U ovoj lekciji ćemo obrađivati:
Postoje tri najznačajnije mrežne topologije:
Na slici 1 je prikazana Bus topologija, kod koje postoji jedna osnovna veza tzv. Bus na koju izlaze svi računari i svi su povezani na jednu liniju. Na nju mogu biti nakačene radne stanice, serveri, printeri i sl. Bus mora biti završen sa terminatorima na oba kraja.
Slika 1. Bus topologija
Sledeći tip mreže je zvezda, u kojoj su radne stanice i serveri povezani preko jedne tačke i preko koje se obavlja sva komunikacija. Primer zvezdaste mreže prikazan je na slici 2.
Slika 2. Topologija zvezda
Ring mreža predstavlja mrežu u kojoj su svi računari povezani u oblika prstena, odnosno, predstavlja mrežu tipa bus kojoj su spojeni krajevi. Primer ove topologije prikazan je na slici 3.
Slika 3. Ring topologija
Na slici 4 se vide dva primera računarske mreže. Obe mreže poseduju samo jedan štampač, ali je štampanje moguće sa svakog računara u mreži. Problem se javlja ukoliko pukne veza na određenom delu mreže. U tom slučaju bolje rešenje je povezati računare u topologiju zvezde preko Switch-a ili Hub-a (mreža desno na slici 4), jer tada, ukoliko pukne jedna veza, tada samo taj računar nema pristup dok su svi ostali i dalje u mreži.
Slika 4. Primeri povezivanja računarske mreže
Osnovni elementi mreže su server i radne stanice.
Server
Server opslužuje zahteve radnih stanica u mreži. Predstavlja najvažniji elemenat mreže pa se često konfiguriše i sekundarni server, koji će u slučaju pada primarnog servera preuzeti glavnu ulogu kako ne bi došlo do pada čitave mreže. Server se koristi kao centralno mesto za skladištenje podataka i softverskih servera. Obično zahtevaju postojanje dodatnih uređaja, kao npr. UPS koji obezbeđuju neprekidno napajanje u slučaju nestanka struje. Potreban je i veći broj hard diskova, kao i određeni komunikacioni uređaji. Server mora da bude stabilan, što obezbeđuje kvalitetan hardver, dobro konfigurisanje i održavanje.
Server je obično skuplji od radnih stanica. Zahteva dodatni softver u zavisnosti od konfiguracije mreže, instaliran i posebno podešen operativni sistem, kao i specijalizovani serverski softver. Kada se server jednom konfiguriše teško je zamenjiv, jer zamena podrazumeva ponovno podešavanje hardvera i softvera, a možda i rekonfiguraciju kompletne mreže. Svaki server osluškuje sopstveni softverski port i čeka zahtev od udaljenog računara.
Radna stanica
Svaku radnu stanicu potrebno je konfigurisati za ulazak u mrežu. To podrazumeva podešavanje više opcija, podešavanja imena radne stanice pod kojim će se ona kasnije videti na mreži, kao i podešavanja IP adrese svake radne stanice. Prijavljivanje radne stanice vrši se automatski. Radnoj stanici se pristupa kroz Network Neighborhood, odnosno, My Network Places. Da bi se pristupilo nekom računaru u mreži on mora biti uključen, jer ga u suprotnom ostali računari u mreži neće videti.
Postoji više različitih tipova i vrsta mreža. Moguće je postojanje više Workgroup-a unutar iste mreže kao i više računara unutar jednog Workgroup-a. Workgroup se koristi za raspoređivanje računara po grupama radi lakšeg snalaženja u mreži. U svakoj mreži je moguća razmena informacija i resursa, što podrazumeva omogućavanje pristupa nekim podacima i uređajima, odnosno ograničavanje pristupa nekim podacima i uređajima. Moguće je dodeljivati prava pristupa čak i grupama korisnika, odnosno da jedna grupa korisnika ima određena prava pristupa u odnosu na ostale grupe. Logovanjem na sistem kao određena grupa automatski dodeljuju i prava pristupa, koja su definisana za tu grupu. Ukoliko se želi pristupiti nekom uređaju kao na primer, štampaču potrebno je taj štampač prvo šerovati (engl. Sharing), odnosno učiniti vidljivim ostalim računarima u mreži. Kasnije je moguće odabrati šerovani uređaj na određenoj radnoj stanici i na taj način mu pristupiti.
Sam pristup se vrši kroz File Manager-e, kao što su Explorer ili Commander. Postoji i varijanta direktnog pristupa putem UNC-a (Universal Naming Convention), gde se adresa kuca direktno u adresnoj liniji Explorera. Još jedan način je mapiranje foldera ili uređaja, čime se isti pojavljuje na računaru kao da je njegov sastavni deo.
Za radne stanice nije neophodno imati brzi računar kao što je to slučaj sa serverom. Naravno, sve zavisi od zahteva odnosno namene radne stanice. Server uvek odrađuje najteži deo posla, kao što je komunikacija sa internetom i održavanje složenih baza podataka. Radne stanice koriste resurse servera što dovodi do smanjenja troškova, kao na primer kod korišćenja istog štampača u mreži i sl. Radne stanice su lako zamenjive, a njihov hardver može biti jeftiniji.
Brzina mreže zavisi od načina povezivanja računara, ugrađenog hardvera, odnosno od mrežne karte, od samog broja računara kao i od njihove udaljenosti. Što je veći broj računara mreža će sporije raditi, a takođe i veća udaljenost računara će dovesti do slabljenja performansi mreže. Sledeća stvar koja je važna u svakoj mreži je stabilnost mreže. Stabilnost mreže je jedan od ključnih zahteva koji se postavlja pri instalaciji mreže. Stabilnost mreže zavisi od broja računara, od načina povezivanja, od stručnosti osoblja kao i od fizičkog obezbeđenja mreže. Nestabilna mreža je gora od nepostojeće mreže.
Mrežu je potrebno obezbediti od upada iznutra kao i od upada spolja. Protiv upada iznutra mreža se obezbeđuje hijerarhijom pristupa, kao i obezbeđenjem kablova i računara u slučaju provale.
Od upada spolja je potrebno imati pre svega zaštitini softver, koji će da štiti server. Tu se podrazumeva posedovanje dobrog zaštitnog zida (Firewall) kao i antivirusnog softvera, koji se moraju redovno ažurirati i Update-ovati. Tu je naravno bitno i praćenje novih trendova upada i adekvatne zaštite, kao i zapošljavanje visokoobučenog osoblja iz oblasti sigurnosti i zaštite.