U ovoj lekciji ćemo obrađivati:

  • Osnovne Internet servise i protokole
  • WWW i e-mail
  • Chat
  • Voice over Internet Protocol (VoIP)
  • Videokonferencije
  • Internet pretraživači


TCP/IP

Transmission Control Protocol / Internet Protocol je najrašireniji komunikacioni protokol i osnova kompletnog Interneta. Protokol omogućava komunikaciju između dva ili više računara u mrežnom okruženju. TCP/IP je protokol koji koriste računari prilikom komunikacije preko Interneta, odnosno paket komunikacionih protokola, kojim se računari povezuju na Internet.


FTP

File Transfer Protocol je protokol koji omogućava razmenu fajlova preko Interneta. To je standardni protokol za prenos fajlova sa jednog na drugi računar odnosno protokol za Upload i Download fajlova sa nekog udaljenog računara na mreži. Često se koristi kod ažuriranja sajta, odnosno Upload-a Web prezentacije. FTP je klijent/server protokol, koji omogućava FTP klijentu da se loguje na Remote računar, da se kreće kroz strukturu na Remote računaru, a potom da omogući Upload ili Download fajlova sa tog računara. Postoje dve vrste konekcije: Anonymous FTP i Private FTP, gde se kod private FTP-a pristupa sa sopstvenim Username-om i Password-om, dok se kod anonymous FTP-a, pristupa sa ključnom reči Anonymous.

Osnovni Internet servisi su e-mail i Web, i njih koristi najveći broj Internet korisnika


World Wide Web - WWW

WWW je skraćenica od World Wide Web, i predstavlja veliku globalnu kolekciju Internet servera, koji podržavaju Hypertext dokumente kodirane u HTML-u (Hyper Text Markup Language). To je tzv. klijent-server arhitektura, gde se šalje zahtev od korisnika, kao klijenta, ka serveru koji odgovara na zahtev slanjem tražene HTML starnice, koja se prikazuje u korisničkom pretraživaču (Browser). Za pretraživanje i pregled Internet strana (Internet surfovanje) koriste se internet pretraživači. Koncept hiperlinkova omogućava brz prelaz na neki drugi sadržaj.


 
HTML

HTML (HyperText Markup Language) je jezik za kreiranje hipertekst dokumenata na Internetu i kontrolu prikaza Web strana, odnosno načina na koji će pretraživač korisnika prikazati neku stranicu sa Web-a. HTML fajlovi se prikazuju pomoću WWW klijent programa tj. pretraživača, koji interpretiraju HTML kod. Sastoji se od skupa Markup simbola tj. tagova koji govore pretraživaču kako da prikaže Web strane Internet korisniku. HTML kodiranje dozvoljava linkovanje ka drugim fajlovima na Internetu putem hiperlinkova. Kreiranje HTML koda se može vršiti u bilo kom tekst procesoru što je bila praksa ranije, dok se danas koriste Web dizajn programi.


HTTP

HTTP (HyperText Transfer Protocol) je sastavni deo svake adrese na Web-u i služi za razmenu hipertekst fajlova (HTML) preko Interneta. To je u stvari protokol koji se koristi između Web pretraživača (klijenta) i servera pri zahtevu za nekim dokumentom i prenosom njegovog sadržaja do klijenta. Može se odrediti i kao skup pravila za razmenu fajlova bilo koje vrste (zvuk, tekst, slike, video) na World Wide Web-u.


E-mail

E-mail (Electronic Mail) su elektronske poruke, koje se šalju preko računarske mreže određenoj grupi ili korisniku. E-mail je generalno tekstualna poruka, kojoj može biti pridružen, u vidu dodatka (engl. Attachment), neki grafički, zvučni, video ili bilo koji drugi sadržaj. Danas postoji veliki broj programa, koji služe za slanje i primanje e-maila. Web mail je servis koji omogućava korisniku da putem neke Web stranice otvori svoj mail nalog i potom šalje ili prima poštu. Posebna prednost ovog servisa je što mu je omogućen pristup sa bilo kog računara, koji ima priključak na Internet. E-mailing liste su poruke koje se šalju na više adresa odjednom.

