Primer: informacioni sistem servisa za pranje vozila

Struktura i obuhvat projektnog rada koji se odnosi na deo SSA treba da sadrži:

1. korisnički zahtev (opis problema),
2. predmet rada,
3. cilj rada,
4. realizacija.
    4.1. SSA
       4.1.1. Opis procesa
       4.1.2. Dijagrami toka podataka
       4.1.3. Rečnik podataka
       4.1.4. Mini specifikacije primitivnih procesa
       4.1.5. Hijerarhijski dijagram dekompozicije

 

Korisnički zahtev (opis problema)

Servis za pranje vozila obuhvata sledeće poslove, pruža sledeće usluge:

  • pranje vozila spolja (obično ili detaljno),
  • čišćenje vozila iznutra (obično, detaljno, generalno, pranje navlaka i boksova) i
  • pranje motora.

 

Za sve navedene usluge u servisu koristi se cenovnik čije se cene formiraju u zavisnosti od vrste vozila i to:

  • putničko,
  • teretno ili autobus.

 

U servisu se takođe vodi evidencija o rasporedu radnika na poslove i zadatke u okviru servisa.

Pored osnovnih usluga u servisu neophodno je voditi evidenciju o:

  • finansijskom zaduženju i razduženju odgovornog lica u servisu,
  • evidentiranju korisnika usluge,
  • izdavanju naloga/računa,
  • generisanju dnevnog obračuna rada u servisu i
  • magacinskom poslovanju.

 

Odgovorno lice na početku rada evidentira:

  • broj finansijskog zaduženja (dnevni obračun),
  • datum početka rada i
  • broj smene.

 

Na kraju dana odgovorno lice se razdužuje preko dnevnog obračuna.

Zadavanje naloga se aktivira od strane nadležne osobe iz servisa i obuhvata unos neophodnih podataka za izdavanje naloga/računa. Neophodni podaci su:

  • vrsta naplate (faktura, gotovinski),
  • identifikacija vlasnika (korisnika),
  • evidencija usluge i
  • evidencija radnika koji vrši usluge.

 

Na osnovu unetih podataka, na obrascu naloga, štampaju se podaci u dva primerka. Kopija ostaje za kontrolu, a original se daje kao račun kod naplate u gotovini. U slučaju greške ili odustajanja od posla ulazi se u proceduru izmene/obrade naloga. Nalog se ne mora odmah zatvoriti ako nisu dostupni svi podaci, ali se  mora omogućiti naknadno zatvaranje.

Na kraju smene, odgovorno lice generiše na formatu naloga, dnevni obračun, čime se ujedno omogućava i odjavljivanje sa sistema. Dnevni obračun, novac sa priznanicom, originalne naloge za fakturisanje, odgovorno lice predaje u blagajnu dnevnog pazara.

Izveštavanje obuhvata pre svega:

  • pregled dnevnih usluga sa finansijskim efektima,
  • pregled zaduženja po korisnicima za fakturisanje (po vrsti usluge) i
  • pregled dnevnog učinka radnika (broj i vrsta operacija).

 

Raspoloživa dokumenta na korisnički zahtev

Analitičar je sagledavajući realni sistem prikupio sledeća dokumenta:

  • početak rada,
  • nalog za pranje – faktura,
  • nalog za pranje – gotovina i
  • dnevni obračun poslovođe.

 

Preporučuje se pažljiva analiza prikupljenih dokumenata jer oni u suštini već sadrže nazive budućih skladišta podataka i atribute i domene za rečnik podataka.

 

Slika 1: Realizacija projektnog rada: korisnički zahtev (raspoloživa dokumenta)

 

Dnevni obračun po uslugama prilog 5

Analizom realnog sistema analitičar je došao još i do sledećih dokumenata:
dnevni obračun po uslugama.

Prikupljeni dokument je izveštajnog karaktera, ali njegova struktura dovoljno govori o složenosti.

 

Slika 2: Realizacija projektnog rada: korisnički zahtev
(dnevni obračun po uslugama prilog 5)

 

Dnevni obračun po uslugama prilog  6, 7 i 8

Analizom realnog sistema analitičar je došao još i do sledećih dokumenata:

  • cenovnik usluga,
  • evidencija radnika i
  • evidencija korisnika.

