Mrežna konektivnost je najvažnija u današnjim poslovnim okruženjima i postaje sve više bitna i u kućnim okruženjima. Bilo da ste deo poslovne mrežne infrastrukture, radite u kućnoj kancelariji, ili je potrebno da delite fajlove i pristup internetu sa ostalim ukućanima, sve više i više korisnika dolazi do zaključka da je neophodno da povežu njihov kompjuter na mrežu. Windows Vista operativni sistem poboljšava mrežnu funkcionalnost u odnosu na druge Microsoft Desktop operativne sisteme i takođe predstavlja podršku za najnovije tehnologije.

Transmission Control ProtocolInternet Protocol (TCP/IP) je default-ni mrežni protokol u Windows Visti. TCP-IP koristi specifičnu šemu adresa (addressing scheme) i razrešavanje imena (name resolution) za komunikaciju između povezanih sistema.

Konfiguracija mrežne konektivnosti

TCP-IP je industrijski standardni protokol set koji služi za komunikaciju između umreženih kompjutera. TCP-IP koristi IP adresiranje prilikom identifikovanja svakog kompjutera koji je povezan na mrežu. Windows Vista održava podršku IPv4, verziju IP-a koja je najčešća u mrežnim okruženjima, i kako dodatak Windows Vista podržava IPv6, koji omogućava jedinstvenu identifikaciju mnogo većeg broja kompjuterskih sistema i povećanu funkcionalnost.

Unutar TCP-IP mreža, administratori moraju da koriste dodatne funkcionalnosti mrežnih servisa. Razrešavanje imena, na primer, olakšava komunikaciju u TCP-IP mrežama i nudi DNS (Domain Name System) servis. Zbog toga što postoje brojne mogućnosti IP konfiguracije i takođe imamo dosta mrežnih servisa koje administrator mora da konfiguriše tačno za TCP-IP mreže, veoma je važno da se upoznate sa alatkama koje nam pomažu u odrađivanju ovih zadataka, i kao dodatak alatke nam mogu pomoći da otklonimo moguće probleme.

Šta je IPv4 adresa?

 



Windows Vista specijalista, mora dobro da se upozna sa IP adresama jer će često morati da rešava probleme sa kojima se korisnici susreću na mreži.

Administrator dodeljuje jedinstvenu IPv4 adresu svakom umreženom kompjuteru. IP adresa identifikuje i predstavlja kompjuter drugim kompjuterima na mreži. IP adresa u konjukciji sa maskom podmreže (subnet mask) identifikuje:

  • Jedinstveni identitet kompjutera (Host ID)
  • Podmreža na kojoj se kompjuter nalazi (Network ID)

Ovo omogućava da umreženi kompjuter bez problema može da komunicira sa drugim umreženim kompjuterima u rutiranom okruženju (mreža koja je podeljena ruterima).

IPv4 komponenti adresa

IPv4 koristi 32-bitne adrese. Ovo znači da ako pogledamo adresu u binarnom formatu, ona će imati 32 karaktera. Na primer:

11000000101000000000000011001000

IPv4 deli adrese u četri okteta, na primer: 11000000.10101000.00000000.11001000

Kao dodatak u radu sa IP adresama, moramo da konfigurišemo i masku podmreže (subnet mask) na svakom kompjuteru. Maska podmreže identifikuje mrežni broj (Network ID) u IP adresi. Masku podmreže sačinjavaju jedinice i nule. Deo IP adrese koji je pokriven jedinicama predstavlja Network ID, a drugi deo koji je prekriven nulama predstavlja Host ID. Na primer:

11000000.10101000.00000000.11001000
11111111.11111111.11111111.00000000

I na kraju, da bi učinili IP adrese još lakšim za čitanje, ovaj binarni iznos IP adrese potrebno je pretvoriti u decimalni. Na primer:

192.168.0.200
255.255.255.0


IPv4 Transver paketa

Pre transfera, TCP-IP deli podatak u nekoliko mrežnih paketa. Sekvenciranje paketa (Paket sequencing) omogućava da kompjuter koji prima podatak bude siguran da su kompletni podaci stigli do njega. Ako paket ne stigne do odredišta, kompjuter koji prima podatke  ponovo šalje zahtev ka kompjuteru koji je poslao paket.

Kao dodatak, TCP-IP podržava rutiranje. IP-based kompjuteri mogu da komuniciraju samo direktno sa drugim kompjuterima na istoj podmreži. Da bi kompjuteri mogli da komuniciraju sa kompjuterima koji se nalaze na drugoj podmreži, podaci koji se šalju iz jedne pod mreže u drugu moraju da prođu kroz mrežni uređaj koji je povezan na nekoliko podmreža. Ovaj tip uređaja se naziva Ruter. Ruter prima paket na interfejs koji je povezan na lokalnu podmrežu i šalje ga preko interfejsa koji je povezan na udaljenu podmrežu. Ako podatak mora da putuje kroz nekoliko podmreža, ovaj proces se ponavlja. Interfejs na lokalnom mrežnom ruteru se naziva Default-ni Gateway (kapija). Potrebno je da konfigurišemo Default-ni Gateway na svakom kompjuteru.

Svaki mrežni korak naziva se „Hop". Svaki kompjuter identifikuje gde da pošalje podatak pogledom u svoju Local Ruting Table. Ruteri pak, održavaju velike Ruting tabele, da bi ruteri bili efikasni potrebno je održavaju i da imaju informacije o velikom broju podmreža.

Šta je IPv6 podrška u Windows Vista?

Windows Vista specijalista mora dobro da se upozna sa IPv6 komponentima u Windows Vista OS tako da može da pomogne svojim korisnicima koji se susreću sa mrežnim problemima koje se odnose na IPv6.

Zabrinutost svetskih stručnjaka koja se odnosi na broj IPv4 adresa koje su potrebne da bi internet mogao da radi, kao dodatak dodatnim funkcionalnostima modernih uređaja, izbacili su IPv6.


IPv6 je 128-bitna adresa koja je podeljena na 16-bitne graničnike. Svaki 16-bitni segment je konvertovan u četvorocifreni heksadecimalni broj. Dve tačke razdvajaju svaki heksadecimalni broj. Kao rezultat dobijamo Colon-Hexadecimal.

Primer IPv6 adrese u binarnom formatu:

0010000111011010000000001101001100000000000000000010111100111011

0000001010101010000000001111111111111110001010001001110001011010


IPv6 deli 128-bitnu adresu na 16-bitne graničnike:

0010000111011010 0000000011010011 0000000000000000 0010111100111011

0000001010101010 0000000011111111 1111111000101000 1001110001011010


IPv6 konvertuje svaki 16-bitni blok u heksadecimalni format i odvaja ih sa dve tačke (:)
Resultat je:

21DA:00D3:2F3B:02AA:00FF:FE28:9C5A


IPv6 može i prostije da se prezentuje uklanjanjem vodećih nula unutar 16-bitnih blokova, što se naziva zero-suppression. Ipak, svaki 16-bitni blok mora imati barem jednu cifru. Koristeći zero-suppression, prezentovanje adresa izgleda ovako:

21DA:D3:0:2F3B:FF:FE28:9C5A


Umesto subnet maske (maske podmreže) IPv6 sadrži prefiks koji sadrži specifične Ruting i Subnet informacije.

IPv6 podrška u Windows Vista OS

Windows Vista podržava i IPv4 i IPv6 kroz dual-IP-layer arhitekturu i obe verzije su omogućene po defoltu. Ova arhitektura omogućava nam da koristimo saobraćaj kroz tunel IPv6 i IPv4 mreže sa dodatkom IPv4 saobraćaja kroz IPv6 mrežu.

IPv6 nudi nekoliko prednosti za TCP-IP mrežnu konektivnost, uključujući:

  • Ogroman adresni prostor (mnogo mogućih adresa): 128-bitni adresni prostor za IPv6 potencijalno obezbeđuje da svaki uređaj na internetu dobije globalno jedinstvenu IP adresu
  • Efikasno rutiranje: IPv6 mrežni paket podržava hijerarhijsku ruting infrastrukturu, što dalje omogućava efikasnije rutiranje nego što je bilo u IPv4.
  • Straightforward konfiguracija: IPv6 može da koristi i DHCP za IPv6 i lokalne rutere za automatsko konfigurisanje IP-a.
  • Povećana sigurnost: IPv6 standard nudi bolju zaštitu protiv napada kao što su skeniranje portova i adresa (address and port scanning attacks). Sve IPv6 implementacije podržavaju IPSec za zaštitu IPv6 saobraćaja.

Za dodatne informacije o IPv6 standardu, pogledajte Microsoft IPv6 Web Site.

Opcije za konfiguraciju IP adresa

 



Windows Vista specijalista, mora da zna kako se dodeljuju statičke IP adrese ručno kao i podešavanje kompjutera da koriste DHCP (Dinamic Host Configuration Protocol) za dodeljivanje IP adresa automatski.

Statička konfiguracija

Možemo ručno da konfigurišemo IP konfiguraciju za svaki kompjuter na mreži. IP konfiguracija uključuje:

  • IP adresu
  • Masku podmreže
  • Default-ni Gateway (kapija)
  • DNS Server

Statičko konfigurisanje IP konfiguracije zahteva posećivanje svakog kompjutera i ručno ubacivanje IP konfiguracionih parametara. Ovaj način konfiguracije polako postaje spor i naporan kada na mreži postoji preko 20 korisnika. Kao dodatak, prilikom konfigurisanja velikog broja IP konfiguracija moguće su greške.

DHCP

DHCP omogućava administratorima konfiguraciju automatskog IP konfigurisanja za veliki broj kompjutera tako da administrator ne mora fizički da posećuje svaki kompjuter i ručno konfiguriše IP adrese. DHCP servis prima zahteve od kompjutera na mreži kojima je potrebna IP konfiguracija da bi mogli da komuniciraju na mreži sa ostalim kompjuterima. Kompjuteri koji šalju zahtev za IP konfiguracijom ka DHCP serveru konfigurisani su da automatski dobijaju svoje IP adrese iz skupa IP adresa koje je definisao Administrator na DHCP serveru. DHCP servis identifikuje podmrežu sa koje je došao zahtev i dodeljuje IP konfiguraciju iz svog odgovarajućeg skupa adresa (scope-a). DHCP čini proces IP konfiguracije jednostavnijim za mrežne administratore, ali administratori moraju da znaju da ako koriste DHCP za dodeljivanje IP informacija i ako je servis kritičan za mrežu kompanije:

  • Potrebno je dizajnirati DHCP servis tako da u slučaju greške jednog servera drugi DHCP server nastavlja sa radom.
  • Potrebno je pažljivo konfigurisati skupove IP adresa na DHCP serveru (DHCP scope). U slučaju da administrator napravi greške, ona se lako može odraziti na celu mrežu i time sprečiti komunikaciju.

Šta je razrešavanje imena (Name Resolution)?

 

Da bi uspešno mogli da rešavamo probleme sa kojime se susreću naši korisnici na mreži, moramo da razumemo da kompjuteri uspešno koriste IP adrese za međusobno raspoznavanje i komunikaciju, ali mnogo je lakše za ljude korišćenje lako pamtljivih imena. Da bi korisnici bili u mogućnosti da koriste imena kompjutera za mrežnu konektivnost u njihovim aplikacijama, mora postojati metod razrešavanja imena kompjutera u IP adrese. Najčešći servis koji uspešno razrešava imena u IP adrese je DNS (Domain Name System) servis. Host zapis u DNS-u mapira odgovarajuće ime kompjutera tako da više neče biti potrebno da pamtimo IP adrese.

Vaša mreža pak, možda koristi WINS (Windows Internet Name Service). WINS je još jedan servis koji razrešava imena u IP adrese, ali WINS razrešava specifična NetBIOS imena kompjutera. WINS nije toliko efikasan u IP mrežnim okruženjima kao DNS iz razloga što on ne razrešava Fully Qualified Domain Names (FQDN) kao što je na primer, PC-10-linkgroup.com već razrešava samo PC-10 deo FQDN.

DNS

DNS Server razrešava imena koristeći zapise u svojoj bazi koji su mapirani u IP adrese. DNS deli svoju bazu u zone, svaka zona sadrži specifične zapise koji se odnose na kompjutere koji se nalaze u toj zoni. Naprimer u pitanju je zona u DNS Serveru pod imenom fourthcoffe.com i u toj zoni se nalaze zapisi za Fourth Coffe Active Directory Domen.

DNS Server može da razreši IP adrese u host imena kao dodatak razrešavanja Host imena u IP adrese. DNS Serveri koriste Forward Lookup zone da razreše Host imena u IP adrese i Reverse Lookup zone za razrešavanje IP adresa u Host imena.

Za kompjuter sa FQDN VISTA-CL1.fourthcoffe.com, DNS sadrži zonu koja se zove fourth.com i sadrži zapis u zoni koji razrešava ime VISTA-CL1 u IP adresu.

Da bi uspešno koristili DNS, i da bi razrešavanje imena radilo kako treba potrebno je:

  • Konfigurisati klijenta da šalje svoje zahteve ka DNS serveru. Dakle potrebno je ubaciti IP adresu DNS servera.
  • Kreirati zapis imena u DNS bazi za hosta koji želimo da kontaktiramo.
  • Upisati ime hosta pažljivo u DNS bazi.
  • Konfigurisati IP adresu tačno. DNS neće proveravati da li je validna IP adresa koju smo ubacili u njegovu bazu.

Ako klijent ne može da razreši ime u IP adresu, neće moći da kontaktira kompjuter čak i ako kompjuter radi uspešno na mreži. Iz ovog razloga, od vitalnog je značaja da tačno konfigurišete razrešavanje imena u vašem mrežnom okruženju.

Alatke uz pomoć kojih možemo da rešimo mrežne probleme

Windows Vista uključuje nekoliko olakšica i alatki koje nam mogu pomoći da dijagnoziramo mrežne probleme:

  • Event Viewer
  • Windows Network Diagnostics
  • Ipconfig
  • Ping
  • Tracert
  • Nslookup

Event Viewer

U Event logove se upisuju zapisi događaja na našem kompjuteru, kao što su na primer, pojavljivanje određenih grešaka. Kada se ovi događaji dogode, Windows zapisuje događaj u odgovarajući Event Log koji možemo da pročitamo koristeći Event Viewer. Kada rešavamo greške u Windows Vista OS, prvi korak je pregled događaja u Event Viewer-u.

Windows Vista Event Viewer je MMC snap-in koji nam omogućava pristup aplikacionom, sigurnosnom, Setup i sistemskom logu ispod Windows Logs čvora. Kada selektujemo log i nakon toga selektujemo događaj, u panelu ispod liste sa događajima, sadrži detalje selektovanog događaja.

Da bi pomogli u dijagnozi problema, potrebno je pogledamo sve greške i upozorenja u sistemskom logu koji se odnosi na mrežne servise.

 



Windows Network Diagnostics
Windows Vista uključuje Windows Network Diagnostics, koji nam pomaže da dijagnoziramo i popravimo mrežne probleme. U slučaju mrežnog problema u Windows Vista OS, opcije za dijagnozu mrežnih problema je omogućena da bi uspešno izvršili dijagnozu i popravili problem. Ova karakteristika koristi Windows Network Diagnostics, koji prezentuje korisniku mogući opis problema i potencijalno rešenje. Solucija zahteva ručnu intervenciju korisnika.

Ipconfig
Ova alatka prikazuje trenuntu TCP-IP mrežnu konfiguraciju. Kao dodatak, možemo da koristimo Ipconfig kad želimo da refrešujemo DHCP i DNS postavke.

Ping
Ova alatka proverava konektivnost sa drugim kompjuterom koji koristi TCP-IP. Ping šalje i prima ICMP Echo zahtev poruke i prikazuje odgovarajući odgovor na Echo poruku. Ping je primarna TCP-IP komanda koja se koristi za rešavanje problema sa konektivnošću.

Tracert
Ova alatka određuje stazu koja vodi do odredišnog kompjutera slanjem ICMP Echo zahteva. Staza prikazuje u listi ruterske interfejse između izvorišnog i odredišnog kompjutera.

Nslookup
Nslookup prikazuje informacije koje možemo da iskoristimo prilikom dijagnoze DNS infrastrukture. Možemo da koristimo Nslookup da bi proverili konekciju sa DNS serverom i da bi proverili postojanje određenih DNS zapisa.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Konfiguracija mrežne konektivnosti 1
  • Konfiguracija mrežne konektivnosti 2
  • Konfiguracija mrežne konektivnosti 3