Proces izveštavanja o greškama i preduzetim akcijama takođe mora biti precizno definisan. Česti su slučajevi otežanog identifikovanja grešaka usled nerazumevanja zahteva, kao i nepotpunog procesiranja zahteva za ispravkama. Sa druge strane, sam proces prihvatanja zahteva i ispravljanja mora biti vođen po unapred definisanoj proceduri. Mora se dati precizan odgovor na pitanja:
Na sledećoj slici su prikazane informacije relevantne za proces izveštavanja o greškama:
Slika 1. Izveštavanje o greškama
(izvor: www.software-quality-assurance.de)
Najgori slučaj greške je onaj koji izaziva pad sistema bez mogućnosti oporavka sistema. Drugi tip su greške koje onemogućavaju funkcionalnu upotrebljivost pojedinih delova softvera. Postoje i greške u grafičkom interfejsu, odnosno prikazu podataka. Najbezazlenije su greške u dokumentaciji, koje takođe treba što pre ispraviti.
Greške možemo klasifikovati i prema opsegu vidljivosti. Najdrastičnije slučaj kada su svi korisnici pogođeni uticajem greške. Postoje i slučajevi kada su samo pojedini klijenti pod uticaj određene greške kao npr. prikaz podataka prema nivou pristupa.
Na ovom polju je potrebno dati odgovor na pitanja:
Pažljivo vođenje celog procesa i precizan odgovor na svako od pitanja doprinose brzom otklanjanju uočenih nedostataka.
Sama greška koja se prijavi može biti novo otkrivena ili je u pitanju greška koja se već javljala u toku razvoja. Ukoliko je greška novo otkrivena, potrebno je uraditi analizu greške od strane Quality Assurance tima. Ako je greška već ranije prijavljena, mogući su sledeći slučajevi:
Naravno, po okončanju kompletnog postupka potrebno je izvršiti zaključivanje izveštaja o grešci.
Nivo i ozbiljnost softverskih defekata u softveru značajno utiču na troškove i vreme završetka razvoja. Broj otkrivenih i popravljenih softverskih grešaka u procesu testiranja najviše utiču na troškove, trajanje pojedinih aktivnosti razvoja, napore i potrebne resurse, performanse i kvalitet softvera, kao i na održavanje softvera. Pri oceni kvaliteta softvera moraju se precizno odrediti potencijalni defekti u softveru i efikasnost procesa otklanjanja uočenih defekata.
Nisu svi uočeni defekti u softveru podjednako lako i jeftino popravljivi. Greške u projektnim zahtevima, problemi u projektovanju (dizajnu) i loše popravke uočenih grešaka predstavljaju najveće probleme u procesu razvoja. U momentu predaje softverskog proizvoda kupcu, greške nastale u fazi izrade projektnih zahteva i dizajna softverskog proizvoda imaju tendenciju da značajno premaše po broju greške napravljene pri kodiranju softverskih komponenti.
Postoji nekoliko faktora koji su specifični za greške:
Slika 2. Software development life cycle
izvor: The Eye On Security Research Group India
http://www.eos-india.net/
Reference: