Pre svega, trebalo bi napomenuti da svaka ploča podržava memoriju na osnovu brzine glavne magistrale (FSB) i formata memorije. Stoga, na primer, ako glavna magistrala matične ploče ima maksimalnu brzinu od 533MHz, a instalirate memoriju brzine 300Mhz, memorija će funkcionisati na samo 300MHz, utičući tako da kompjuter radi sporije od svojih mogućnosti. Većina matičnih ploča u svojim specifikacijama navodi koje tipove memorija podržava, kao i koja je njihova maksimalna brzina.
Slotovi za memoriju na ploči su dizajnirani tako da odgovaraju pojedinim formatima i stilovima modula. U slučaju da naiđete na starije termine - DIP, SIMM i SIPP imajte u vidu da su to zastarela pakovanja memorijskih modula. Termini kao što su dvostrana /jednostrana memorija (Double-Sided /Single-Sided Memory) i dvokanalna/jednokanalna memorija (Dual-Bank/Single-Bank Memory) se često mešaju. Kada je reč o stranama modula, pravilo je da se misli na dve fizičke strane modula i da li one sadrže čipove. Naravno, to ne ukazuje na broj banki koje modul zadovoljava.
Opsluživanje dve banke, ili češće dva kanala, kao u slučaju sa DDR porodicom, može da se postigne uz pomoć jednostrane memorije. Najpopularniji formati primarne memorije danas su sledeći:
DIMM
Jedan od načina pakovanja memorije poznat je kao DIMM. Kao što je i ranije pomenuto u ovom poglavlju, DIMM skraćenica potiče od Dual Inline Memory Module. DIMM moduli su 64-bitni i koriste se kao pakovanje za SDRAM porodicu: SDRAM, DDR, i DDR2. Termin dvostruki (Dual) se odnosi na činjenicu da za razliku od svojih SIMM prethodnika, DIMM memorijski moduli imaju pinove sa obe strane koji korespondiraju jedni sa drugima. Sa po 84 pina na svakoj strani, čine tako 168 nezavisnih pinova na svakom zasebnom SDRAM modulu, kao što je prikazano na slici ima dva zareza duž ivičnog konektora.
Slika 3.7 - Dual Inline Memory Module (DIMM)
DIMM pakovanje koje se koristi za DDR memoriju ima ukupno 184 pina i jedan zarez, dok DIMM modul za DDR2 ima ukupno 240 pinova, jedan zarez, i aluminijumski omotač na obe strane koji se naziva Heat Spreader, dizajniran kao hladnjak koji uklanja toplotu sa čipova memorije i tako sprečava pregrevanje.
RIMM
RIMM nije akronim već zaštićen trgovački naziv firme Rambus Inc. ili možda pametna igra reči na naziv DIMM, konkurentski format. RIMM je jedinstven memorijski modul koji varira u fizičkim specifikacijama zasnovanim na 16-bitnom ili 32-bitnom modulu. Šesnaestobitni moduli imaju 184 pina i dva zareza dok tridestedvobitni moduli imaju 232 pina i samo jedan zarez koji podseća na trend evolucije iz SDRAM u DDR. Slika 3.8 prikazuje dva reda 16-bitnog RIMM modula, uključujući aluminijumske hladnjake za raspršivanje toplote. Dvokanalna arhitektura može da se implementira koristeći dva odvojena 16-bitna RIMM modula ili noviji 32-bitni pojedinačan dizajn modula. Matične ploče sa 16-bitnom jedno- ili dvokanalnom implementacijom imaju četiri RIMM slota koja treba da budu popunjena u paru, dok 32-bitne imaju dva RIMM slota koja se mogu popuniti jedan po jedan. Tridesetdvobitni RIMM ima dva ugrađena 16-bitna modula i zahteva samo jedan slot na matičnoj ploči, iako fizički drugačiji slot. Stoga morate biti sigurni koji modul vaša matična ploča podržava pre no što ga nadogradite.
Slika 3.8 - A Rambus RIMM modul
Ono što je specifično za RIMM module je da računar ne sme da ima nijedan RIMM slot prazan. Čak i jedan prazan slot sprečiće podizanje sistema. Svaki prazan memorijski slot mora biti popunjen pa zahteva jeftin (obično manje od US$5 za 16-bitnu verziju) ćorak, da tako kažemo, memorijski modul koji se naziva Continuity RIMM ili C-RIMM, zbog svoje uloge u održavanju elektronskog kontinuiteta u RDRAM kanalu sve do gašenja signala na ploči. Posmatrajte to kao rastopljivu kariku u lancu prazničnih svetala. Čini se da ne radi ništa, ali nijedno svetlo ne može da radi bez njega. Međutim, 32-bitni moduli se gase sami i ne zavise od električnog kola matične ploče te prazni slotovi od 32-bita zahtevaju module poznate kao Continuity and Termination RIMM (CT-RIMM).
SoDIMM
Notebook i drugi računari koji zahtevaju mnogo manje komponente, ne koriste standardna RAM rešenja kao što su SIMM ili DIMM. Umesto toga, u ovim uređajima memorija se pakuje u mnogo manje formate koji se zovu Small Outline DIMM (SoDIMM). SoDIMM moduli su dostupni u mnogim fizičkim implementacijama, uključujući i stariju 32-bitnu (72-pinsku) konfiguraciju kao i noviju 64-bitnu (144-pinski EDO, 144-pinski SDRAM, i 200-pinski DDR/DDR2) konfiguraciju.
Slika 3.9 jeste primer jednog 144-pinskog, 64-bitnog modula.
Slika 3.9 - 144-pinski SoDIMM
MicroDIMM
Najnoviji, i najmanji RAM format je MicroDIMM. MicroDIMM je izuzetno mali RAM format. U stvari, on je 50% manji od SoDIMM, dug samo 45.5 milimetra (oko 1.75 inča) i širine 30 milimetra (oko 1.2 inča—nešto veći od četvrt). Dizajniran je za ultralake i prenosne kompjutere manje od noutbukova (poput onih baziranih na Transmeta Crusoe procesorima). Ovi moduli su 144-pinski ili 172-pinski i slični su DIMM-u po tome što koriste 64-bitnu magistralu za prenos podataka. SoDIMM i MicroDIMM moduli se često nalaze u laptopovima.
Slika 4.0 - microDIMM