 

Prikupljeni dokumenti su izveštajnog karaktera, ali njihova struktura dovoljno govori o složenosti.

 

Slika 3: Realizacija projektnog rada: korisnički zahtev
(dnevni obračun po uslugama prilog 5)

 

Predmet rada

Izradom informacionog sistema servisa za pranje vozila treba ovladati metodologijom i tehnikom za funkcionalnu analizu i modeliranje podataka i izradu kompletnog IS.

U radu treba dati kratak opis čemu služi:

  • SSA,
  • PMOV,
  • ErWin,
  • UML.

 

U ovom delu rada potrebno je obraditi samo prvu stavku i to čemu služi strukturna sistem analiza SSA. Ostale stavke će biti razmatrane kasnije u delu modeliranja i koristićemo ih u nastavku izrade projektnog rada.

 

Održavanje normativa - opis procesa

Analizom realnog sistema analitičar je direktnim intervijuom prepoznao i opisao procese. Preporučuje se pažljiva analiza tih procesa i savladavanje logike opisa istih.

1. Održavanje normativa
Proces obuhvata sve poslove evidentiranja, standardizacije i normiranja svih usluga koje servis pruža korisniku.

Servis obavlja sledeće usluge:

  • pranje autobusa (solo ili zglobnih) spolja i iznutra,
  • pranje kamiona spolja i iznutra,
  • pranje putničkih vozila spolja i iznutra,
  • pranje motora autobusa, kamiona i putničkih vozila....


1.1. Evidentiranje novih poslova
Ovaj proces obuhvata poslove oko analize sadržaja nove usluge, opisa usluge i predloga da se usluga uvede u servis.

1.2. Standardizacija i normiranje poslova
Proces vrši analizu i standardizaciju opisa posla i određuje vreme za izvšavanje tog posla.

 

Održavanje cenovnika i održavanje podataka o zaposlenima

2. Održavanje cenovnika
Proces obuhvata poslove formiranja cenovnika i održavanje elemenata cena. Za sve navedene usluge cene se formiraju u odnosu na već određene normative rada.

2.1. Održavanje elemenata cena:
Proces obezbeđuje podatke potrebne za formiranje elemenata cena kao i njihovo održavanje, na osnovu formiranih elemenata cena dobija se ukupna cena usluge koju servis pruža korisniku.

2.2. Formiranje cenovnika
Proces obezbeđuje podatke o svim cenama za postojeće usluge u servisu i objedinjuje formirane cene u jedinstveni cenovnik sa rokom važenja u određenom vremenskom periodu. Cenovnik podleže overi od strane nadležnih organa. Predlog cenovnika se šalje na overu nadležnim organima države i nakon overe se može primenjivati u servisu.

3. Održavanje podataka o zaposlenima
Proces obezbeđuje sve podatke o svim zaposlenima u servisu na osnovu dokumenata zaposlenih.

 

Nabavka i skladištenje – opis procesa

4. Nabavka i skladištenje
Proces obuhvata sve poslove oko planiranja potrošnog materijala, evidencije dobavljača za naručivanje i magacinskog poslovanja (priručni magacin).

4.1. Planiranje materijala
Ovaj proces vrši izradu i usvajanje plana nabavke potrošnog materijala. Plan nabavke potrošnog materijala se pravi na osnovu: stanja zaliha, finansijskog plana nabavke (iznosa odobrenih sredstava od strane nadležnih organa) i na osnovu specifikacije potreba nadležnih organa.

4.1.1. Izrada specifikacije potrebe materijala
Na početku godine pravi se godišnji plan nabavke koji se pretežno iskazuje finansijskim pokazateljima i specifikacijom potrebnih materijala po mesecima. Što znači da ove potrebe još nisu dovoljno detaljno iskazane, odnosno nisu iskazane na nivou materijalnih stavki. Za izradu plana nabavke kao osnova koristi se specifikacija izražena preko materijalnih stavki.

