Digitalizacija

Priprema za štampu, u koju spada i grafički dizajn, predstavlja prvu fazu izrade grafičkog proizvoda. Ova faza u principu predstavlja sve operacije koje prethode samom procesu štampe. Pod pripremom za štampu najčešće se podrazumeva priprema štamparske forme sa koje će se izvršiti otiskivanje. Ovde bi trebalo napomenuti da se štamparska forma kod npr. digitalne štampe ne javija u klasičnom, materijalnom obliku, već samo fiktivno, u memoriji računara, odakle se direktno prenosi na podlogu za štampanje.

Savremena priprema za štampu za sve štamparske tehnike se ne može zamisliti bez primene personalnih računara, i to praktično u svim njenim fazama, počev od dizajniranja grafičkog proizvoda do izrade štamparske forme.

Ulazni podaci (tekst, slike i tehnički crteži - jednotonski originali) se najpre unose u računar, odnosno digitalizuju.

Digitalizacija uopšte predstavlja prebacivanje (prevođenje) analogne stvarnosti u mašinski jezik, razumljiv računaru, koji se zasniva na binarnom sistemu 1 i 0, što praktično znači naelektrisano i nenaelektrisano. Digitalizacija se danas sreće u gotovo svim fazama savremene štampe, počev od digitalne pripreme, preko upravljanja, kontrole i sprovođenja procesa štampe i grafičke dorade.

Jednu vrstu ulaznih podataka predstavlja i slika, koja je u najsloženijem obliku višetonski višebojni original. I ona se, kao i ostali ulazni podaci (tekst i crteži), za potrebe digitalne pripreme štampe unosi u digitalnom obliku, tj. vrši se njena digitalizacija. To se najčešće postiže skeniranjem slike pomoću skenera ili preuzimanjem slike iz digitalnih aparata, u kojima se slika već nalazi kao digitalni zapis.

Pod integracijom teksta, slike i crteža, podrazumeva se definisanje konačnog izgleda strane, koji se odražava (vidi) na monitoru računara. Pre primene računara za ovu namenu, integracija teksta i slike, odnosno kreiranje strane, odvijalo se putem montaže - na montažnim stolovima, odakle se gotova, montirana strana snimala i prebacivala na film, a sa filma dalje na formu.

Nakon integrisanja teksta, slike i crteža pomoću računara, može se izraditi digitalni probni otisak. To se ostvaruje povezivanjem računara sa nekim od uređaja za izradu probnog otiska čiji je zadatak da napravi otisak, simulirajući štampu u nekoj od pomenutih tehnika.
Protok informacija od ulaznih podataka do kopimog predloška za štamparsku formu ili do same štamparske forme šematski je predstavljen na sledećoj skici:

Slika 04.01. Raster Image Processor predstavlja proces u pripremi štampe u kome se gotova slika – kompozicija strane obrađuje tačku po tačku i prelazi u rasterski oblik

Istovremeno, vrši se i separacija boja tako da se dobijaju četiri fajla u četiri osnove boje kojima se najčešće vrši kolorna štampa (CMYK - Cian, Magenta, Yellow i Korektuma – crna boja). Korekturna boja u stvari omogućava štampanje prave crne boje, u slučajevima kada ona crna boja koja se dobija mešanjem tri osnovne štamparske boje – CMY nije zadovoljavajuća, a to je gotovo uvek i u svim tehnikama štampe.

Izrada štamparske forme

Štamparska forma predstavlja jedan od osnovnih elemenata potrebnih za postupak štampe, sa koga se boja prenosi direktnim ili indirektnim postupkom štampanja sa štampajućih površina na štamparsku podlogu. U principu, priprema štamparske forme je tehnološki proces koji neposredno prethodi procesu štampe. Vrsta, odnosno oblik štamparske forme, a time i način njene izrade (pripreme) zavise od izabrane tehnike štampe (visoka, duboka, ravna ili sito štampa). Stoga, u zavisnosti od tehnike štampe, razlikuju se štamparske forme za visoku, duboku, ravnu i sito (propusnu) štampu.

U sledećoj tabeli date su najznačajnije karakteristike pojedinih vrsta štamparskih formi:

Štamparska forma za:

Sastoji se iz:

Oblik (geometrija)

Materijal izrade

visoku štampu

jednog ili više delova

ravna ili polucilindrična

olovna legura, polimer ili guma

duboku štampu

jednog dela

ravna,

polucilindrična ili

cilindrična

metali - bakar i čelik ili fotopolimeri

ravnu štampu

jednog dela

ravna

litografski kamen, cink

(Zn), aluminijum (Al),

plastika, papir ili

staklo

sito štampu

jednog dela

ravna ili zakrivljena

tekstil, plastika ili metal

 

Izrada štamparske forme za visoku štampu

Štamparska forma za visoku štampu može biti ravna ili zakrivljena (polucilindrična). Ravna forma za visoku štampu se sastoji iz više delova (olovni redovi, klišea...), ili iz samo jednog dela (fotopolimerna ploča). Zakrivljena forma je najčešće iz jednog dela (stereotipna, fotopolimerna ploča) ili ređe iz više delova (štamparska forma za fleksografsku štampu).

