U ovoj lekciji obrađivaćemo:- Definisan, upravljani i optimizujući nivo modela zrelosti sposobnosti – (Capability Maturity Model, CMM)
Definisan nivo CMM modela
Poboljšanje ponovljivog procesa dovodi do
definisanog procesa, gde se upravljačke i inženjerske aktivnosti dokumentuju, standardizuju i integrišu. Rezultat je standardni proces za svakog u organizaciji. Mada neki procesi mogu da se razlikuju od ostalih, standardni proces je skrojen prema tim posebnim potrebama, a prilagođavanje može da odobri rukovodstvo. Na tom nivou zrelosti, fokus ključnih oblasti procesa je organizovanje.
Definisan nivo zrelosti (nivo 3) se razlikuje od nivoa 2 po tome što obezbeđuje vidljivost u pravougaoniku „konstrukcije sistema". Na nivou 3, definisane su međuaktivnosti, a njihovi ulazi i izlazi su poznati i shvaćeni. Ta dodatna struktura znači da ulaz i izlaz iz međuaktivnosti može da se testira, meri i procenjuje, s obzirom na to da su međuaktivnosti dobro definisane i vidljive. Na slici 1. prikazan je jednostavan primer definisanog procesa sa tri tipične aktivnosti. Međutim, različiti procesi mogu da se podele na više različitih funkcija ili aktivnosti.
S obzirom na to da su u definisanom procesu aktivnosti opisane i razdvojene jedne od drugih, atribute proizvoda možemo da merimo najranije od nivoa 3. Greške otkrivene u svakoj vrsti proizvoda mogu da se prate i možemo da poredimo gustinu grešaka svakog proizvoda sa planiranim ili očekivanim vrednostima. Određenije, mere proizvoda dobijene u ranoj fazi mogu da budu korisni pokazatelji u odnosu na kasnija merenja. Na primer, može da se izmeri kvalitet zahteva ili konstrukcije i da se upotrebi za predviđanje kvaliteta koda. Takva merenja koriste vidljivost u procesu da bi obezbedila više kontrole nad razvojem. Ako je kvalitet zahteva nezadovoljavajući, na njima može dodatno da se poradi pre nego što započnu aktivnosti dizajna. Takvo rano ispravljanje problema pomaže ne samo da se kontroliše kvalitet, nego i da se poboljša produktivnost i smanji rizik.
Slika 1. Definisani proces (nivo 3)
Upravljan nivo CMM modela
Upravljani proces usmerava trud ka kvalitetu proizvoda. Uvođenjem detaljnih merenja procesa i kvaliteta proizvoda, organizacija može da se usredsredi na korišćenje kvantitativnih informacija da bi problemi postali vidljivi i procenio se efekat mogućih rešenja. Dakle, ključne oblasti procesa bave se kvantitativnim upravljanjem softvera kao i upravljanjem njegovim kvalitetom.
Slika 2. Upravljani proces (nivo 4)
Kao što je prikazano na slici 2, možemo da koristimo povratne informacije početka rada na projektu (na primer, problematične oblasti otkrivene u konstrukciji) da bismo uspostavili prioritete za aktivnosti koje se već odvijaju u projektu (na primer, u rekonstrukciji) i aktivnosti koje će tek uslediti (na primer, iscrpnije preglede, testiranje programskog koda i promenjen redosled integracije). S obzirom na to da možemo da poredimo i nijansiramo, efekti promena u jednoj aktivnosti mogu da se prate i u drugima. Na nivou 4, raspored resursa se određuje na osnovu povratnih informacija. Osnovne aktivnosti se same po sebi ne menjaju. Na tom nivou možemo da procenimo delotvornost procesnih aktivnosti. Koliko su efikasni pregledi? Upravljanje konfiguracijom? Obezbeđenje kvaliteta? Testiranje inicirano pojavom grešaka? Možemo da iskoristimo prikupljene mere da stabilizujemo proces, tako da produktivnost i kvalitet odgovara očekivanjima.
Značajna razlika između nivoa 3 i 4 je u tome što merenja koja se dobijaju na nivou 4 odražavaju karakteristike ukupnog procesa i interakcije između glavnih aktivnosti u njima. Upravljački pregled se oslanja na bazu podataka sa merenjima koja može da obezbedi informacije o takvim karakteristikama kao što su raspodela grešaka, produktivnost i delotvornost zadataka, dodeljivanje resursa i verovatnoća da će se planirane i stvarne vrednosti podudarati.
Optimizujući nivo CMM modela
Najpoželjniji nivo zrelosti sposobnosti je optimizujući, gde je kvantitativna povratna sprega ugrađena u proces, da bi proizvela njegovo stalno poboljšavanje. Posebno, novi alati i tehnike se ispituju i nadgledaju, da bi se videlo kako utiču na proces i proizvod. Ključne oblasti procesa obuhvataju prevenciju grešaka, upravljanje promenom tehnologije i upravljanje promenom procesa.
Da bismo razumeli kako se nivo 5 poboljšava u odnosu na nivo 4, pogledajmo sliku 3. Niz naslaganih pravougaonika pokazuje napredovanje procesa označenih sa T0, T1,...,Tn. Prvi pravougaonik pokazuje proces upotrebljen u trenutku T0, drugi upotrebljen u trenutku T1 i tako dalje. U datom vremenskom trenutku, merenja aktivnosti koriste da bi se poboljšao tekući proces, možda uklanjanjem i dodavanjem procesnih aktivnosti i dinamičkim menjanjem strukture procesa kao reakcija na povratnu informaciju dobijenu merenjem. Rezultat je prelazak na sledeći proces na dijagramu. Dakle, promena procesa može da utiče na organizaciju i projekat, kao i na proces. Rezultati iz jednoj ili više procesa, koji su u toku ili su okončani, mogu takođe da dovedu do prečišćenog drugačijeg procesa razvoja za buduće projekte. Spiralni model je jedan od primera takvog dinamičkog menjanja procesa, koji odgovara na povratnu spregu iz ranijih aktivnosti da bi se smanjio rizik u kasnijim.
Slika 3. Optimizujući proces (nivo 5)
Na primer, pretpostavimo da počinjemo razvoj standardnim pristupom vodopada. Kada su zahtevi definisani i razvoj počeo, merenja i verbalna povratna informacija mogu da ukažu na visok nivo neodređenosti u zahtevima. Na osnovu tih informacija, možemo da odlučimo da promenimo proces zasnovan na izradi prototipova zahteva i dizajna, tako da neka neodređenost može da se razreši pre nego što značajno uložimo u implementaciju postojećeg dizajna. Na taj način, sposobnost da optimizujemo proces daje nam maksimum fleksibilnosti u procesu razvoja. Merenja deluju kao senzori i monitori, a proces nije samo pod kontrolom, nego se i značajno menja, kao odgovor na signal upozorenja.
Važno je zapamtiti da zrelost sposobnosti ne obuhvata diskretni skup pet mogućih ocena. Umesto toga, zrelost predstavlja relativna mesta u kontinuumu od 1 do 5. Individualni proces se ocenjuje ili procenjuje po više dimenzija, a neki delovi procesa mogu da budu zreliji ili vidljiviji od drugih. Na primer, ponovljiv proces može da nema dobro definisane međuaktivnosti, ali aktivnost projektovanja može zaista jasno da se definiše i da se njom upravlja. Dijagrami vidljivosti procesa koji su predstavljeni, namenjeni su za opšti opis tipičnih procesa. Od suštinske je važnosti ispitati proces i odrediti šta je vidljivo.
Slike i tabele ne bi trebalo da zabrane aktivnosti samo zato što je ukupan nivo zrelosti određen kao ceo broj. Ako je jedan deo procesa zreliji od ostatka, aktivnost ili alat može da poboljša vidljivost tog dela i pomogne da se ispune ukupni ciljevi projekta, u isto vreme dovodeći ostatak procesa na viši nivo zrelosti. Dakle, u ponovljivom procesu sa dobro definisanim projektom, mere kvaliteta dizajna mogu da budu odgovarajuće poželjne, čak i ako nisu u opštem slučaju preporučljive na nivou 2.
CMM ima drugi nivo granularnosti koji nije prikazan u tabeli. Svaka oblast procesa podrazumeva skup
ključnih postupaka čije prisustvo ukazuje na to da je projektant implemetirao i institucionalizovao domen procesa. Svrha ključnih postupaka jeste obezbeđenje dokaza da je procesni domen delotvoran, ponovljiv i dugotrajan. Ključni postupci se organizuju prema sledećim zajedničkim svojstvima:
- Posvećenost realizaciji: Koje akcije obezbeđuju formulisanje procesa i njegovo dalje korišćenje? Ta kategorija uključuje politiku rukovođenja i rukovodilačke postupke.
- Sposobnost realizovanja: Koji preduslovi obezbeduju da je organizacija spremna da implementira proces? Ovi postupci imaju veze sa resursima, obukom, orijentacijom, alatima i organizacionom strukturom.
- Preduzimanje aktivnosti: Koje uloge i procedure treba da se implementiraju u ključnom procesnom domenu? U ovu kategoriju spadaju postupci s planovima, procedurama, izvedenim radom, korektivnim akcijama i praćenjem.
- Merenja i analiza: Koje procedure mere proces i analiziraju merenja? Postupci u ovoj kategoriji uključuju merenja procesa i analizu.
- Veriflkovanje implementacije: Šta obezbeđuje usaglašenost aktivnosti s definisanim procesom? Postupci obuhvataju upravljačke preglede i revizije.
Za organizaciju se kaže da odgovara ključnom procesnom domenu samo kada je taj domen implementiran i institucionalizovan. Implementacija se utvrđuje odgovorima na pitanja o preduzetim aktivnostima. Ostali postupci se bave institucionalizovanjem.
