Da bi se ustanovilo kako ljudi uče vršena su obimna istraživanja. Prema jednom od njih ljudi se svrstavaju prema njihovom omiljenom stilu učenja na:
Prema drugom istraživanju ljudi su svrstani u sledeće kategorije:
Sve je prisutnija činjenica da se sve manje zarade izvlači iz tradicionalnih resursa: rada (radne snage), zemljišta i (novčanog) kapitala. Glavni proizvođači bogatstva postali su informacije i znanje.
Do znanja se ne dolazi jeftino. Sve razvijene zemlje troše oko 1/5 bruto nacionalnog proizvoda na proizvodnju i širenje znanja. U današnjem društvu znanja školovanje više ne može da bude monopol koji pripada školama. Obrazovanje mora da prožima čitavo društvo. Sva znanja su podjednako vredna.
U Zapadnoj Evropi ima preko 200 poslovnih škola ili mesta na kojima se vrši obrazovanje poslediplomaca za menadžment, a u SAD ih ima preko 2000. Uz ostale oblike obrazovanja (kursevi, redovne studije..) koje su vezane za upravljanje i rukovođenje broj ovakvih institucija je daleko veći. Kod nas ovaj proces počinje. Sve je više centara, poslovnih školi i smerova koji se bave obrazovanjem menadžera.
Jedno od najznačajnijih pitanja vezano za doživotno obrazovanje je svest o potrebi permanentnog obrazovanja.
Info-komunikacione tehnologije dovode do revolucionarnih promena u u proizvodnji, privredi ali i u obrazovanju. U razvijenim zemljama težište aktivnosti zaposlenih prelazi sa obrade materijala na obradu informacija i to u procesima upravljanja i rukovođenja u preduzećima a to ima veliki uticaj na proces obrazovanja.
Pojave koje se dešavaju u obrazovanju a tiču se budućnosti su:
Obrazovanje koje će moći da prati promene bi trebalo da izgleda ovako:
U budućnosti će ljudi morati mnogo više da uče i po završetku redovnog školovanja nego danas. Stalno učenje će biti uslov za stalni rad. Učenje će ući u radno vreme.
Obrazovanje za menadžment koje se može očekivatu u budućnosti zahtevaće sledeće:
Proces obrazovanja prema Botvelu se deli na sledeći način.
Proces obrazovanja je kontinualan i ide od učenja do treninga. Rukovodioci moraju da se stavljaju u ulogu onih koji uče svoje saradnike da uspešno rade. Trening treba da obezbedi smanjenje problema u radu, povećanje kvaliteta delegirane odgovornosti, da pomogne zaposlenima da budu bolje pripremljeni za posao...
Postoji više načina na koji se trening odvija. Neki od njih su:
Večina velikih lidera ima jednu zajedničku osobinu, želju za stalnim učenjem i napredovanjem. Lideri prednjače po znanjima i po sposobnostima, moraju uvek biti otvoreni za novo i da uče i od svojih sledbenika. Da bi ostao u trendu lider treba da se pridržava nekih od narednih principa:
Razlika između treninga menadžera i obrazovanja lidera je data u sledećoj tabeli:
Dakle, menadžer je stručnjak a lider istraživač. Biti lider zahteva sposobnosti da se uvek stiče novo znanje koje će se primenjivati u radu.