Uspešnost lanca nabavke se iskazuje u koristima za kupce kada se radi o manjim nestašicama i željenom asortimanu. Te koristi donose veće prodaje, brži obrt zaliha i niže cene za maloprodaju.
Uspešnost lanca nabavke može biti merena na osnovu veličine ulaganja u zalihe neophodne za njegovo poslovanje. Ulaganje u zalihe mereno je u odnosu prema ukupnom trošku roba koje su osigurane kroz lanac nabavke.
Najčešće se kao pokazatelji uspešnosti lanca nabavke koriste dve vrednosti - obrt zaliha i broj nedelja nabavke. U osnovi, oba pokazatelja mere iste vrednosti i matematički su inverzni jedan prema drugom. Obrt zaliha se može izračunati uz pomoć sledeće formule:
Godišnji trošak prodate robe
Obrt zaliha = ----------------------------------------------
Prosečna vrednost ukupnih zalihaGodišnji trošak prodate robe predstavlja nabavnu cenu prodate robe koju je preduzeće prodalo tokom godine. To je rashod, ali se zbog važnosti, posebno u trgovini, prikazuje odvojeno od drugih rashoda u računu dobiti i gubitka. Prilikom izračunavanja troška prodate robe koriste se tri vrednosti: zalihe na početku godine, kupovine tokom godine i zalihe na kraju godine koje su utvrđene popisom.
Trošak prodate robe = Početne zalihe + Međunabavke - Konačne zalihe
Trošak prodate robe ne uključuje opšte, prodajne i administrativne troškove preduzeća.
Prosečna vrednost ukupnih zaliha predstavlja zbirnu vrednost svih proizvoda držanih na zalihama u preduzeću, po njihovoj nabavnoj ceni. To uključuje sirovine, nedovršenu proizvodnju, gotove proizvode i distribucione zalihe koje se smatraju vlasništvom preduzeća.
Dobija se deljenjem početnih i krajnjih zaliha sa 2. Povoljna vrednost obrta zaliha se razlikuje po delatnostima, preduzećima, prodavnicama i po vrsti proizvoda kojim se trguje. Neki veleprodajni lanci mogu imati obrt zaliha i do 100 puta godišnje, dok maloprodaje nakita, sa druge strane, po pravilu imaju obrt od 2 do 2,5 puta godišnje. Smatra se da se tipične, prosečne, vrednosti obrta zaliha kreću u rasponu od 5 do 7 puta godišnje.
U mnogim situacijama, a naročito onda kada većinu čine distribucione zalihe, broj nedelja nabavke je mnogo bolji pokazatelj. Ovaj pokazatelj meri kolika je nedeljna vrednost zaliha u sistemu u određenom vremenskom trenutku. Izračunava se na sledeći način:
Prosečna vrednost ukupne zalihe
Nedelje nabavke = -------------------------------------------------- x 52 nedelje
Trošak prodate robeKada se u finansijskim izveštajima navode obrti zaliha i broj nedelja nabavke, pretpostavlja se da su ti pokazatelji izračunati na nivou preduzeća. Pored toga, ovi pokazatelji se mogu izračunati i za jedinice u okviru preduzeća. U poslovanju sa veoma niskim zalihama bolje pokazatelje za merenje nabavke predstavljaju dani ili čak i sati. Preduzeća zalihe posmatraju kao ulaganje, pošto se planira njihova upotreba u budućnosti. Zalihe vezuju novčana sredstva koja se mogu koristiti i u druge svrhe, a i preduzeća su ponekad u situaciji da moraju posuditi novac neophodan za ulaganje u zalihe. Cilj je u svakom trenutku imati optimalni iznos zaliha, na pravoj lokaciji u okviru lanca nabavke. Određivanje tačnog iznosa zaliha koje je potrebno imati na svakoj poziciji zahteva solidnu analizu lanca nabavke, kombinovanu sa analizom konkurentskih prednosti koje određuje tržište proizvoda preduzeća. Posebni problem se javlja u situacijama kada distributeri mogu da vrate neprodatu robu dobavljaču, uz punu nadoknadu. U nekim slučajevima povraćaji proizvoda predstavljaju više od 10 % ukupnih prihoda, ali ne zato što proizvod ima neke nedostatke, već zbog činjenice da su distributeri vratili višak svojih zaliha. Ovo upućuje na užu saradnju sa partnerima u lancu nabavke radi smanjenja rizika i finansijskih troškova, odnosno optimizacije funkcionisanja celokupnog lanca. Sporazumevanjem o određenim nivoima zaliha i o očekivanim isporukama sa partnerima u lancu proizvođač smanjuje neefikasne zalihe i povećava ukupan kvalitet usluga prema partnerima i krajnjim kupcima. Povraćaji proizvoda i njegovo kretanja unazad u okviru lanca nabavke predstavljaju prilike za stvaranje vrednosnog toka, a na za automatski finansijski gubitak. Profitabilno vraćanje proizvoda oslanja se na dobro oblikovane poslovne procese lanca nabavke unatrag, uključujući integraciju sa lancem nabavke unapred. Informacione i komunikacione tehnologije mogu pomoći preduzeću u postizanju novih inovativnih prilika u oblasti zatvorenog kruga lanaca nabavke koji se sastoji od lanca nabavke unapred i lanca nabavke unatrag. Ovaj zatvoreni krug lanaca nabavke mora se istražiti iz perspektive procesa, kupaca i proizvoda.