 

Plan nabavke i zahtev za nabavku

4.1.2. Izrada plana nabavke
Iz ukupne specifikacije potrebnih materijala uzimaju se materijali količinama i dinamikom kojom će se nabavljati, vrši se poređenje sa analizom zaliha i formira se plan za nabavku. Ovako formiran plan upoređuje se sa iznosom odobrenih sredstava od strane nadležnih organa. Plan nabavke može da se radi u više iteracija dok se ne zadovolje svi uslovi za njegovo prihvatanje. Naručivanje materijala se može vršiti samo prema usvojenom planu nabavke.

4.2. Nabavka
Ovaj proces obuhvata poslove izrade zahteva za nabavku, naručivanja i poslove fakturisanja dobavljačima.

4.2.1. Izrada zahteva za nabavku
Na osnovu stanja u magacinu i već oformljenog plana nabavke formira se zahtev za nabavku.

Naručivanje i skladištenje

4.2.2. Naručivanje
Na osnovu zahteva za nabavku pokreće se izrada porudžbenica. Porudžbenica se formira za izabranog dobavljača. Dobavljaču se šalje porudžbenica robe na kojoj se nalaze elementi koji definišu: vrstu robe, količinu, način i rok isporuke robe kao i način plaćanja. Potvrda porudžbine robe od strane dobavljača, pravno gledajući ima snagu ugovora o nabavci.

4.2.3. Plaćanje faktura
Da bi se izvršile obaveze ka dobavljačima formira se nalog za prenos sredstava koji se prosleđuje banci.

4.3. Skladištenje
Ovaj proces obuhvata poslove prijema robe u magacinu i izdavanje robe.

 

Prijem u magacin i pružanje usluga

4.3.1. Prijem u magacin
Ovaj proces obuhvata prihvat robe i kvantitativno-kvalitativni prijem. Proces pokreće realizovana porudžbenica, odnosno momenat pristizanja poručene robe. Robu pristiglu u magacin prima magacioner ili zaduženo lice i utvrđuje da li se količina primljene robe slaže sa količinama u dostavnici. Za primljenu robu se overava dostavnica. Kod kvantitativno-kvalitativnog prijema formira se izveštaj o prijemu.

4.3.3. Izdavanje materijala
Na osnovu trebovanja ili rezervacije vrši se priprema materijala za izdavanje. Izvršena priprema se evidentira na magacinskoj kartici. Izdavanje materijala se vrši na osnovu trebovanja ili overene otpremnice. Ovim aktivnostima vrši se smanjenje stanja robe na zalihama.

5. Pružanje usluga
Proces obuhvata poslove oko finansijskog zaduženja i razduženja, evidencije korisnika usluga i realizacije naloga/računa i blagajne.

 

Finansijsko zaduženje/razduženje, korisnici i nalozi

5.1. Finansijsko zaduženje i razduženje
Proces obezbeđuje sve podatke u vezi sa finansijskim zaduženjima na početku rada i razduženjima na kraju rada. Posao ne može da se započne dok se radnik finansijski ne zaduži na sistemu. Finansijsko razduženje je moguće samo ako se prethodni radnik razdužio.

5.2. Evidentiranje korisnika usluga
Proces odezbeđuje sve podatke o novim korisnicima usluga.

5.3. Realizacija naloga/računa,blagajne i fakturisanja
Proces obuhvata sve poslove oko izdavanja naloga/računa, blagajne i fakturisanja.

 

Izdavanje naloga, blagajna i fakturisanje

5.3.1. Izdavanje naloga/računa
Na osnovu zahteva korisnika za određenom uslugom, proces obezbeđuje izdavanje naloga za obavljanje usluge u servisu. Nakon obavljene usluge proces evidentira obavljenu uslugu za određenog korisnika i evidentira vreme za koje je zaposleni završio posao pružanja usluge. Izdavanje naloga se razlikuje u zavisnosti od načina plaćanja. Usluga može biti plaćena gotovinski ili fakturom. Na kraju proces izdaje račun za obavljenu uslugu ili izdaje nalog za fakturisanje.

5.3.2. Blagajna
Na osnovu izdatog računa vrši se naplata usluge od korisnika. Naplata se može vršiti u kešu ili čekovima. Pri naplati čekovima posebno se vodi specifikacija čekova.

5.3.3. Fakturisanje
Na osnovu izdatog naloga za fakturisanje proces fakturiše usluge korisniku. Fakturisanje usluga vrši se dogovorno i može biti nakon svake izvršene usluge ili na petnaest dana. Faktura se zatvara izvodom iz banke o plaćenom iznosu.

 

Opis procesa obračun zarada

6. Obračun zarada
Obuhvata procese evidentiranja prisutnosti radnika na poslu i izračunavanje zarada.

6.1. Evidencija prisutnosti na poslu
Ažurira skladište o prisutnim radnicima.

6.2. Izračunavanje zarada
Ovaj proces izračunava zarade uzimajući u obzir izostanke, normative - izveštavanje.

Proces obezbeđuje prikaz sledećih izveštaja:

  • dnevni obračun po uslugama,
  • dnevni obračun po korisnicima,
  • cenovnik usluga,
  • evidencija radnika,
  • evidencija korisnika.

 

Realizacija SSA - dijagram konteksta

O konteksnom dijagramu je već bilo reči, ovde se preporučuje pažljiva analiza prikazanih interfejsa.

 

Slika 1: Realizacija projektnog rada: realizacija SSA - dijagram konteksta

 

Realizacija DTP - I nivo dekompozicije

Prema već usvojenim konceptima urađen je prvi nivo dekompozicije koji prepoznaje sledeće procese:

  1. održavanje normativa,
  2. održavanje cenovnika,
  3. održavanje podataka o zaposlenima,
  4. nabavka i skladištenje,
  5. pružanje usluga i
  6. obračun zarada.

 

 

Slika 2: Realizacija projektnog rada: realizacija DTP - I nivo dekompozicije

 

Održavanje normativa (1)

Na ovoj slici je interesantno analizirati interakciju procesa Evidentiranje novih usluga i standardizacija i normiranje usluga. Procesi ovde komuniciraju isključivo preko skladišta Zahtevi za novu uslugu i skladišta Nova usluga.

 

Slika 3: Realizacija projektnog rada: DTP – dekompozicija - održavanje normativa (1)

 

Održavanje cenovnika (2)

Na ovom nivou dekompozicije zapažamo da se skladište Nova usluga samo čita, što znači da je u nekom drugom nivou preko nekih drugih procesa generisano.

 

Slika 4: Realizacija projektnog rada: DTP - dekompozicija - održavanje cenovnika (2)

 

Nabavka i skladištenje (4)

Analizirajući opise za prikazane procese možemo zaključiti da dva ključna procesa komuniciraju sa Nadležnim organom servisa, što je i po prirodi stvari realno. Dokumenta koje ovi procesi obrađuju neophodno je da odobri ili overi rukovodstvo servisa.

 

Slika 5: Realizacija projektnog rada: DTP – dekompozicija - nabavka i skladištenje (4)

 

Planiranje materijala (4.1)

Rešenje koje ovaj DTP daje se može koristiti i kao šablon za funkcionalnu dekompoziciju planiranja za jednu ovakvu firmu.

 

Slika 6: Realizacija projektnog rada: DTP – dekompozicija - planiranje materijala (4.1)

 

Nabavka (4.2)

Proces Nabavke je dekomponovan na primitivne procese: Izrada zahteva za nabavku, Naručivanje i Plaćanje faktura

 

Slika 7: Realizacija projektnog rada: DTP – dekompozicija - nabavka (4.2)

 

Skladištenje (4.3)

Skladištenje je deo magacinskog poslovanja i ovde se razmatra samo kao njegov integralni deo.

 

Slika 8: Realizacija projektnog rada:  DTP – dekompozicija – skladištenje (4.3)

 

Pružanje usluga (5)

Dekomponovanje procesa Pružanje usluga treba pažljivo analizirati jer su ovo ključni procesi sistema.

 

Slika 9: realizacija projektnog rada: DTP – dekompozicija - pružanje usluga (5)

 

Realizacija naloga (5.3)

Realizacija naloga je dekomponovana na primitivne procese koji se dalje ne dekomponuju.

 

Slika 10: Realizacija projektnog rada: DTP – dekompozicija - realizacija naloga (5.3)

 

Obračun zarada (6)

Primer Obračun zarada je dat kao jedno od mogućih rešenje. Obračun zarada je moguće i dislocirati iz ovog sistema i koristiti ga kao zajedničku komponentu na Korporativnom nivou ili kao uslugu druge firme.

 

Slika 11: Realizacije projektnog rada: DTP – dekompozicija - obračun zarada (6)

 

Realizacija SSA - rečnik podataka

O rečniku podataka je bilo dosta reči i ovde se daje kompletno rešenje zasnovano na već prikazanim dokumentima.

1. Zahtev_za_novu_uslugu : < NazivPreduz, NazivUsluge, {RBOperacije, OpisOperacije}, Datum, Potpis >

NazivPreduz : char (50) ;
NazivUsluge : char (20) ;
RBOperacije : int (3) ;
OpisOperacije : char (150) ;
Datum : DATE;
Potpis : char (25) ;
IDRadnika : int (6) ;


2. Normativ_usluga : < IDUsluge, NazivUsluge, {RBOperacije, OpisOperacije, IDOperacije, TrajanjeOperacije}, Datum >

IDUsluge : int (6) ;
NazivUsluge : char (20) ;
RBOperacije : int (3) ;
OpisOperacije : char (150) ;
IDOperacije : int (3) ;
TrajanjeOperacije : float (6);
Datum  : DATE

 

Daje se rešenje rečnika podataka za Cene elemenata cena i Cenovnik.

3. Cene_elemenata_cena : < { IDUsluge, NazivUsluge }, Datum >

IDUsluge : int (6) ;
NazivUsluge : char (20) ;
Datum  : DATE


4. Cenovnik : < { IDUsluge, CenaUsluge}, Datum, OverioNOS, OverioNOD > 

IDUsluge : int (6) ;
CenaUsluge : float (10) ;
Datum  : DATE ;
OverioNOS : char (25) ;
OverioNOD : char (25);


Preporučuje se pažljiva komparativna analiza opisanog rečnika podataka i dokumenata.

5. Prijava_o_zaposlenju : < NazivPreduz, RadnoMesto, PotrebnaStrucnaSprema, Radni_odnos_na >

NazivPreduz : char (50) ;
RadnoMesto : char (6) ;
PotrebnaStrucnaSprema : char (6);
Radni_odnos_na : char (25);

 

Realizacija SSA - mini specifikacija primitivnih procesa

Primitivni procesi su procesi na najnižem nivou dekompozicije. Oni su po pravilu sekvencijalni, redosled aktivnosti u okviru njih je definisan, pa se za njihovu specifikaciju moraju koristiti neki alati za specifikaciju sekvencijalnih procesa, ili kako se obično zovu alati za opis logike procesa.

Postoji čitav skup ovih alata počev od Dijagrama toka programa (Flowchart), preko Nassi Shneiderman-dijagrama, tabela odlučivanja, stabla odlučivanja, raznih vrsta strukturnih jezika i pseudokodova. Najčešće se koristi neka vrsta strukturnog prirodnog jezika (Structured English) ili pseudokoda.

Ponekad se pravi razlika između strukturnog prirodnog jezika i pseudokoda, mada se oni u osnovi baziraju na istim principima. Naime, strukturni prirodni jezik koristi rečnik nekog prirodnog jezika (engleskog, na primer), a za konstrukciju rečenica i složenijih sklopova koristi strukture struktuiranog programiranja, sekvenciju, selekciju i iteraciju, predstavljajući ove strukture uobičajenim ključnim rečima (BEGIN, END, DO WHILE, IF ... THEN.... ELSE i drugim sličnim). Pseudokod je bliži programskim jezicima jer više koristi rečnik (ključne reči) nekog izabranog programskog jezika. Ovde se neće praviti razlika između pseudokoda i strukturnog prirodnog jezika.

U ovom materijalu, za opis logike primitivnih procesa koristiće se pseudokod. 

Zanemarujući eventualne manje razlike između pojmova strukturni prirodni jezik i pseudokod, možemo reći da je pseudokod stuktuirani prirodni jezik, jezik koji koristi rečnik prirodnog jezika, a čije su konstrukcije bazirane na konceptima struktuiranog programiranja. Prirodni jezik nije pogodno sredstvo za specifikaciju logike procesa zbog svoje nepreciznosti i višeznačnosti i zato ga je neophodno struktuirati.

Korišćenjem pseudokoda opisani su primitivni procesi ovog našeg informacionog sistema:

1.1. EVIDENTIRANJE NOVIH USLUGA
IF nema usluge THEN zahtevaj uvodjenje nove usluge;
Prihvati Zahtev_za_novu_uslugu;
IF overeni zahtev THEN evidentiraj.

1.2. STANDARDIZACIJA I  NORMIRANJE  USLUGA
Uzmi zahtev_novu_uslugu;
Napravi analizu;
Traži overuNOS;
IF overen normativ THEN evidentiraj.

2.1. ODRŽAVANJE ELEMENATA CENA
Učitaj normative;
Učitaj cenovnik;
Formiraj cene_elemenata_cena.

2.2.FORMIRANJE CENOVNIKA
Učitaj normative;
Učitaj cene_elemenata_cena;
Formiraj cenovnik;
IF overenNOS THEN zahtevaj overuNOD;
IF overen NOD THEN evidentiraj cenovnik.

3. ODRŽAVANJE PODATAKA O ZAPOSLENIMA
Generiši prijavu o zapošljavanju;
Pošalji prijavu NOD-u;
Prihvati uput za zapošljavanje;
Evidentiraj novog radnika.

4.1.1. IZRADA SPEC. POTREBA
Generiše specifikaciju potreba.

4.1.2. IZRADA PLANA NABAVKE
Prihvati izvod finansijskog plana nabavke;
Učitaj specifikaciju potreba;
Formiraj plan nabavke.

4.2.1. IZRADA ZAHTEVA ZA NABAVKU
Učitaj magacinsku karticu;
Učitaj plan nabavke;
Formiraj zahtev za nabavku.

4.2.2. NARUČIVANJE
Učitaj zahtev za nabavku;
Generiši porudžbenicu;
Pošalji porudžbenicu dobavljaču.

4.2.3. PLAĆANJE FAKTURA
Prihvati fakturu;
Izvrši uplatu na račun dobavljača.

4.3.1. PRIJEM U MAGACIN
Prihvati dostavnicu;
Učitaj porudžbenicu;
Upiši u magacinsku karticu.

4.3.2. IZDAVANJE MATERIJALA
IF postoji trebovanje THEN menja stanje na mag. kartici.

5.1. FINANSIJSKO ZADUŽENJE/RAZDUŽENJE
IF radnik se zadužio
THEN radnik se zadužuje;
Formira finansijsko zaduženje;
ELSE
Radnik se razdužuje;
Formira finansijsko razduženje.

5.2. EVID. KORISNIKA USLUGA
Generiše podatke o korisnicima.

5.3.1. IZDAVANJE NALOGA / RAČUNA
Generiše nalog/račun;
Evidentira izvršene usluge.

5.3.2. BLAGAJNA
IF način plaćanja ček THEN Formira specificirane vrednosnice.

5.3.3. FAKTURISANJE
IF način plaćanja faktura
THEN
Formira fakture korisnika;
Generiše izvod banke.


6.1. EVIDENCIJA PRISUTNOSTI NA POSLU
Generiše prisutne radnike.

6.2. IZRAČUNAVANJE ZARADA
Učitaj izvršene usluge i normative;
Formira plate.

Realizacija SSA - hijerarhijska dekompozicija

O hijerarhijskoj dekompoziciji je bilo dosta reči. Preporučuje se detaljna analiza datog rešenja.

 

Slika 12: Realizacija projektnog rada: realizacija SSA - hijerarhijska dekompozicija

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (2)    

  • Primer realizacije projektnog rada: Korisnički zahtev 1
  • Primer realizacije projektnog rada: Korisnički zahtev 2
  • Primer realizacije projektnog rada: Korisnički zahtev 3