Sa druge strane, spam predstavlja neželjene poruke, odnosno neželjeni mail. To su poruke koje se šalju na veliki broj adresa istovremeno, ali su nepoželjne, odnosno nisu tražene od strane onih koji ih primaju.


SMTP i POP 3

SMTP (Simple Mail Transfer Protocol) se koristi za slanje mail-a preko Internet, i ujedno je najrašireniji protokol na Internetu za razmenu e-mail poruka. Omogućava server to server protokol za razmenu poruka. Predstavlja Outgoing protokol, odnosno protokol za slanje poruka na Internet.

POP3 (Post Office Protocol 3) je transport protokol, koji se koristi za prijem maila. E-mail klijent program korisnika koristi ovaj protokol za komunikaciju sa e-mail serverom. Sastoji se iz skupa pravila putem kojih klijent dohvata poruku sa e-mail servera. Poruke se čuvaju na mail serveru sve dok se korisnik ne konektuje i proveri svoju poštu. Na serveru se poruke smeštaju u korisnikovom Mailbox-u do trenutka korisnikove provere pošte sa bilo kog mesta.


Chat

Chat je jedan od najpopularnijih servisa na Internetu. Sama reč „chat“, može se prevesti kao ćaskanje, neformalna komunikacija i sl. Omogućava On-line komunikaciju između korisnika najčešće tekstualnim putem, preko kucanja poruka koje se vide trenutno, odnosno komunikacija se odvija u realnom vremenu između dva ili više korisnika. U pojedinim sobama, tzv. Chat Room, definišu se posebne teme o kojima se razgovara. Moguće je takođe voditi i privatne razgovore sa nekom osobom. Mana Chata je što se veliki broj korisnika skriva iza pseudonima i ne otkriva svoj pravi identitet i namere.

Često se koristi i termin Instant messaging (IM) kao predstave forme komunikacije u realnom vremenu između dvoje ili više ljudi, zasnovane na kucanom tekstu.


Skype

Skype je softverska aplikacija koja omogućava korisnicima da obavljaju razgovore preko Interneta, razmenjuju fajlove i tekstualne poruke. U početku je nosio naziv "Sky peer-to-peer", koji je skraćen na "Skyper". Međutim, neki od naziva domena pridružen reči "Skyper" je već bio zauzet, pa je izbačeno slovo "r", za čiji je ostatak domen bio slobodan, pa se tako i došlo do sadašnjeg naziva ovog, jednog od najpopularnijih programa danas.

 

 

Voice over Internet Protocol (VoIP)

Voice over Internet Protocol (VoIP) je opšti termin za familiju tehnologija za prenos govora preko IP mreže kao što je Internet. Ostvaruje se digitalizacijom govora u pakete, koji se prenose nezavisno preko mreže, umesto tradicionalnih načina putem javne telefonske mreže (Public Switched Telephone Network – PSTN).

Ostali termini koji se često koriste kao sinonimi za VoIP su IP telefonija, Internet telefonija, Voice over Broadband (VoBB), Broadband telephony ili Broadband phone.

Internet telefonija vrši prenos govora preko Interneta, za razliku od javne telefonske mreže (PSTN). Postupak se obavlja konverzijom analognog govora u digitalni format i kompresijom signala u IP (Internet protocol) pakete za prenos preko Interneta. Na kraju prijema signala, vrši se obrnut proces.

VoIP uključuje protokole koji kontrolišu uspostavljanje poziva, kao i razne audio kodeke za kodiranje govora dopuštajući tako prenos preko IP mreže.


Videokonferencije

Videokonferencija (Videoconference), poznata i kao videotelekonferencija (Videoteleconference, VTC) je skup interaktivnih telekomunikacionih tehnologija, koje omogućavaju da dve ili više lokacija istovremeno korespondiraju preko dvosmernog video i audio prenosa. Naziva se i vizuelna saradnja (Visual Collaboration) i jedna je od vrsta grupnog rada (Groupware). Razlikuje se od videotelefona (Videophone) po tome što je namenjena konferencijama, a ne pojedincima.

Koristi daljinski prenos audio i video signala kako bi osobe koje se nalaze na različitim mestima mogle da održe sastanak. To može biti samo razgovor dve osobe koje se nalaze u svojim kancelarijama (tačka-tačka, point-to-point), ali može obuhvatiti i nekoliko lokacija (multi-point) sa više osoba u velikim salama na više lokacija. Pored daljinskog prenosa govora i slike osoba (audio i video signala), mogu se koristiti za razmenu dokumenata, računarski prikazanih informacija itd.

90-tih godina prošloga veka pojavile su se IP (Internet Protocol) zasnovane videokonferencije, a razvijene su i mnogo efikasnije tehnologije kompresije, koje su omogućavale video konferencije upotrebom desktop računara ili PC-a. Videokonferencije postaju deo besplatnih servisa. Pojavljuju se softveri, kao:

  • NetMeeting,
  • MSN Messenger,
  • Yahoo Messenger,
  • SightSpeed,
  • Skype itd.


Ključna tehnologija je digitalna kompresija audio i video signala koji se prenosi u realnom vremenu. Softver koji obavlja kompresiju naziva se kodek (engl. Codec (coder/decoder), ili kompresor-dekompresor. Postižu se stepeni kompresije do 1:1500. Rezultujući niz “0” i “1”-ca označava se kao paketi, koji se zatim prenose kroz neku vrstu digitalne mreže (obično ISDN ili IP).

Nekomprimovani video ili audio sadržaj traži veliku količinu prostora. Često ga zbog toga nije moguće pohraniti na dostupne medije (pre svega prenosne) ili u prihvatljivom vremenu preneti preko mrežnih resursa. Potrebno ga je na neki način sažeti (komprimovati) kako bi zauzimao manje prostora, odnosno zahtevao manji propusni opseg. Tu funkciju kompresije video i/ili audio sadržaja vrši kodek. Primer, nekomprimovani 4:3 video signal veličine 720x576 piksela u formatu 4:2:2 sa 8 bita po uzorku zahteva propusnost od 216 Mb/s što bi za dva sata video zapisa značilo kapacitet od 181 GB, što je isuviše veliko sa stanovišta kapaciteta današnjih medija. Neki od video kodeka su MPEG-1, MPEG-2 i MPEG-4.


Ostala oprema neophodna za videokonferencije je:

  • Video
    • ulaz : video kamera ili Webcam,
    • izlaz: monitor, TV ili projektor.
  • Audio
    • ulaz: mikrofon,
    • izlaz: obično zvučnici povezani sa uređajem za prikaz slike ili telefon.
  • Prenos podataka: analogna ili digitalna telefonska mreža, LAN ili Internet.

  


Udaljeni servisi (engl. Remote services)

Remote services je napredna tehnologija, koja tek počinje da se primenjuje. Radi se o ubacivanju posebnih visokokvalitetnih i sofisticiranih uređaja po domaćinstvima, firmama, fabrikama i sl. u cilju prikupljanja raznih podataka. Pre svega, za funkcionisanje ovog servisa neophodna je povezanost sa Internetom, kako bi se omogućilo aktiviranje komandi i postupaka daljinskim putem. Takođe, potreban je pristup udaljenim bazama podataka radi očitavanja podataka i njihovog ažuriranja. Ono što je posebna prednost celog ovog sistema je to, što se sve može obavljati korišćenjem Internet infrastrukture, preko telefonskih linija. Primer primene ove tehnologije je daljinsko očitavanje utroška električne energije.


Internet pretraživači (engl. Search Engines)

Internet pretraživač je softver koji pretražuje informacije na Web-u i vraća sajtove koji sadrži te informacije. Specijalni sajtovi na Web-u koji su napravljeni da pomognu ljudima da pronađu informacije na Web-u. Rezultat se obično predstavlja preko liste pogodaka (Hits), i mogu biti u vidu Web adresa, slika, ppt prezentacija, PDF dokumenta i mnogih drugih fajlova. Klasifikacija pretraživača može se izvršiti na osnovu načina indeksiranja Web strana. Ako je neka strana indeksirana od strane pretraživača to znači da je njen deo ili ceo sadržaj, ubačen u bazu tog pretraživača i da će iz nje biti pozivan, prilikom upita koji odgovara indeksiranom sadržaju. Najpoznatiji pretraživač danas je Google.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Internet pretraživači i servisi 1
  • Internet pretraživači i servisi 2
  • Internet pretraživači i servisi 3