Kada je reč o skupu nekoliko ljudi, bilo da je to vezano za posao ili ne, neminovan proces je proces stvaranja grupe i kreiranje grupnog ponašanja. Grupe unutar skupa ljudi se stvaraju iz različitih razloga: zbližavaju se ljudi koji imaju slične vrednosti, stavove ili razmišljanja, ili ljudi koji su privučeni istim interesom, ili sa prostom namerom da obave neki zadatak itd. U procesu rada takav proces je još značajniji. Takve grupe mogu po svojoj prirodi biti kako neformalne, tako i formalne. Formalne grupe, za razliku od neformalnih postoje sa ciljem da obave određeni deo posla i imaju jasnu strukturu. U oba slučaja i kod formalnih, kao i kod neformalnih, grupa prolazi određeni proces nastanka. Ovaj proces se sastoji od nekoliko elemenata:
Ovde je pet ključnih principa na kojima se zasniva dobar timski rad. Oni su postavljeni generalno jer je potrebno da svaki tim za sebe postavi principe koje želi da postoje. Navedenih pet principa predstavljaju temeljne vrednosti koje jedan tim čini uspešnim saradnicima. Ti principi su:
1. Princip zajedničkog cilja - zajedničke vizije
Svi članovi tima moraju imati isti cilj, razumeti ga i imati jasnu nameru i posvećenost dostizanju ovog cilja. Kod tima uvek imamo postojanje više ljudi koji su angažovani na istom zadatku, sa zajedničkim ciljem. Zajednički cilj znači znati čemu grupa teži. On mora biti jasno određen, svima razumljiv i prihvatljiv. Njegova svrha je da usmerava rad tima, koncentriše i prikuplja energiju i motiviše članove. Takođe, njegova funkcija je da olakšava definisanje prioriteta u određivanju zadataka koji će voditi ostvarivanju ideje, dok je istovremeno i osnov iz koga se dalji zadaci i aktivnosti definišu.
2. Princip poverenja i dobrih međusobnih odnosa
Članovi tima moraju imati poverenja u svoje kolege, znati da mogu da se oslone jedan na drugog i međusobno se poštovati. Postoji međusobno uvažavanje između članova tima. Među članovima tima vlada podrška i razumevanje. Razvijena svest o međuzavisnosti članova tima u procesu stvaranja čini pojedince usmerenijim na ostatak tima i druge članove. Dobri odnosi treba da budu zasnovani na otvorenosti, uzajamnom uvažavanju i uzajamnom prihvatanju bez ikakvih predrasuda. Takvi odnosi iziskuju napor svih članova tima.
3. Princip jasne podele uloga
Svako zna šta tim očekuje od njega i zna kako sam može voditi/doprineti uspehu tima. Postoji jasna i nedvosmislena podela uloga i odgovornosti između članova tima. Nejasna podela uloga obično dovodi do frustracija i stresova. Nije lako izvršavati zadatke kada članovi grupe ne znaju ko je za šta odgovoran. Važno je baviti se svakim pojedincem i njegovim razumevanjem zadataka i obima odgovornosti. Takođe od svake pojedinačne osobe i njenih ličnih karakteristika, zavisi u kojoj od timskih uloga se najbolje oseća i gde može najviše doprineti. Mora postojati jasna formalna podela uloga i odgovornosti.
4. Princip otvorene komunikacije
Komunikacija mora biti jasna, nedvosmislena i otvorena. To znači dvostranu komunikaciju kojom se postiže princip efektivnog razumevanja. Tim poseduje tehnike za donošenje konsenzusa i grupnih odluka koje su zajednički ustanovljene. Sama komunikacija treba da bude: otvorena, dvosmerna i da počiva na principima osnovnim principima - principu aktivnog slušanja i principu jasnog i razumljivog saopštavanja. To znači da svaki pojedinačni član bi trebalo da bude aktivni slušalac, da govori otvoreno, jasno i precizno, da se trudi da ga drugi razumeju i da aktivno doprinosi uklanjanju nesporazuma. Neki od najznačajnih pravila dobre komunikacije su: da je dvosmerna, da postoji ugrađen mehanizam povratne informacije (Feedback), da postoje dogovoreni i dostupni kanali komunikacije (zapisnici, oficijelna korespodencija itd).
5. Princip različitosti
Članovi tima su svesni postojećih međusobnih razlika u vrednostima, stilovima, iskustvu i znanjima i razlikuju se od drugih članova. Raznovrsnost iskustva, znanja, sposobnosti i vrednosti kod članova tima značajno pospešuju mogućnosti tima. Problemima se može prići sa različitih strana. Različiti načini rada, komunikacije, rešavanje problema i donošenje odluka povećavaju uspešnost tima u izvršavanju zadataka. Svaki poseban način rada drugačije rešava određeni problem. Različite sposobnosti i veštine mogu se upotrebiti u raznim fazama rada. Važna veština menadžera je da zna kako da uči od drugih, da drugačija razmišljanja koristi kao prednost a ne kao pretnju, da postojeće razlike stavi u funkciju razvoja tima i svakom obezbedi mesto koje mu najviše odgovara.
Potrebna je ravnoteža između ove dve funkcije kako bi tim bio uspešan. Prevelika energija usmerena na postizanje zadatka povećava stres i ne predstavlja zadovoljstvo. Tako se tim raspada. Sa druge strane prevelika koncentracija na odnose u grupi može biti razlog zbog čega se zadaci ne izvršavaju, a to čini tim manje motivisanim. Ovo može dovesti do raspada tima kao grupe usmerene na jedan cilj. Dve osnovne funkcije tima su: izvršavanje zadataka i održavanje tima – održavanje dobrih odnosa između članova tima. Zbog toga je važno voditi računa i o jednoj i o drugoj komponenti. Kada je reč o odnosima u timu, potrebno je da svaki član obavlja posao sa zadovoljstvom, da aktivno učestvuje u timskim aktivnostima i razmenjuje informacije sa ostalim članovima. Kada je reč o obavljanju zadataka, neophodno je redovno procenjivanje efikasnosti delovanja, timsko slavljenje uspeha i nagrađivanje pojedinaca, jasna podela uloga itd.
Sa ovakvom osnovom za saradnju obezbeđuju se i drugi važni faktori za uspešan tim, kao što su: razvijene konstruktivne metode za rešavanje sukoba; postojanje otvorenosti za promene i spremnosti za uvođenje inovacija; lakše postizanje odluke i čvršće utemeljenje u jednoglasno donetim odlukama; kreativno rešavanje problema itd.
Prvi i najosnovniji korak u postizanju uspeha tima je kreiranje uslova koji pospešuju timski rad. Ovaj proces naziva se Team building, izgradnja tima i prestavlja proces konstantnog razvoja i jačanja timskog rada. Članovi vašeg tima moraju da sarađuju da bi tim dostigao ciljeve i funkcionisao efikasno.
Stoga je krucijalni princip rada svakog tima saradnja. Saradnja predstavlja ključ uspeha jednog tima.
Tim čini mali broj ljudi sa komplementarnim veštinama, posvećenih zajedničkoj misiji i ciljevima, za čije se ostvarenje smatraju međusobno odgovornima. Oni predstavljaju osnovne jedinice za većinu organizacija. Njihova najveća korist je u ujedinjuju veština, iskustava i perspektiva nekoliko ljudi. Prolaze kroz iste faze stvaranja kao i bilo koja druga grupa. Ne postoji jedinstven recept za stvaranje dobrog tima, ali ćemo probati da definišemo ključne karakteristike dobrih i efikasnih timova: