većim brojem (Video 2).
Svaki klip na levoj starni video kanala ima Thumbnail sličicu koja odgovara prvom Frame-u tog klipa. U zavisnosti od dužine klipa i razmere u kojoj je timeline predstavljena, ka desnoj ivici klipa nalazi se površina u boji koju sami možemo da definišemo. Uz gornju ivicu klipa nalazi se ime fajla sa ekstenzijom formata. U audio kanalu imamo grafički predstavljen ton klipa. I grafičko predstavljanje tona i prikaz thumbnaila slike klipa kontrolišemo klikom miša na trougao sa leve strane imena kanala. Na taj način možemo imati prikaz većeg broja kanala na manjoj površini Timeline Panela. Grafički prikaz kadrova u sekvenci pomaže nam da sagledamo strukturu naše montaže.
Manipulacija klipovima unutar Sekvence se takođe obavlja metodom Drag and Drop, s tim što moramo voditi računa da svaki Drop može da obriše sadržaj sa kanala na koji klip stavljamo. Ako želimo da vršimo neke izmene redosleda klipova, praktičan savet jeste da klip pomerimo dosta napred na vremenskoj liniji, na mestu gde nema drugih klipova, pa da ga po završetku izmena vratimo na predviđeno mesto.
Šta je nelinearna priroda timeline-a? Klipove na početku montaže ređamo po nekom linearnom nizu 1,2,3,4... U kompjuterskoj montaži, međutim, ne znači da je to i konačan sled u sekvenci. Nelinearnost nam omogućava da u svakom trenutku možemo vršiti premeštanje klipova u vremenskom nizu, a da oni ne gube na svom tehničkom kvalitetu, pa tako možemo imati nov niz, npr. 1,2,4,3...(ovo nije bilo moguće u klasičnim televizijskim montažama, pa je nekoliko godina unazad nelinearna montaža preuzela primat od linearne, koja je dominirala u profesionalnoj produkciji).
Ako želimo da odstranimo neki klip iz sekvence jednostavnim klikom na klip, selektujemo željeni klip i Delete dugmetom sa tastature obrišemo selektovani klip. Sada postoji „rupa“ na timelineu koju u Play modu na Program Panelu vidimo kao crno u trajanju izbrisanog klipa.
Ako kliknemo desnim dugmetom miša na taj prostor između klipova dobijamo funkciju Ripple Delete koja spaja klipove, vodeći računa da sve naredne klipove zadrži u već postavljenom nizu, tj. da ih spoji sa prethodnim klipom, istovremeno čuvajući kontinuitet ostalog materijala.
U donjem levom uglu Timeline Panela imamo zoom komandu kojom definišemo prikaz vremenske razmere u sekvenci. Ona može trajati od jednog frejma (što je u našem slučaju 1/25 deo sekunde, PAL sistem), pa do više sati. Prikaz u Timeline je ograničen na 24 sata, pošto bi se preko tog intervala vreme ponavljalo i sam program ne bi mogao da odredi da li određeni sat, minut ili sekunda pripadaju ovom ili narednom danu. Na svu sreću, retko kada ćete se sresti sa montažnom celinom koja je duža od 24 sata.
Kada koristimo Drag and Drop metod manipulacije kadrovima unutar sekvence, uz svako pomeranje nam je grafički prikazano i vreme za koje pomeramo naš klip. Tako na slici iznad vidimo da konkretan frejm pomeramo za 3 sekunde i 21 frejm, bez obzira na to što ga premeštamo u novi kanal. Naše novo vreme početka klipa je za +00:00:03:21 dalje u vremenskom nizu u odnosu na početno vreme klima sa pozicije sa koje ga pomeramo. U gornjem levom uglu je trenutno vreme na kojem se nalazi indikator.
Kada direktno iz Project panela unosimo klipove u Sequence na Timeline-u mi unosimo cele klipove, onolike koliki su fizički, kepčerovani sa kasete ili importovani iz nekog video medija. Mali trougao u gornjem uglu Video i Audio grafičkog prikaza klipa predstavlja obaveštenje da je u tajmlajn unet celokupan materijal i da skraćivanje može da se obavlja samo ka unutrašnjosti klipa.
Pošto nam je selekotovan Selection Tool u tool panelu (panelu za izbor alata), pozicioniranjem miša na levu ivicu određujemo početak klipa. Pozicioniranjem miša na desnu ivicu definišemo kraj klipa, te tako možemo određivati njegovu dužinu. Tada u Program panelu vidimo početnu ili krajnju sličicu klipa koji skraćujemo. Vreme koje je prikazano u donjem delu program panela je Time code, vreme koje je izvorno zabeležila kamera koja je klip snimila. Pretpostavlja se da je tokom snimanja ekipa (sekretarica režije) beležila i podatke vezane uz određeni Time code, broj kadra ili ključne reči koje akter izgovara, koji nam u montaži omogućavaju brži i fleksibilniji rad.
Kada završimo skraćivanje kadrova na željenu dužinu postoje dva metoda da klipove koji su sada odvojeni razmakom za onoliko koliko je trajalo skraćivanje klipa, dovedemo u kontinuitet. Prvi je Drag and Drop sa uključenom Snap funkcijom u gornjem levom delu Timeline prozora. Jedan po jedan, počevši od prvog, pomeramo ka levoj ivici Sequence od vremena 00:00:00:00, slažući ih u vremenski kontinuitet. Drugi metod je desnim klikom na prazno polje između klipova na timeline-u. Otvara nam se funkcija Ripple Delete kojom brišemo prostor između klipova. U narednim lekcijama ćemo se upoznati i sa specijalizovanim alatima koji u Adobe Premiere programu objedinjuju ove funkcije i olakšavaju i ubrzavaju rad.