Klasična štamparska forma za visoku štampu se sastoji iz više delova olovnog sloga i klišea. Olovni slog se izrađuje ručno ili mašinski, a klišea se dobijaju hemijskim putem (nagrizanjem metala), rastvaranjem (plastične mase) i mehanički (izrezivanjem metala).

Originalna klišea koriste se za ručne štamparske tehnike. Razlikuju se drvorez, olovni rez i linorez.

Kod klišea dobijenih nagrizanjem, najčešće se koriste cink, aluminijum, bakar i magnezijum. Za nagrizanje se koriste azotna kiselina ili rastvor ferihlorida. Klišea dobijena graviranjem ili rastvaranjem mogu biti fototipije i autotipije.

Fototipija je štamparska forma za reprodukciju linijskog (jednotonskog) originala. Za izradu fototipije potrebno je izraditi jedan kopirni predložak bez upotrebe rastera.

Autotipija je štamparska forma za reprodukciju višetonskog originala. Za izradu autotipije koristi se rasterski kopirni predložak. Autotipijski kliše se izrađuje za jednobojnu, dvobojnu, trobojnu, četvorobojnu i dupleks štampu.

Klišea dobijena graviranjem izrađuju se uređajima koji se zovu klisografi i koji sadrže optički i gravirni deo. Zraci odbijeni od originala pretvaraju se posredstvom foto-ćelije u struju različitog intenziteta, koja se transformiše u mehaničko kretanje igle koja gravira metalnu ploču i stvara manja ili veća udubljenja.

Izrada štamparske forme za duboku štampu

Štamparska forma za duboku štampu sastoji se iz jednog dela u obliku cilindra ili ploče, a izrađuje se od metala ili fotopolimera. U zavisnosti od načina izrade štamparske forme, razlikuju se sledeće vrste duboke štampe: konvencionalna (obična), poluautotipijska (kombinovana), autotipijska i elektrogravirna.

Za konvencionalnu duboku štampu koriste se sledeće faze procesa izrade štamparske forme: ukopiravanje konvencionalnog rastera na pigment papir, kopiranje polutonskog predloška (pozitiva) na pigment papir, prenošenje pigmentnog papira na štamparsku formu, odvajanje pigmentnog papira sa razvijanjem, razvijeni kopirni sloj, nagrizanje sa feri-hloridom i na kraju - pripremljena štamparska forma.

Kod kombinovane duboke štampe, dobijanje štamparske forme ima karakteristike i konvencionalnog i autotipijskog postupka dobijanja, jer se prvo vrši kopiranje kroz višetonski dijapozitiv, a zatim kroz rasterski dijapozitiv istog originala.

Štamparska forma za autotipijsku duboku štampu dobija se upotrebom rasterskog dijapozitiva i predstavlja pokušaj zamene upotrebe pigmentnog papira.

Štamparska forma za elektrogravirnu duboku štampu dobija se pomoću posebnog uređaja – helioklisografa, kojim se vrši elektromehaničko graviranje štampajućih elemenata.

Za izradu štamparske forme u dubokoj štampi najčešće se koristi bakarni cilindar, koji mora biti posebno obrađen.

Izrada štamparske forme za ravnu štampu

Štamparska forma za ravnu štampu sastoji se iz jednog dela u obliku ploče, koja može biti izrađena od litografskog kamena, cinka, aluminijuma (monometalne ploče) ili od kombinacije nekoliko metala (polimetalne ploče), zatim od plastične ili papirne folije itd.
Štamparska forma za ravnu štampu izrađuje se direktnim ili indirektnim postupkom.

Direktnim postupkom štamparska forma se izrađuje na litografskom kamenu (pisanjem i crtanjem),  zatim  na  plastičnim i papirnim folijama (snimanjem na aparatima i kamerama sa elektrostatičkim postupkom kopiranja), osvetljavanjem pomoću laserskih zraka, pisanjem i kucanjem.

Indirektnim postupkom se štamparska forma izrađuje korišćenjem kopirnih predložaka (negativa ili pozitiva) i kopiranjem na mono ili polimetalne ploče. Za indirektan postupak dobijanja štamparske forme, potrebno je izraditi montažnu formu (tabak).

Izrada štamparske forme za propusnu (sito) štampu

Štamparska forma za sito štampu izrađena je u obliku šablona ili mrežice (sita). Forma u obliku šablona dobija se izrezivanjem podloge (karton, papir, plastika...). Forma u obliku sita izrađena je od niti koje su međusobno isprepletane (pamuk, svila - serigrafija...). Takva mrežica se zateže pomoću specijalnih ramova od drveta, metala i drugog.

Za izradu štamparske forme za tehniku sito štampe primenjuju se manuelni i fotomehanički postupci. I jedni i drugi mogu da budu direktni i indirektni.

Kod direktnog postupka dobijanja sadržaj štamparske forme (tekst, slika, crtež) se izrađuje direktno na situ koje je oslonjeno kopirnim slojem.

Kod indirektnog postupka sadržaj štamparske forme se izrađuje na specijalnom filmu, a kasnije se kopirni sloj sa filma prenosi na sito.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (2) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Priprema za štampu 1
  • Priprema za štampu 2
  • Priprema za štampu 3