Računarske mreže zavise od jačine signala odnosno od razdaljine koju signal može premostiti a da se pri tome ne izgubi mnogo na njegovom kvalitetu, odnosno da informacija nakon pređenog rastojanja ostane razumljiva prijemniku. Poznato je da sa povećanjem rastojanja signal sve više slabi što važi za sve vrste signala (električne, bežične i optičke signale). Rešenja su pronađena u obliku pojačivača signala, primeni različitih mrežnih tehnologija i protokola i saradnjom među njima. Računarske mreže su generalno podeljene na tri tipa mreža u zavisnosti od toga koliku udaljenost mogu premostiti i to na:

• LAN  (Local Area Network) – lokalna mreža
• MAN (Metropoliten Area Network) – mreža na nivou metropole
• WAN (Wide Area Network) – mreža širokog područja

Vrlo bitan podatak je informacija o tome kako sve to funkcioniše u realnosti. Najjednostavnije objašnjenje bilo bi da više LAN mreža formira MAN mreže a zatim međusobnim spajanjem MAN mreža dobija se mreža širokog područja odnosno WAN mreža. Možemo slobodno reći da svaka od ovih mreža ima svoju kičmu (eng. Backbone) odnosno deo mreže na koji se priključuju svi ostali segmenti mreže. Primer je dat na sledećem mrežnom diagramu:

 

 

LAN (lokalna mreža) mreže su računarske mreže u okviru jednog sprata, zgrade ili više zgrada. U svom radu se oslanjaju na Ethernet i Token Ring tehnologije. Karakterišu ih protoci velikih brzina 10, 100 i 1000 Mbps. Za potrebe umrežavanja koriste parične, koaksijalne ili optičke kablove a takođe i bežične veze (radio veze). Namena im je deljenje zajedničkih resursa (štampača, baza podataka, elektronske pošte, itd.) na siguran i brz način koji je iz ugla sigurnosti i pristupa odvojen od ostatka „javne“ mreže. Brzina protoka i sigurnost LAN mreža omogućava korišćenje specijalizovanih uređaja i aplikacija kao što su Klijent-Server i Klaster serveri. Klijent – Server uređaji i aplikacije se sastoje od centralnog dela koji se nalazi na serveru i klijentskih delova razmeštenih na računarima u lokalnoj mreži na bilo kojoj tački te mreže. Ovaj način rada omogućava istovremeni rad više korisnika u istoj aplikaciji čime se postiže ušteda u vremenu i troškovima. Na slici je dat primer rada Klijent – Server aplikacije u lokalnoj mreži:

 


Klaster serveri su serverski računari koji su spojeni u zajedničku logičku celinu radi ravnomerne raspodele opterećenja i lakšeg obavljanja istog posla (zadatka). Realno, to je više fizičkih servera koji dele istu virtualnu mrežnu adresu. Sav saobraćaj ka i od njih se odvija korišćenjem virtualne mrežne adrese tako da krajnji korisnici (i računari) vide samo jednu adresu (jedan server). Svaki od serverskih računara ima svoju realnu fizičku i IP adresu dok se deljena virtualna adresa dodatno konfiguriše na samim serverima ili na specijalizovanim uređajima te namene u zavisnosti od mogućnosti serverskih računara i troškova. Najširu primenu imaju u velikim Data centrima, za podršku veb pretraživača, velikim korporativnim bazama podataka, itd. Na slici je dat primer rada klaster servera:

 


MAN (mreža na nivou metropole) je mreža koja u sebi objedinjuje više LAN mreža, na području metropole ili grada, u jednu fizičko – logičku celinu. Obim koji ovaj tip mreže može obuhvatiti je 100 km. U svom radu se najčešće oslanjaju na FDDI (Fiber Distributed Data Interfeace) tehnologiju sposobnu da podrži više hiljada korisnika istovremeno. Za potrebe umrežavanja koriste optičke kablove.

WAN (mreža širokog područja) mreža je skup međusobno povezanih MAN mreža i obuhavata najveći geografski prostor, omogućavajući uzajamnu razmenu informacija korisnika koji su geografski udaljeni jedni od drugih. Najpoznatiji predstavnik WAN mreža današnjice je internet. U svom radu se najčešće oslanjaju na javne mreže, tipa telefonske mreže, optičke mreže, satelitske mreže, itd. Za razmenu podataka i informacija koriste PSTN, ISDN, DSL, ATM, x25 i ostale mrežne tehnologije.