Sa stajališta procesa menadžeri moraju odrediti najvažnije aktivnosti u tokovima unatrag, odnosno, mesta gde troškovi mogu biti znatno smanjeni i gde mogu biti postignuta znatna poboljšanja. Sa stajališta potrošača važno je analizirati koje su usluge važne za njih i kako one mogu biti poboljšane, a sa stajališta proizvoda menadžeri moraju otkriti gde su njihove najbolje prilike.
Lanci nabavke unatrag zaslužuju jednaku pažnju na nivou celog preduzeća kao i lanci nabavke unapred i njima se mora upravljati kao poslovnim procesima koji mogu stvarati vrednost za preduzeće. Najuticajnija karakteristika oblikovanja lanca nabavke unatrag je granična vrednost vremena. Lanci nabavke unatrag oblikovani za brzo reagovanje i prikladan su izbor kada je granična vrednost vremena za proizvode visoka, a lanci nabavke oblikovani za isporuku proizvoda po niskom trošku prikladni su kada je granična vrednost vremena za proizvode niska. Efikasan lanac nabavke unatrag koji je oblikovan da minimizira troškove organizacije procesa, žrtvuje brzinu za troškovnu efikasnost, dok se u brzo reagujućim lancima brzina najčešće postiže na osnovu viših troškova poslovanja.
Jedna od mera uspešnosti maloprodaje je i sposobnost ostvarivanja ciljne profitabilnosti ulaganja. Kao opšta mera profitabilnosti ulaganja koristi se profitabilnost imovine koja se izračunava množenjem neto proftine marže i obrta imovine, odnosno:
Neto profit nakon oporezivanja Neto prodaja
Profitabilnost imovine = ----------------------------------------------------x ----------------------
Neto prodaja Ukupna imovina
Uspešan lanac nabavke i informacioni sistem mogu povećati neto profit i neto prodaju uz istovremeno smanjenje vrednosti ukupne imovine. Neto prodaju može povećati snabdevanje kupaca boljim asortimanom proizvoda. Maloprodaja sa kvalitetnom bazom podataka o kupcima će raspolagati podacima o gurpama kupaca koji su zainteresovani za određene proizvode. Jasno je da maloprodaja neće ostaviti te proizvode na zalihama, već će pokušati da potencijalne kupce privuče promotivnim aktivnostima i neposrednim saopštenjima.
Neto profit se može povećati na dva načina - povećanjem bruto marže ili smanjenjem rashoda. Dobar informacioni sistem koordinacijom nabavnog osoblja i dobavljača će omogućiti maloprodaji da stekne prednosti posebnih uslova nabavke i da dobije određeni proizvod jeftinije i na taj način ostvari veću bruto maržu. Istovremeno, maloprodaja može sniziti poslovne rashode, smanjujući transportne troškove dobrom koordinacijom aktivnosti nabavke. Kvalitetan maloprodajni distributivni centar omogućava prijem robe, njeno pripremanje za prodaju i otpremu do prodavnica ili krajnjih kupaca uz minimalne manipulativne troškove. Sistem upravljanja zalihama koji je direktno povezan sa računarskim sistemom dobavljača predstavlja rešenje koje omogućava uvid u zalihe dobavljača, uz držanje relativno malog nivoa sigurnosnih zaliha u sopstvenom magacinu. U tom je slučaju potrebno jako malo ulaganje u zalihe, uz nisku vrednost ukupne imovine i izuzetno visok koeficijent obrta zaliha. Kao što se može videti, postoji mnogo prilika da preduzeće poboljša svoje poslovanje boljim upravljanjem lancem nabavke. Nekoliko je elemenata koji su izuzetno značajni za uspešnu primenu programa upravljanja lancem nabavke. Ti elementi se često preklapaju i često su međusobno zavisni. To su pre svega dugoročni odnosi i deljenje informacija. Preuzimanje strateške uloge dobavljača u kupčevom preduzeću zahteva razvoj dugoročnih odnosa koji omogućavaju deljenje strateške vizije. U dugoročnim poslovnim odnosima postoje takozvani večni ugovori koji podrazumevaju njihovo automatsko obnavljanje sve dok obe ugovorne strane ispunjavaju svoje obaveze, a njihova stabilnost i dugovečnost predstavlja jedan od najboljih pokazatelja uspešnosti funkcionisanja lanca nabavke. Uspešno upravljanje lancem nabavke zahteva razmenu informacija među svim članicama lanca. Te informacije idu od specifikacija oblikovanja novog proizvoda, pa sve do planiranja i rasporeda kapaciteta ili neograničenog pristupa bazi kupaca. Snaga dobavljača je takođe od izuzetnog značaja za lanac nabavke. Pored finansijske snage, svaki dobavljač mora imati neku jedinstvenu, operativnu i tehničku snagu povezanu sa proizvodima koje proizvodi. To omogućava kupcu da uključi te snage i u vlastiti proizvod, čime lanac nabavke omogućava dodatnu prednost na tržištu.
Za sticanje konkurentskih prednosti nije dovoljno lance nabavke učiniti samo bržim i delotvornijim, jer oni lanci koji su skoncentrisani samo na troškove i brzinu vremenom postaju manje uspešni. Za uspeh lanca nabavke značajne su tri dodatne komponente:
agilnost,
prilagodljivost i
usklađenost.
Agilnost je od ključnog značaja zbog brzog i širokog fluktuiranja potražnje i ponude. Pored ponude proizvoda, preduzeća moraju biti sposobna i da prilagođavaju svoje mreže lanaca nabavke prilikom promena tržišta ili strategije. Konačno, preduzeća moraju usklađivati interese svojih partnera u lancima nabavke sa svojim vlastitim interesima.
