Prvi i najosnovniji korak u kreiranju uspešnog tima je stvaranje uslova koji potpomažu saradnju. Članovi tima moraju da sarađuju u cilju postizanja ciljeva tima. Da bi tim bio efikasan, potrebno je zadovoljiti minimalne uslove koji stimulišu dobar timski rad. Ti faktori su:

  1. Zajednički cilj – postojanje zajedničkog cilja i vizije koje želimo da postignemo - svi članovi tima imaju isti cilj, razumeju ga i usmereni su na njegovo postizanje.
  2. Podela uloga – jasna podela odgovornosti. Svako zna šta je njegova uloga i koje su njegove odgovornosti da bi tim uspeo.
  3. Komunikacija zasnovana na poverenju – članovi tima imaju poverenja jedni u druge, i  međusobno se poštuju. Komunikacija je direktna, otvorena i dvostrana.


Ovo su samo bazične pretpostavke koje definišu osnov koji u uspešnom timu mora postojati. Pored ovih postoje i brojni drugi faktori koji utiču na uspešnost tima, kao što su:

  1. Atmosfera
  2. Informacije
  3. Odnosi među članovima tima
  4. Konflikti
  5. Proces donošenja odluka
  6. Kreativnost
  7. Podela moći
  8. Motivacija
  9. Pohvale i priznanja


Uspešne timove karakteriše otvorenost i kohezija koja vlada među članovima tima. Nema kompeticije i niko se ne oseća ugroženim. Neuspešni timovi zatvoreni su u male podgrupe, postoji stalna pretnja da će neko ugroziti njihovu poziciju i identifikacija zasnovana na podeli mi i oni. Odnosi su površni i uzdržani jer vlada ogromno nepoverenje.

Informacije su jedan od najvažnijih resursa kojima tim raspolaže. Kod uspešnih, dobrih timova, one teku slobodno i dvostrano i obezbeđuju da svi jednako raspolažu informacijama. Odnosi koji iz toga proističu su otvoreni i zasnovani na međusobnom uvažavanju. Kod loših timova informacije se kreću uvek odozgo na dole, postoje brojne komunikacijske smetnje, pa se neretko te situacije koriste za manipulisanje i akumulaciju moći. Informacije su nejasne, nedovoljne i konfuzne.

Kada su u pitanju odnosi među članovima tima, kod dobrih uspešnih timova, oni su zasnovani na poverenju, međusobnom poštovanju i uvažavanju. Postoji jasna opredeljenost svih članova za saradnju, međusobnu podršku i pomoć. Neuspešne timove karakteriše takmičarski duh i stanje netrpeljivosti i nervoze prouzrokovani sumnjama i osećajem pretnje jer je glavni princip rada podrivanje drugoga.

Kod uspešnog tima, konflikti se doživljavaju kao način da se dalje napreduje, oni se ne doživljavaju kao pretnja, već kao prirodan tok u razvoju jednog tima. Članovi tima se ne osećaju ugroženo, nema kompeticije i postoji usmerenost na zajedničku dobit. Konflikti se kod uspešnih timova razumeju kao konflikti u vezi sa pojavama/situacijama, a ne u vezi sa članovima tima. Neuspešni timovi, sa druge strane, plaše se sukoba i smatraju ih isključivo destruktivnom pojavom. Lični motivi i interesi igraju glavnu ulogu u rešavanju sukoba.

Uspešni timovi odluke donose konsenzusom jer postoji ogromna posvećenost kako cilju, tako i timu saradnika. Svi raspoloživi kapaciteti se koriste maksimalno i na najbolji mogući način u funkciji ostvarenja cilja. Neuspešni timovi odluke donose mnogo teže, u najboljem slučaju većinom glasova i čestim nametanjem sopstvenog rešenja kao jedinog mogućeg. Donošenje odluke u neuspešnim timovima predstavlja više poligon za igru moći u kojoj se odluke donose u procesu demonstracije nadmoći. Vlada neusaglašenost koja kasnije vodi teškom sprovođenju donešene odluke jer je članovi tima ne osećaju kao svoje vlasništvo.

Kada je reč o kreativnosti, uspešni timovi su uvek otvoreni za prijem novih ideja i traganju za najboljim rešenjima. Oni znaju da prepoznaju i upotrebe sve kreativne potencijale koje tim ima. U neuspešnim timovima, kreativnost se guši i ne prepoznaje.

Podela moći u uspešnim timovima zasniva se na participaciji i jednakosti. Veštine i umeće se adekvatno vrednuju te najbolji i najkorisniji pobeđuje. U neuspešnim timovima moć je nedostupna, i čuva se u unapred određenim okvirima/grupama. Neuspešni timovi su često podložniji korupciji i sitnim političarenjima, gde je jedini cilj da svako ostvari svoj lični interes.

Motivisanost članova uspešnog tima zasnovana je na iskrenoj posvećenosti ciljevima tima i kompatibilnosti između ličnih i timskih ciljeva. Lični interesi su usklađeni sa timskim te ne postoji nikakav konflikt oko interesa. Neuspešni timovi postavljene ciljeve ne doživljavaju kao svoje, a tim im služi kao poligon za ostvarivanje ličnih interesa.

Kod dobrih i uspešnih timova postoji sistem nagrade i pohvale u čijem ocenjivanju učestvuje ceo tim te se na kraju donosi zajednička odluka o pohvali ili nagradi. Neuspešni timovi takođe mogu imati ovaj sistem, ali je on zasnovan na subjektivnim ocenama lidera i ne postoji kriterijum na osnovu kojih se stiču pohvale i priznanja.


Upravljanje uspešnim timovima

Ne postoji tim koji je uspešan sam za sebe. Na svakom timu je neophodno raditi i konstantno ga unapređivati. Postoji niz načina na koji pojedinac, član tima, ili pak sam menadžer može doprineti unapređenju tima i podržavanju njegovog razvoja. Zadatak menadžera koji upravlja timom je da se ukratko bavi planiranjem, organizovanjem, motivisanjem i kontrolom timskih aktivnosti sa ciljem ostvarivanja zadatog cilja. Njegov prvenstveni zadatak u timu je da usmerava ponašanja članova tima ka dostizanju definisanih ciljeva. Proces upravljanja od strane menadžera, ogleda se u tri dimenzije: tehničkoj, konceptualnoj i humanoj.

Tehnička dimenzija tiče se brige za procedure i pravila, donošenje odluka i briga za realizaciju. Konceptualna dimenzija upravljanja timom tiče se razvoja mogućnosti,  mogućnosti predviđanja i struktuiranja. Najzad humana dimenzija tiče se upravljanja ljudskim resursima. Kada je reč o upravljanju timom, menadžer mora da se pridržava i promoviše sledeća ponašanja:

  1. Podržavajući stav – tim se mora bodriti i hrabriti u svojim nastojanjima da ostvari cilj. Kriticizam bez razloga nema nikakvu pozitivnu ulogu, ako je svrha sam sebi i nije usmeren na rešavanje problema. Tim mora uvek imati na umu da ga njegov vođa podržava u naporima koje ulaže da ostvari cilj.
  2. Usaglašavanje  - menadžer mora uvek biti spreman da sagleda situaciju, suoči se sa da njom i bude otvoren da prima i razume dešavanja u timu. On je taj koji je zadužen za posredovanje i usklađivanje različitih interesa, za njihovo procesuiranje i umeštanje u ciljeve kojima tim teži.
  3. Posmatranje procesa – menadžer je zadužen za procesno vođenje tima. Menadžer je taj koji rad tima posmatra sa strane i obezbeđuje jasnije i generalnije razumevanje procesa koji se odigrava.
Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Pretpostavke uspešnog tima 1
  • Pretpostavke uspešnog tima 2
  • Pretpostavke uspešnog tima 3