U ovoj lekciji obrađivaćemo:
Korisnički intefejs treba dizajnirati kako bi odgovarao veštinama, iskustvu i očekivanjima budućih korisnika. Korisnici sistema često ocenjuju sistem prema njegovom interfejsu, više nego prema njegovoj funkcionalnosti. Siromašan dizajn interfejsa može navesti korisnika da tokom rada učini greške. Takođe siromašan diazajn interfejsa je razlog zbog čega se mnogi softverski sistemi nikada nisu koristili.
Dizajn interfejsa mora uzeti u obzir potrebe, iskustva i mogućnosti korisnika sistema. Dizajneri treba da budu svesni fizičkih i psihičkih ograničenja kod ljudi (npr. ograničenje kratkoročne memorije), i da prihvate i to da ljudi čine greške. Principi dizajna se temelje na interfejsu, ipak nisu svi principi primjenjivi za svaki dizajn.
U sledećoj tabeli dati su osnovni principi dizajna interfejsa:
Princip |
Opis |
Familijarnost (eng. User Familiarity) |
Interfejs bi trebao koristiti termine i koncepte koji su izvučeni iz iskustva ljudi koji će većinom raditi na tom sistemu |
Konzistentnost (eng. Consistency) |
Interfejs bi trebao slediti princip (kada god je to moguće) aktiviranja sličnih operacija na isti način |
Minimalno iznenađenje (eng. Minimal surprise) |
Korisnici nikada ne treba da budu iznenađeni ponašanjem sistema |
Oporavak (eng. Recoverability) |
Interfejs treba da uključi mehanizme kako bi omogućio oporavak sistema od greške |
Uputstvo za korisnike (eng. User guidance) |
Interfejs treba da omogući smislene povratne informacije (eng. feedback) kada se greške pojavljuju i tako pruže pomoć korisnicima |
Različitost korisnika (eng. User diversity) |
Interfejs treba da osigura odgovarajuću interakciju za različite korisnika sistema |
Tabela 1. Principi dizajna korisničkog interfejsa
Familijarnost (User familiarity) - Interfejs bi trebao biti zasnovan na korisnički orjentisanim pojmovima i konceptima, pre nego na računarskim pojmovima. Na primer, jedan kancelarijski sistem bi trebao koristiti pojmove kao što su pisma, dokumenti i sl. pre nego direktorijumi, fajlovi itd.
Konzistentnost (Consistency) - Sistem treba da prikazuje odgovarajući nivo konzistencije. Naredbe i meniji (trake sa alatima) bi trebale imati isti format, naredbe interpunkcije bi trebale takođe biti slične itd.
Minimalno iznenađenje (Minimal surprise) - Ako se naredba izvodi na poznati način, korisnik bi trebao biti u mogućnosti da predvidi operacije sličnih komandi.
Oporavak (Recoverability) - Sistem treba da osigura određenu "elastičnost" za moguće greške korisnika, ali i da omogućiti oporavak od greške. To može uključivati poništavanje operacija (undo komande), potvrdu / upozorenje destruktivne operacije, mekano brisanje, itd.
Uputstvo za korisnike (User guidance) - Potrebno je omogućiti pojedina uputstva kao što su opcija help u samom programu, on-line priručnici, itd.
Različitost korisnika (User diversity) - Korisnici imaju različite potrebe tokom rada na računaru i zbog toga je potrebno omogućiti šire korišćenje alata. Na primer, neki korisnici imaju problema sa vidom pa je potrebno omogućiti način za veće prikazivanje oznaka i teksta.
Postoje dva problema koja treba razmotriti pri interaktivnom dizajnu sistema:
Interakcija korisnika i prezentacija informacija mogu biti integrisane kroz skladni okvir, kao što je user interface metaphor. User interface metaphor - skup vizuelnih elemenata korisničkog interfejsa (grafike), operacija i postupaka gde se obuhvataju specifična znanja koja korisnici već imaju iz sličnih oblasti.
Stilovi interakcije mogu biti:
U sledećoj tabeli su prikazane prednosti i mane stilova interakcije:
Stil interakcije |
Glavne prednosti |
Glavni nedostaci |
Primeri aplikacija |
Direktna obrada podataka (Direct manipulation) |
Brza i intuitivna interakcija.
Lako se uči. |
Moguće poteškoće pri implementaciji.
Pogodan je samo gde postoji vizulni prikaz zadataka i ciljeva. |
Video igre i CAD sistemi |
Izbor menija (Menu selection) |
Izbegavaju se greške korisnika.
Manje zahteva za kucanjem sa tastature. |
Spor za iskusne korisnike.
Može postati previše složan ako postoji mnogo meni opcija. |
Sistemi opšte namene |
Popunjavanje formi (Form fill-in) |
Jednostavno upisivanje podataka.
Lako se uči.
Proverljivost. |
Zauzima mnogo prostora na ekranu.
Mogući problemi ako se korisnički izbor ne poklapa sa formom. |
Kontrola zaliha, procesiranje ličnih zajmova |
Komandni jezik (Command language) |
Fleksibilnost i snaga. |
Težak za učenje.
Loše upavljanje greškama. |
Operativni sistemi, komandni i kontrolni sistemi |
Prirodni jezik (Natural language) |
Dostupnost korisnicima.
Lako se proširuje. |
Zahteva više kucanja.
Nepouzdanost. |
Sistemi izvlačenja/ potražnje informacija |
Tabela 2. Stilovi interakcije
Mnogi web bazirani sistemi imaju interfejse zasnovane na web formama. Polje formi može biti meni, prostor za unos teksta, komandno dugme, itd. Na primeru pretraživanja prikazanog na slici, korisnici prave izbor gde da traže, na osnovu menija i upisivanjem traženog izraza u slobodno tekst polje.
Slika 1. LIBSYS – primer forme za pretraživanje
1. Ian Sommerville, Software Engineering, 7th Edition, Chapter 16, 2004