Motivisanost članova timova u projektu je od velikog značaja za konačan ishod projekta. Da bi se postigao efikasan rad na projektu potrebno je da svi koji učestvuju na projektu budu motivisani. Neophodno je motivisati članove projektnog tima i sve učesnike na projektu da deluju u pravom ostvarenju ciljeva projekta. Samim tim i ovo je jedan od važnijih aktivnosti rukovodioca projekta.
Na sledećoj šemi dat je pojednostavljeni prikaz motivisanja željenog ponašanja:
Slika 1. Šema: prikaz motivisanja željenog ponašanja
Osnovni izvori moći rukovodioca:
Konflikti kao pojava se vezuju za grupno ponašanje, procese i interakcije. Postoje brojni uzroci nastajanja konflikata a samim tim i različite vrste konflikata u organizaciji. Postoje dva načina ponašanja u grupi: kooperacija i kompeticija.
Kooperacija je takav oblik interakcije kojim se postiže saradnja članova prilikom izvršenja zadataka i ostvarivanja grupnih ciljeva. Kooperacija povećava koheziju grupe i minimizira uslove za stvaranje sukoba.
Kompeticija protežira sopstvene ciljeve ispred grupnih i predstavlja pojavu nadmetanja u ostvarivanju ličnih ciljeva pri čemu se umanjuje kohezija grupe i pojavljuju konflikti. Prema tome konflikti su direktno vezani za osobinu grupe i direktno su vezani za koheziju grupe.
Konflikti u organizaciji čine stanje odnosa između formalnih i neformalnih grupa u kojima dominiraju pojave: suprostavljanja, neslaganja i sukoba. Konflikti u organizaciji su pretnja ali i izazov i podsticaj za promene. Konflikti mogu biti štetni i korisni po organizaciju. Konflikti koji vode promenama u kvalitativnom razvoju organizacije su konstruktivni konflikti i oni su poželjna, konstruktivna i korisna pojava. Destruktivni koflikti su pojava destrukcije pojedinaca i mogu biti pogubni po organizaciju, ako se blagovremeno ne uoče i spreče u destrukciji.
Koalicija je odgovor na nastalu konfliktnu situaciju u organizaciji. Koaliciju čini udruživanje dva ili više članova organizacije koji se udružuju radi ostvarenja određenih ciljeva.
Konflikti se dele na:
Personalni konflikti nastaju u ličnosti pojedinaca ili između pojedinaca. Interpersonalni konflikti su izazvani sukobom motiva, ciljeva i mogućnošću njihovog zadovoljenja. Oni nastaju i vezani su za unutrašnje procese u kojima se oblikuju osećanja, doživljaji i percepcije. Pojavljuju se u vidu: frustracije, agresije, otuđenosti i zatvorenosti.
Organizacioni konflikti se dele na:
Vertikalni organizacioni konflikti nastaju u odnosima između razlika u poziciji kojom se obezbeđuje posedovanje moći, vlasti i uticaja. Hijerarhijski konflikti nastaju između viših i nižih nivoa u organizaciji. Funkcionalni konflikt nastaje između pojedinih funkcija u organizaciji.
Konflikti su često prisutni u procesu realizacije projekta, pa samim tim i njihovo rešavanje je u nadležnosti rukovodioca. Konflikte pruzrokuju različito definisani ciljevi, gde dolazi do sukoba pojedinačnih i zajedničkih ciljeva. Mogu nastati zbog različitih odluka ili koncepcija, čime nastaju štete u projektu.
Konflikti su neizbežni u svakoj poslovnoj aktivnosti u svakoj organizaciji i ljudskoj zajednici. U svakom preduzeću postoje latentna neslaganja između ciljeva pojedinaca i opšteg cilja preduzeća. Ciljevi pojedinaca mogu biti veoma različiti i međusobno suprotstavljeni i sve to dovodi do sukoba i konflikata. Postoji sedam osnovnih izvora nastajanja konflikata:
Bez obzira kako konflikti nastaju menadžer koji upravlja projektom mora da ih efikasno rešava. Iako project menadžer mora da zna kako da upravlja konfliktima najznačajniji načini za rešavanje konflikta su sledeći: