Zapošljavanje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti

U ovom delu bavićemo se pitanjima prava koja može da ostvari nezaposleno lice, kao i pitanjima obaveza koje imaju osiguranici zaposleni kako bi se osigurali za slučaj nezaposlenosti.

Osnovni pojmovi i nadležnost - Nacionalna služba za zapošljavanje je ustanova koja ima status organizacije za socijalno osiguranje u kojoj se obavljaju poslovi kojima se obezbeđuje ostvarivanje prava na zaposlenje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti, kao i druga prava vezana za zapošljavanje. Ova ustanova upisana je u sudski registar. Pored Nacionalne službe, postoje agencije koje imaju sličnu ulogu kao i Nacionalna služba, uz određena ograničenja u delokrugu poslova. Agencije mogu da osnuju fizička ili pravna lica, a iz njihovog delokruga isključeni su poslovi posredovanja u zapošljavanju maloletnih lica i zapošljavanja na poslove sa povećanim rizikom. Dozvolu za rad agencije izdaje Ministarstvo rada na period od 3 godine, sa mogućnošću produženja važenja dozvole za rad.

Poslovima zapošljavanja i osnovnim zadatkom Nacionalne službe i agencija za zapošljavanje smatraju se: obaveštavanje o mogućnostima i uslovima za zapošljavanje, posredovanje u zapošljavanju, savetovanje, organizovanje dodatnog obrazovanja i obuke, sprovođenje programa i mera aktivne politike zapošljavanja, izdavanje radne dozvole strancu i licu bez državljanstva. Nacionalna služba ove poslove obavlja za poslodavca i nezaposleno lice potpuno besplatno, uz određene izuzetke, a načelo besplatnosti važi i za Agenciju za poslove zapošljavanja.

Nezaposleni je lice od 15 do 65 godina života, sposobno i odmah spremno da radi, koje nije zasnovalo radni odnos ili na drugi način ostvarilo pravo na rad, a koje se vodi na evidenciji nezaposlenih i aktivno traži zaposlenje.

Kada poslodavac pošalje Nacionalnoj službi oglas, tj. potrebu za radnikom, ona je dužna da u roku od 24 sata od dobijanja prijave istakne oglas na oglasnoj tabli i svojoj internet strani, a na zahtev poslodavca je dužna da u roku od 5 dana objavi oglas i u sredstvima javnog informisanja (uslugu objavljivanja u određenom sredstvu javnog informisanja Nacionalna služba može da naplati poslodavcu).

Nacionalna služba često organizuje dodatno obrazovanje i obuku, kao što su prekvalifikacija, dokvalifikacija, razni kursevi i stručno osposobljavanje, osluškujući potrebe i zahteve tržišta rada.

Nacionalna služba vodi, po jedinstvenom matičnom broju, evidenciju o licima koja traže zaposlenje. Na ovu evidenciju nezaposleni se prijavljuje lično u filijali Nacionalne službe prema mestu svog prebivališta  (ili prema mestu gde mu je prestao radni odnos, ako tu ima boravište). Ukoliko promeni prebivalište, nezaposleni je dužan da o tome obavesti Nacionalnu službu u roku od 5 dana. Sve poslove kod Nacionalne sužbe nezaposleni obavlja uz ličnu kartu, radnu knjižicu i evidencioni karton.

Strani državljanin ili lice bez državljanstva može da se prijavi na evidenciju pod uslovom da ima odobrenje za stalni ili privremeni boravak. Stranac podnosi zahtev za privremeni boravak ako namerava da u Srbiji provede duže od 90 dana, iz razloga rada, zapošljavanja, obavljanja privredne ili druge profesionalne delatnosti, školovanja, specijalizacije, spajanja porodice i iz drugih opravdanih razloga. Privremeni boravak može da se odobri na period do jedne godine, uz mogućnost produženja za isti period. Dakle, da bi stranac zasnovao radni odnos u Srbiji, mora imati odobrenje za stalno nastanjenje, odnosno privremeni boravak i dozvolu za rad. Stranac može zasnovati radni odnos bez odobrenja, radi obavljanja stručnih poslova predviđenih:

• ugovorom o poslovno tehničkoj saradnji
• dugoročnoj proizvodnoj kooperaciji
• prenosu tehnologije
• stranim ulaganjima.

Strani državljani sa stalnim nastanjenjem u našoj zemlji izjednačeni su sa državljanima Srbije u pogledu zapošljavanja. Zahtev za dobijanje dozvole za rad stranac sa stalnim nastanjenjem podnosi lično nadležnoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje. Stalno nastanjenje može se odobriti strancu kome je neko od članova uže porodice državljanin Srbije ili ima odobrenje za stalno nastanjenje; zatim koji je zaključio brak sa državljaninom Srbije; koji je srpskog porekla; koji je u našoj zemlji uložio sredstva radi obavljanja privrednih i društvenih delatnosti.

Strani državljanin koji ima privremeni boravak može da dobije dozvolu za rad na osnovu zahteva poslodavca.

Ako na evidenciji filijale ima nezaposlenih državljana Republike Srbije koji podjednako ispunjavaju uslove za zasnivanje radnog odnosa koje je odredio poslodavac, kao i stranac kome je odobren privremeni boravak, osim preduzetnika koji zapošljava člana uže porodice, filijala će odbiti zahtev za izdavanje radne dozvole strancu, a poslodavcu ponuditi izbor nezaposlenog za zasnivanje radnog odnosa. Ovo praktično znači da bi stranac mogao dobiti dozvolu za rad samo u slučaju da domaći državljanin odbije da se zaposli, odnosno ukoliko je u pitanju deficitarno zanimanje za koje ni jedno nezaposleno lice na evidenciji Nacionalne službe ne ispunjava uslove.

Strancu radni odnos prestaje kada mu:

1. Istekne vreme važenja boravka.
2. Poništavanjem odobrenja.
3. Otkazom boravka.
4. Istekom vremena iz ugovora.

Redovno javljanje - Nezaposleni je dužan da se lično javlja Nacionalnoj službi najmanje jednom u tri meseca, a ukoliko ostvaruje kod Nacionalne službe i pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti dužan je da se lično javlja svakih 30 dana. Ukoliko se nezaposleni ne javi u navedenim rokovima, dolazi do brisanja sa evidencije i tek po isteku roka od 3 meseca od dana brisanja, može se ponovo uvesti u evidenciju.

Obavezno osigurano lice za slučaj nezaposlenosti kod Nacionalne službe je:

1. Zaposleni koji u skladu sa propisima o radu ostvaruje zaradu odnosno naknadu zarade.
2. Lice koje obavlja privremene i povremene poslove (osim redovnog učenika, studenta više škole i osnovnih studija, penzionisanog lica i zemljoradnika koji obavlja zemljoradničku delatnost i obavezno je osiguran po osnovu katastarskog prihoda).
3. Izabrano ili imenovano lice koje za svoj radi prima platu, odnosno naknadu plate.
4. Fizičko lice koje u skladu sa zakonom samostalno obavlja privrednu i drugu delatnost kao osnovno zanimanje (u daljem tekstu: preduzetnik).
5. Osnivač, odnosno član privrednog društva.

Gore navedena lica plaćaju doprinose za obavezno osiguranje za slučaj nezaposlenosti, a obveznici doprinosa na osnovicu za lica iz tačaka od 1) do 4) su i poslodavci, odnosno drugi isplatioci prihoda. Ovde ćemo napraviti paralelu, odnosno objasniti pojmove doprinos iz osnovice i doprinos na osnovicu (ovi pojmovi se primenjuju za sve vrste obaveznog osiguranja - PIO, zdravstvenog i osiguranja za slučaj nezaposlenosti). Doprinos iz osnovice je iznos doprinosa koji obračunava, obustavlja i plaća poslodavac u ime i u korist osiguranika ili ga plaća osiguranik koji sam za sebe plaća doprinos (npr. osiguranik koji obavlja samostalnu delatnost). Doprinos na osnovicu je iznos doprinosa koji obračunava, obustavlja i plaća poslodavac u svoje ime, a u korist osiguranika, po istoj stopi i na istu osnovicu kao i osiguranik.

Osnovica za izračunavanje doprinosa koji treba da plate zaposleni i poslodavac je zarada, odnosno naknada zarade, a za preduzetnike je osnovica oporeziva dobit, odnosno paušalno utvrđen prihod, ukoliko se paušalno oporezuju. Za poljoprivrednike osnovicu predstavlja prihod od poljoprivredne delatnosti na koji se plaća porez na dohodak građana.

Pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti - Obavezno osigurana lica za slučaj nezaposlenosti imaju pravo na novčanu naknadu ako izgube posao, pod uslovom da su bila osigurana najmanje 12 meseci neprekidno ili sa prekidima u poslednjih 18 meseci. Nezaposleni ima pravo na novčanu naknadu u sledećim slučajevima:

1. Prestanka potrebe za obavljanjem poslova.
2. Stečaja, likvidacije i u svim drugim slučajevima prestanka rada poslodavca.
3. Neostvarivanja predviđenih rezultata rada, odnosno utvrđene nesposobnosti za rad.
4. Premeštaja bračnog druga.
5. Ako je bilo zaposleno u inostranstvu.

Pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti ima i nezaposleni koji je bio u radnom odnosu na određeno vreme ili je obavljao privremene i povremene poslove. Ne smatra se nezaposlenim i ovo pravo ne može da ostvari redovan učenik, student više škole i osnovnih studija, penzionisano lice i zemljoradnik koji obavlja zemljoradničku delatnost i obavezno je osiguran po osnovu katastarskog prihoda.

Pravo na novčanu naknadu ne bi mogao da ostvari nezaposleni kome je radni odnos prestao na osnovu pismenog sporazuma sa poslodavcem, ukoliko je sam nezaposleni inicirao taj raskid radnog odnosa. Upravo iz tog razloga je i propisana obaveza poslodavca da upozori pisanim putem zaposlenog sa kojim sporazumno raskida radni odnos na inicijativu zaposlenog, da neće moći da ostvari pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti, a samim tim da neće biti osigurano po propisima o obaveznom socijalnom osiguranju. Ukoliko do sporazumnog raskida dođe na inicijativu poslodavca, nezaposleni bi imao pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti. Takođe, pravo na novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti ne može da ostvari ni nezaposleni kome je radni odnos prestao na osnovu  otkaza ugovora o radu ili ugovora o privremenim i povremenim poslovima od strane poslodavca, ako je otkaz prouzrokovao opravdani razlog koji se odnosi na ponašanje zaposlenog.

Za sve vreme primanja novčane naknade, nezaposleno lice je obavezno osigurano u smislu propisa PIO i zdravstvenog osiguranja, što znači da mu za to vreme teče staž osiguranja. Osnovicu za obračun doprinosa za PIO i zdravstveno osiguranje čini utvrđeni iznos novčane naknade. Članovi porodice  korisnika novčane naknade imaju pravo na zdravstveno osiguranje, ako nisu zdravstveno osigurani po drugom osnovu.

Osnovicu za izračunavanje visine novčane naknade čini prosečna mesečna zarada koja je nezaposlenom isplaćena u poslednjih 6 meseci koji prethodne mesecu u kom je prestalo osiguranje. Novčana naknada se utvrđuje u visini od 60% od osnovice i to za prva 3 meseca korišćenja novčane naknade, a 50% od osnovice prima za preostalo vreme za koje je utvrđena novčana naknada.

Dužina primanja novčane naknade zavisi od staža osiguranja nezaposlenog i iznosi:

1. Tri meseca, ako osiguranik ima staž osiguranja od jedne do pet godina.
2. Šest meseci, ako osiguranik ima staž osiguranja duži od pet do 15 godina.
3. Devet meseci, ako osiguranik ima staž osiguranja duži od 15 do 20 godina.
4. 12 meseci, ako osiguranik ima staž osiguranja duži od 20 godina.
5. 24 meseca ako osiguranik ima najmanje 20 godina staža osiguranja i 61 godinu starosti (muškarac), odnosno 56 godina starosti (žena) ili navršenih 38 godina staža osiguranja (muškarac), odnosno 33 godine staža osiguranja (žena) i najmanje 51 godinu života.
6. 24 meseca ako je osiguranik stariji od 55 godina i ima staž osiguranja duži od 25 godina.

Godinom staža osiguranja smatra se navršenih 12 meseci za koje su zaposleni i poslodavac platili doprinos za osiguranje.

Zdravstveno osiguranje

Obavezno zdravstveno osiguranje obezbeđuje se i sprovodi u Republičkom zavodu za zdravstveno osiguranje i u njegovim filijalama.

Obavezno zdravstveno osiguranje obuhvata osiguranje za slučaj bolesti ili povrede van rada i osiguranje za slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti. Osiguranici su fizička lica koja su obavezno osigurana, a osiguranicima se smatraju i članovi njihovih porodica, ukoliko nisu obavezno zdravstveno osigurani po drugom osnovu. Pod članovima porodice se podrazumevaju:

1. Članovi uže porodice (supružnik ili vanbračni partner - ako sa osiguranikom živi u vanbračnoj zajednici najmanje dve godine pre dana podnošenja prijave na osiguranje, bračna ili vanbračna deca, usvojena deca, pastorčad i deca uzeta na izdržavanje).
2. Članovi šire porodice (roditelji, očuh, maćeha, usvojitelj, deda, baba, unučad, braća i sestre) koje osiguranik izdržava.

Supružnik ili vanbračni partner prava iz zdravstvenog osiguranja može ostvariti dok je sa osiguranikom u braku ili u vanbračnoj zajednici, a u slučaju razvoda imao bi ovo pravo samo ako je sudskom odlukom utvrđeno pravo na izdržavanje bivšoj supruzi (ako je u momentu razvoda imala više od 45 godina života), odnosno bivšem  suprugu (ako je u momentu razvoda imao preko 55 godina života). Ovo pravo bivši suprug/supruga imao/imala bi bez obzira na godine života, ako je u momentu razvoda utvrđen potpuni gubitak radne sposobnosti.

Dete osiguranika pravo na zdravstveno osiguranje može ostvariti preko osiguranika najkasnije do navršene 18. godine života, odnosno za studente do kraja propisanog školovanja, ali najduže do 26. godine života. Ukoliko se školovanje ne završi do 26. godine života, ovo lice bi pravo na zdravstveno osiguranje moglo ostvariti preko Nacionalne službe za zapošljavanje, prijavom na evidenciju nezaposlenih lica.

Roditelji, očuh i maćeha, kao i usvojitelj koje osiguranik izdržava, imaju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja ako su navršili 65 godina života, odnosno bez obzira na godine života ako su nesposobni za privređivanje (potpuni gubitak radne sposobnosti).

Postoje određene kategorije lica kojima se obezbeđuju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja samo u slučaju povrede na radu ili profesionalne bolesti:

1. čenicima i studentima koji se, u skladu sa zakonom, nalaze na obaveznom proizvodnom radu, profesionalnoj praksi ili praktičnoj nastavi.
2. Licima koja obavljaju određene poslove za koje ne primaju zaradu, odnosno ugovorenu naknadu          (na osnovu ugovora o volonterskom radu).
3. Licima koja obavljaju privremene i povremene poslove preko omladinske odnosno studentske zadruge do navršenih 26 godina života, ako su na školovanju.
4. 4.    Licima koja se nalaze na dodatnom obrazovanju i obuci po uputu organizacije nadležne za zapošljavanje.
5. Licima koja učestvuju u organizovanim javnim radovima od opšteg značaja.
6. Licima koja učestvuju u akcijama spasavanja ili u zaštiti i spasavanju prilikom elementarnih nepogoda i drugih nesreća.
7. Licima angažovanim u vatrogasnim službama za gašenje požara i na obuci za gašenje požara.
8. Licima koja se nalaze na osposobljavanju i obučavanju za odbranu i druge vidove obuke za potrebe odbrane zemlje.
9. Licima koja su angažovana na obezbeđivanju javnih skupova, kulturnih i sportskih događaja i drugih javnih okupljanja građana.
10. Licima koja se nalaze na izdržavanju kazne zatvora dok rade u privrednoj jedinici zavoda za izdržavanje kazne zatvora (radionica, gradilište i sl.) i na drugom mestu rada.

Što se tiče zdravstvene zaštite državljana odnosno osiguranika drugih zemalja sa kojima je zaključen međunarodni ugovor o socijalnom osiguranju, ako je tim ugovorom utvrđena naknada stvarnih troškova, te troškove u celini snosi Republički zavod, a zatim ih nadoknađuje od inostranog nosioca zdravstvenog osiguranja.

Prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja su:

1. Pravo na zdravstvenu zaštitu.
2. Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad osiguranika.
3. Pravo na naknadu troškova prevoza u vezi sa korišćenjem zdravstvene zaštite.

Sva ova prava mogu se ostvariti pod uslovom da je dospeli doprinos za zdravstveno osiguranje plaćen.

Uslov za ostvarivanje prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja je da lice provelo u svojstvu osiguranika najmanje 3 meseca neprekidno ili 6 meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci pre početka korišćenja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja (prethodno zdravstveno osiguranje). Izuzetak od uslova postojanja prethodnog zdravstvenog osiguranja predstavlja slučaj povrede na radu ili profesionalne bolesti osiguranika; slučaj hitne medicinske pomoći i ostvarivanja pripadajućih novčanih naknada; kao i za ostvarivanje prava na naknadu zarade u visini minimalne zarade.

Članovi porodice osiguranika ostvaruju prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja pod uslovom da osiguranik preko koga ostvaruju ta prava ispunjava uslove u pogledu prethodnog osiguranja.

Osiguraniku koji u momentu nastupanja privremene sprečenosti za rad nema prethodno osiguranje, pripada pravo na naknadu zarade iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja u visini minimalne zarade.

Pravo na naknadu zarade za vreme privremene sprečenosti za rad imaju sledeći osiguranici:

1. zaposleni
2. preduzetnici
3. sveštenici i verski službenici koji te poslove obavljaju kao samostalnu delatnost

Ova lica mogu ostvariti pravo na naknadu ako su sprečena za rad u sledećim slučajevima: bolest ili povreda na radu ili van rada; bolest ili komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće; usled potrebe izolacije u slučaju zaraznih bolesti; nega bolesnog člana uže porodice; dobrovoljno davanje tkiva ili organa (ali ne i doborovoljno davanje krvi); ako je to lice određeno za pratioca bolesnog lica upućenog na lečenje ili lekarski pregled u drugo mesto, odnosno dok boravi kao pratilac u stacioniranoj zdravstvenoj ustanovi.

O pravu na naknadu zarade rešava poslodavac ako se na njegov teret naknada isplaćuje, u suprotnom, o ovom pravu rešava nadležna filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Poslodavac isplaćuje naknadu zarade za slučaj privremene sprečenosti za rad za prvih 30 dana privremene sprečenosti, a od 31. dana naknadu zarade obezbeđuje Republički fond, odnosno matična filijala. Od ovog pravila postoje izuzeci: filijala isplaćuje naknadu od prvog dana sprečenosti za rad u slučaju dobrovoljnog davanja tkiva ili organa, kao i u slučaju privremene sprečenosti za rad zbog nege bolesnog deteta mlađeg od 3 godine majci, ocu, usvojitelju ili drugom osiguraniku koji se stara o detetu.

Ako je privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, poslodavac sam iz svojih sredstava isplaćuje naknadu zarade za sve vreme trajanja  privremene sprečenosti za rad, dakle i posle 30 dana (izuzev u slučaju da u međuvremenu, dok traje privremena sprečenost za rad osiguraniku prestane radni odnos kod tog poslodavca, jer od dana prestanka radnog odnosa naknadu zarade nastavlja da isplaćuje matična filijala).

Za preduzetnike i sveštenike (verske službenike) koji te poslove obavljaju kao samostalnu delatnost, naknadu zarade zbog povrede na radu ili profesionalne bolesti obezbeđuje matična filijala odnosno Republički zavod od 31. dana sprečenosti za rad i za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad usled povrede na radu ili profesionalne bolesti.

Zaposleni je dužan da, najkasnije u roku od 3 dana od dana nastupanja privremene sprečenosti za rad, o tome dostavi poslodavcu potvrdu lekara koja sadrži i vreme očekivane privremene sprečenosti za rad. U slučaju teže bolesti, umesto zaposlenog potvrdu poslodavcu dostavljaju članovi uže porodice ili druga lica sa kojima živi u porodičnom domaćinstvu. U slučaju da zaposleni živi sam, potvrdu je dužan da dostavi u roku od 3 dana od dana prestanka razloga zbog kojih nije mogao da dostavi potvrdu.


Visina naknade zarade:

1. U visini od 65% prosečne zarade u prethodna tri meseca  pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad zbog bolesti ili povrede van rada, kao i u svim ostalim slučajevima privremene sprečenosti za rad (izuzev onih navedenih pod tačkom 2) s tim da naknada ne može biti niža od minimalne zarade.
2. U visini od 100% prosečne zarade u prethodna tri meseca pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnim oboljenjem, kao i usled dobrovoljnog davanja tkiva i organa (izuzev dobrovoljnog davanja krvi) s tim da naknada ne može biti niža od minimalne zarade.

Iz navedenog se vidi da naknada zarade za vreme privremene sprečenosti za rad ne može biti niža od minimalne zarade. Međutim, ova odredba će dovesti do paradoksalne situacije kod poslodavca koji je utvrdio isplatu minimalne zarade za puno radno vreme, jer će zaposleni za vreme provedeno na radu dobiti minimalnu zaradu, a takođe i zaposleni koji je odsustvovao sa rada zbog privremene sprečenosti za rad dobiće naknadu zarade u istom iznosu.

Osnovicu za obračun naknade zarade čini prosečna zarada radnika za prethodna tri meseca pre nastupanja privremene sprečenosti za rad. Kod zaposlenih, u ovu osnovicu su uključena sva primanja koja čine zaradu uključujući i deo zarade po osnovu radnog učinka, uvećanu zaradu i druga primanja koja imaju karakter zarade, a koja su u prethodna tri meseca isplaćena (npr. topli obrok). U osnovicu za obračun naknade zarade ne uključuju se isplaćene naknade zarade u prethodna tri meseca (za vreme bolovanja, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva i sl).

Ukoliko zaposleni zloupotrebi pravo na odsustvo zbog privremene sprečenosti za rad, poslodavac ima pravo da mu otkaže ugovor o radu. U slučaju otkaza, obaveza poslodavca je da prethodno zaposlenog pisanim putem upozori da postoji razlog za davanje otkaza, i mora mu ostaviti rok od najmanje 5 radnih dana da se izjasni na navode. U samom upozorenju poslodavac može navesti da je posledica koja je prouzrokovana konkretnim ponašanjem zaposlenog otkaz ugovora o radu. Naravno, poslodavac može odlučiti da ne da otkaz u ovakvoj situaciji, ali  može u upozorenju navesti da će radniku otkazati ugovor o radu bez prethodnog upozorenja ako sledeći put učini istu ili sličnu povredu.

Poslodavac isplaćuje naknadu zarade zaposlenima u oba slučaja i onda kada je dužan da naknadu isplati iz svojih sredstava, kao i u slučaju kada se naknada obezbeđuje iz sredstava Zavoda. Kada naknadu obebeđuje Zavod, poslodavac vrši obračun naknade zarade i dostavlja ga matičnoj filijali. Zatim matična filijala utvrđuje pravo na naknadu zarade i visinu naknade i najkasnije u roku od 30 dana od dana prijema obračuna prenosi odgovarajući iznos sredstava na poseban račun poslodavca. Sredstva koja poslodavac primi od matične filijale, a ne isplati ih osiguraniku u roku od 30 dana od dana prijema, dužan je da vrati matičnoj filijali sa kamatom za koju su sredstva uvećana dok su se nalazila na posebnom računu poslodavca. Poslodavac može iz svojih sredstava isplatiti zaposlenom naknadu zarade i onda kada se ta naknada obezbeđuje iz sredstava obaveznog zdravstvenog osiguranja, s tim da je matična filijala dužna da isplaćene iznose nadoknadi poslodavcu u roku od 30 dana od dana predaje zahteva matičnoj filijali.

Naknadu zarade koja se obezbeđuje iz sredstava matične filijale preduzetnicima i zaposlenima kod preduzetnika, pod uslovom da preduzetnici nemaju poseban račun, kao i sveštenicima i verskim službenicima, obračunava i isplaćuje matična filijala.

Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje

Iako je pitanje doprinosa za obavezno socijalno osiguranje usko povezano sa celokupnom materijom iz MODULA 2. koju smo prethodno obradili, zbog preglednosti i lakšeg sagledavanja celine izdvojili smo  pitanje doprinosa kao poseban deo, nakon pojedinačnog objašnjenja svake vrste osiguranja. Socijalno osiguranje je termin koji obuhvata PIO, zdravstveno osiguranje i osiguranje za slučaj nezaposlenosti. Ranije je ova materija bila regulisana posebnim zakonima, ali donošenjem 2004. godine Zakona o doprinosima za obavezno socijalno osiguranje kao sistemskog zakona, na jedan sveobuhvatan i jedinstven način regulišu se doprinosi za sve tri navedene vrste osiguranja.

Vrste doprinosa za socijalno osiguranje:

1. penzijsko i invalidsko osiguranje
2. zdravstveno osiguranje
3. osiguranje za slučaj nezaposlenosti

Osnovice doprinosa

Osnovicu doprinosa čini zarada, odnosno naknada zarade u skladu sa Zakonom o radu, ugovorom o radu i opštim aktom poslodavca, novčana naknada, ugovorena naknada. Za preduzetnike osnovicu predstavlja oporeziva dobit, odnosno paušalno utvrđen prihod na koji se plaća porez na dohodak građana. Za lica koja obavljaju samostalnu delatnost i za poljoprivrednike, obavezu doprinosa utvrđuje rešenjem Poreska uprava. Do konačnog utvrđivanja oporezive dobiti za tekuću godinu, preduzetnici plaćaju mesečnu akontaciju doprinosa na osnovicu koju zapravo čini osnovica za mesečnu akontaciju poreza na dohodak građana.

Doprinos se plaća i u situaciji kada poslodavac plaća premiju za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje zaposlenih, ali samo kada je u pitanju iznos preko 3.303,00 dinara mesečno (osnovicu doprinosa čini premija, a obaveza plaćanja doprinosa tereti i poslodavca i zaposlenog).

Ako je radnik upućen na rad u inostranstvo, a nije obavezno osiguran po propisima države u koju je upućen ili po pravilima međunarodnog ugovora, i radnik i poslodavac plaćaju doprinos na osnovicu koju čini iznos zarade koju bi taj radnik ostvario u Republici na istim ili sličnim poslovima (dakle ne uzima se kao osnovica stvarna zarada radnika u inostranstvu, već ona koju bi ostvario u našoj zemlji). Ta osnovica ne može biti niža od dvostruke najniže mesečne osnovice doprinosa.

Ako je osiguranik lice u radnom odnosu, treba razlikovati dva pojma o kojima je već bilo reči:

1. Doprinos iz osnovice - to je iznos doprinosa koji obračunava, obustavlja i plaća poslodavac ili drugi isplatilac prihoda (kada je u pitanju rad van radnog odnosa) u ime i u korist osiguranika.
2. Doprinos na osnovicu - to je iznos doprinosa koji obračunava, obustavlja i plaća poslodavac ili drugi isplatilac prihoda (kada je u pitanju rad van radnog odnosa) u svoje ime, a u korist osiguranika, ili osiguranik koji sam za sebe plaća doprinos.

Obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa iz osnovice i na osnovicu za zaposlene i lica koja obavljaju privremene i povremene poslove je poslodavac. Za lica koja ostvaruju ugovorenu naknadu, doprinose je dužan isplatilac naknade da obračuna, obustavi i uplati prilikom isplate ugovorene naknade. Ukoliko isplatilac naknade nije obveznik obračunavanja i plaćanja doprinosa, lice koje ostvaruje ugovorenu naknadu dužno je da samo obračuna i uplati doprinose.

Najniža i najviša osnovica

Osnovica doprinosa ne može biti niža od najniže mesečne osnovice doprinosa (a to je iznos od 35% prosečne mesečne zarade u Republici isplaćene u prethodnom kvartalu).

Najvišu mesečnu osnovicu doprinosa, na koju se plaćaju doprinosi, čini petostruki iznos prosečne mesečne zarade isplaćene po zaposlenom u Republici, prema poslednjem podatku. Ovo praktično znači da, ukoliko se radi o osnovici koja je viša od najviše mesečne osnovice doprinosa, obračun i plaćanje doprinosa se vrši na najvišu mesečnu osnovicu doprinosa.

Stopa doprinosa

Stope po kojima se obračunavaju i plaćaju doprinosi jesu:

1)    za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 22%;
2)    za obavezno zdravstveno osiguranje - 12,3%;
3)    za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 1,5%

Kada se doprinosi plaćaju istovremeno iz osnovice i na osnovicu (a to je slučaj sa radnicima u radnom odnosu, kada i zaposleni i poslodavac plaćaju doprinos), obračun doprinosa vrši se po sledećim stopama:

1)    za obavezno penzijsko i invalidsko osiguranje - 11%;
2)    za obavezno zdravstveno osiguranje - 6,15%;
3)    za osiguranje za slučaj nezaposlenosti - 0,75%.

Kada su obveznici doprinosa na zarade istovremeno i zaposleni i poslodavci, zbirna stopa doprinosa iznosi 35,8%. Polovina od toga plaća se na teret radnika, a drugu polovinu plaća iz svojih sredstava poslodavac.

Oslobađanja od plaćanja doprinosa

Zakonodavac je u cilju stimulacije zapošljavanja predvideo olakšice za poslodavce koji zapošljavaju određene kategorije nezaposlenih lica za određeno vreme.

Poslodavac, koji zaposli lice koje koristi novčanu naknadu za slučaj nezaposlenosti kod Nacionalne službe za zapošljavanje ili se nalazi na evidenciji nezaposlenih lica najmanje 6 meseci bez prekida, ima pravo na sledeće olakšice u periodu od dve godine od dana zapošljavanja:

- Ako lice koje se zapošljava ima preko 50 godina, poslodavac se u potpunosti oslobađa plaćanja doprinosa na osnovicu, odnosno na teret sredstava poslodavca.

- Ako lice koje se zapošljava  ima preko 45 godina, poslodavac ima pravo da doprinose koji se plaćaju na osnovicu (znači na teret  sredstava poslodavca) obračunava i plaća po stopama doprinosa umanjenim za 80%.

U slučaju ostvarenja olakšice, umesto poslodavca doprinos, odnosno razliku doprinosa plaća Nacionalna služba za zapošljavanje.

Međutim, iako je zakon dao podsticaj za zapošljavanje i predvideo navedene olakšice, možemo reći da je u pitanju "mač sa dve oštrice" budući da, u slučaju da zaposlenom prestane radni odnos u toku trajanja olakšice ili u roku od 3 godine posle isteka prava na olakšicu, poslodavac gubi olakšicu i mora da plati sve doprinose unazad i to u roku od 30 dana od prestanka radnog odnosa zaposlenog. Izuzetno, poslodavac bi mogao da koristi olakšicu za preostalo vreme za koje je olakšica data, ali jedino ukoliko radni odnos zaposlenom prestane otkazom koji da sam zaposleni, a poslodavac u roku od 15 dana zaposli drugo lice za koje može ostvariti olakšicu.

Rok za uplatu doprinosa

Poslodavac je obavezan da uplati doprinose do 30. u mesecu za prethodni mesec i u situaciji kada radnicima ne isplati zaradu u navedenom roku. U ovom slučaju doprinosi se plaćaju na najnižoj mesečnoj osnovici doprinosa, a po isplati zarade sa čijom isplatom je kasnio, poslodavac je dužan da plati i razliku između tako plaćenog iznosa doprinosa i iznosa doprinosa obračunatog na zaradu koju isplaćuje (razlika između doprinosa plaćenog na najnižu osnovicu i doprinosa koji je poslodavac stvarno trebalo da plati).      Iz ovoga vidimo da poslodavac ima obavezu da redovno mesečno plaća doprinose za obavezno socijalno osiguranje.

Prekršaji

Novčanom kaznom od 100.000 - 1.000.000 dinara kazniće se za prekršaj pravno lice ako kao poslodavac ili drugi isplatilac prihoda, u propisanom roku ne obračuna i ne uplati ili pogrešno obračuna i uplati doprinose, dok će se odgovorno lice u pravnom licu za isti prekršaj kazniti se novčanom kaznom od 5.000 - 50.000 dinara, a za isti prekršaj preduzetnika kao poslodavca predviđena je novčana kazna od 50.000 - 500.000 dinara.

Oporezivanje zarade i naknade zarade

Prema Zakonu o radu zarada se sastoji iz:

a)    Zarade za obavljeni rad i vreme provedeno na radu,
b)    Zarade po osnovu doprinosa poslovnom uspehu poslodavca (nagrade, bonusi i sl),
c)    Drugih primanja po osnovu radnog odnosa.

Pod ovako utvrđenom zaradom smatra se ona zarada koja sadrži i porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade, što znači da je u pitanju bruto zarada.

Pod zaradom se, dakle, smatraju sva primanja iz radnog odnosa, osim naknada troškova zaposlenog u vezi sa radom: za dolazak i odlazak sa rada, za vreme provedeno na službenom putu u zemlji i inostranstvu, smeštaj i ishranu za boravak i rad na terenu, za topli obrok i regres za korišćenje godišnjeg odmora. Pod zaradom se ne smatraju ni druga primanja koja poslodavac isplaćuje radniku: otpremnina pri odlasku u penziju, naknada troškova pogrebnih usluga u slučaju smrti člana uže porodice, a članovima uže porodice u slučaju smrti zaposlenog, naknada štete zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja, poklon deci zaposlenog do 15 godina starosti za Božić i Novu godinu u vrednosti koja je oslobođena oporezivanja, premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, kolektivno osiguranje od posledica nezgoda i za slučaj težih bolesti i hiruških intervencija, jubilarna nagrada i solidarna pomoć.


Zarada za obavljeni rad i vreme provedeno na radu sastoji se od:

1. osnovne zarade
2. dela zarade za radni učinak
3. uvećane zarade.

Osnovna zarada određuje se na osnovu uslova koji su predviđeni za radno mesto na kome zaposleni radi (npr. stepen stručne spreme, radna sposobnost, radno iskustvo i drugi posebni uslovi za rad na poslovima koji su zaposlenom povereni) i vremena provedenog na radu (puno radno vreme omogućuje punu zaradu, a nepuno radno vreme omogućuje srazmerno smanjenu zaradu). Međutim, zarada se ne ostvaruje na osnovu utvrđenog, već na osnovu ostvarenog, realizovanog radnog vremena - vremena koje je zaposleni realno proveo na radu. Npr. ako je zaposleni bio na radu pola radnog vremena, njegova zarada će biti 50% manja od one koja je utvrđena za puno radno vreme, bez obzira na to što je on u radnom odnosu s punim radnim vremenom. Dakle, pravilo je: koliko rada - toliko zarade. Iz ovog razloga, vrlo je važno da poslodavac svakodnevno evidentira broj časova koje je radnik proveo na radu.
 
Radni učinak se određuje na osnovu kvaliteta i obima obavljenog posla, odnosa zaposlenog prema radnim obavezama (tzv. stimulacija koju poslodavac određuje u određenom procentu). Elementi za obračun i isplatu osnovne zarade i zarade po osnovu radnog učinka se utvrđuju opštim aktom poslodavca (kolektivnim ugovorom, pravilnikom o radu). Ukoliko poslodavac nema opšti akt, poželjno je da se ovi elementi odrede u formi odluke poslodavca koja će se primenjivati na sve zaposlene.

Ugovorom o radu može da se utvrdi osnovna zarada u većem iznosu od osnovne zarade na osnovu elemenata iz opšteg akta poslodavca. Ovo praktično znači da se sa svakim pojedinim radnikom može ugovoriti veća zarada od osnovne zarade utvrđene na uobičajeni način (primenom elemenata iz opšteg akta). Međutim, poslodavac ovde mora biti obazriv, jer rizikuje da odredbe o povećanju osnovne zarade budu ništave ukoliko je odredio različitu osnovnu zaradu za radnike koji obavljaju rad iste vrednosti, imaju isti stepen stručne spreme, istu odgovornost i ulažu isti fizički ili intelektualni napor u radu.

Pod uvećanom zaradom podrazumeva se uvećanje za određeni procenat u sledećim slučajevima:

1. Za rad na dan praznika koji je neradni dan - najmanje 110% od osnovice.
2. Za rad noću i rad u smenama, ako takav rad nije vrednovan pri utvrđivanju osnovne zarade - najmanje 26% od osnovice.
3. Za prekovremeni rad - najmanje 26% od osnovice.
4. Po osnovu vremena provedenog na radu za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu - 0,4% od osnovice.

Poslodavac opštim aktom ili ugovorom o radu može predvideti i druge slučajeve u kojima zaposleni ima pravo na uvećanu zaradu (npr. rad u dane prekida godišnjeg odmora, rad na terenu). Osnovicu za obračun uvećane zarade čini osnovna zarada utvrđena na osnovu uslova za rad i vremena provedenog na radu.

Prema Zakonu o državnim i drugim praznicima u Republici Srbiji  državni praznici su: Sretenje - Dan državnosti Srbije koji se praznuje 15. februara; Nova godina - praznuje se 1. i 2. januara; Praznik rada - 1. i 2. maja, Dan pobede - 9. maja; a verski praznici su: prvi dan Božica (7. januar) i vaskršnji praznici počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Vaskrsa. Ako jedan od datuma na koji se praznuju državni praznici Republike Srbije padne u nedelju, ne radi se prvog narednog radnog dana. Posebno je propisano da zaposleni imaju pravo da ne rade u dane sledećih verskih praznika: pravoslavci - na prvi dan krsne slave, katolici i pripadnici drugih hrišćanskih verskih zajednica - na prvi dan Božića i u dane Uskršnjih praznika počev od Velikog petka zaključno sa drugim danom Uskrsa prema njihovom kalendaru, pripadnici islamske zajednice - na prvi dan Ramazanskog bajrama i prvi dan Kurbanskog bajrama, pripadnici jevrejske zajednice - na prvi dan Jom-Kipura.

Rad koji se obavlja u vremenu od 22 časa do 6 časova narednog dana smatra se radom noću.

Prekovremeni rad je rad duži od punog radnog vremena koji se obavlja na zahtev poslodavca u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran. Prekovremeni rad ne može da traje duže od 8 časova nedeljno, niti duže od 8 časova dnevno po zaposlenom.

Minuli rad - do uvećanja zarade dolazi i vrednovanjem minulog rada (godina provedenih u radnom odnosu), tako što se zarada uvećava za 0,4% od osnovice za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu. Treba obratiti pažnju na to da se isključivo radi o vremenu i radu provedenom u radnom odnosu, a ne u nekom drugom obliku rada, što znači da se ovde ne uzima kao kriterijum dužina staža osiguranja po bilo kom osnovu (ugovor o privremenim i povremenim poslovima i drugi osnovi za rad van radnog odnosa).

Rokovi isplate zarade i valuta isplate - Zarada se isplaćuje u rokovima koji su utvrđeni opštim aktom poslodavca ili ugovorom o radu, najmanje jedanput mesečno, a najkasnije do kraja tekućeg meseca za prethodni mesec. Znači, poslodavac može u zavisnosti od njegovih platnih mogućnosti, da rastereti svoj budžet na taj način što će isplatu zarade podeliti u dva dela. Zarada mora biti iskazana u dinarima i isplaćuje se isključivo u novcu, izuzev zarade kućnog pomoćnog osoblja koja delom može biti obezbeđena i u naturi (za stanovanje i ishranu).

Poslodavac i zaposleni mogu da ugovore minimalnu zaradu, a njena visina se objavljuje u Službenom glasniku Republike Srbije. Međutim, i u situaciji kada je ugovorena veća zarada od minimalne, zaposleni ima pravo na minimalnu zaradu koja se određuje za standardni učinak i puno radno vreme i ona se isplaćuje kad nastupi poremećaj u radu, zbog kojeg poslodavac nije u stanju da isplaćuje odgovarajuću zaradu. U takvoj neprilici, ostvaruje se pravo na minimalnu zaradu koja treba da obezbedi zadovoljavanje egzistencijalnih socijalnih potreba zaposlenog i članova njegove porodice.  Naša država ratifikovala je Konvenciju br. 131 Međunarodne organizacije rada o utvrđivanju minimalnih nadnica, te je u važećem Zakonu o radu utvrđeno pravo na minimalnu zaradu. Međutim, pravo na minimalnu zaradu je uslovljeno standardnim učinkom i punim radnim vremenom, što znači da je i minimalna zarada - zarada, jer se ostvaruje radom isto kao i odgovarajuća zarada, ali je, zbog poremećaja koji su je uzrokovali, znatno niža od odgovarajuće zarade.

Naknada zarade - Stalno naglašavamo da se zarada ostvaruje radom, jer ukoliko zaposleni nije radio, neće imati pravo na zaradu, ali ima pravo na naknadu zarade koja se ostvaruje bez rada.  

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini prosečne zarade u prethodna tri meseca, za vreme odsustvovanja sa rada na dan praznika koji je neradni dan, godišnjeg odmora, plaćenog odsustva, vojne vežbe i odazivanja na poziv državnog organa.  

Takođe, pravo na naknadu zarade zaposleni ostvaruje i za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad, o čemu je više reči bilo u delu koji se bavi zdravstvenim osiguranjem.

Zaposleni ima pravo i na naknadu zarade za vreme prekida rada do kojeg je došlo bez krivice zaposlenog,  najmanje u visini 60% prosečne zarade u prethodna tri meseca, ali tako određena zarada ne može biti manja od minimalne zarade. Ovakvu zaradu zaposleni može ostvarivati najduže 45 radnih dana u kalendarskoj godini. Ova situacija je vezana za prekid rada koji nastaje bilo iz objektivnih okolnosti ili je izazvan postupcima poslodavca (nedostatak sirovina, kvarovi, remonti i sl).

Zaposleni ima pravo na naknadu zarade u visini utvrđenoj opštim aktom i ugovorom o radu za vreme prekida rada do koga je došlo naredbom nadležnog državnog organa ili nadležnog organa poslodavca zbog neobezbeđivanja bezbednosti i zaštite života i zdravlja na radu, koja je uslov daljeg obavljanja rada bez ugrožavanja života i zdravlja zaposlenih i drugih lica. Ova odredba zakona je dosta neprecizna, jer ne određuje koji je to procenat naknade zarade na koji zaposleni ima pravo u ovakvoj situaciji. Mogli bismo reći da je najmanji iznos naknade zapravo minimalna zarada, osim ako je poslodavac utvrdio viši iznos.

Poslodavac je dužan da vodi mesečnu evidenciju o zaradi i naknadi zarade. Evidencija sadrži podatke o bruto i neto zaradi (ukupnoj i zaradi po odbitku poreza i doprinosa iz zarade). Evidencija ne može da sadrži nepopunjena i brisana mesta i naknadno upisane podatke. Evidenciju overava direktor, odnosno preduzetnik, ili zaposleni koga oni ovlaste. Evidenciju potpisuje zaposleni kome je izvršena isplata zarade, odnosno naknade zarade.

Ukoliko je radnik pričinio štetu poslodavcu ili po drugom osnovu duguje poslodavcu ili trećem licu novčani iznos, poslodavac ne može novčano potraživanje prema zaposlenom da naplati obustavljanjem od njegove zarade svojevoljno, već samo na osnovu pravnosnažne odluke suda, u slučajevima predviđenim zakonom ili uz pristanak zaposlenog. Slučajevi utvrđeni zakonom koji dozvoljavaju da poslodavac svoje ili tuđe potraživanje prema zaposlenom obustavi od njegove zarade, odnose se na potraživanja po odluci o samodoprinosu ili po rešenju arbitra u skladu sa Zakonom o mirnom rešavanju radnih sporova (o čemu je bilo reči u nastavnoj jedinici 1.2) Zaposleni pristaje na obustavu zarade radi namirenja potraživanja, obično pri otplaćivanju kredita, obaveznom davanju izdržavanja, plaćanju sindikalne članarine i sl. Saglasnost se daje u pisanom obliku.

U svim slučajevima kada poslodavac može da naplati potraživanje iz zarade zaposlenog, obustava zarade odnosno odbijanje od zarade može ići najviše do jedne trećine zarade, odnosno naknade zarade, osim ako zakonom nije drugačije određeno. Ovo pravilo važi za sva potraživanja zasnovana na pravnosnažnoj sudskoj odluci, uključujući i pravnosnažnu presudu u korist poslodavca. Odbijanje od zarade, odnosno naknade zarade vrši služba za obračun i isplatu kod poslodavca (odeljenje za knjigovodstvo). Izuzetak od ograničenja u visini obustave zarade predstavlja odredba Porodičnog zakona po kojoj visina izdržavanja može da dosegne i 50% zarade, odnosno naknade zarade.

Prema Zakonu o porezu na dohodak građana pod zaradom se smatra: zarada koja se ostvaruje po osnovu radnog odnosa; ugovorena naknada i druga primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora zaključenog neposredno sa poslodavcem, kao i na osnovu ugovora zaključenog preko omladinske ili studentske zadruge, osim sa licem do navršenih 26 godina života, ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg i visokog obrazovanja.

Zaradom u smislu Zakona o porezu na dohodak građana smatraju se i primanja u obliku bonova, novčanih potvrda, akcija, osim akcija stečenih u postupku svojinske transformacije ili robe, činjenjem ili pružanjem pogodnosti, opraštanjem duga, kao i pokrivanjem rashoda obveznika novčanom nadoknadom ili neposrednim plaćanjem. Primanjima po osnovu činjenja ili pružanja pogodnosti smatraju se naročito:

1. Korišćenje službenog vozila i drugog prevoznog sredstva u privatne svrhe - vrednost primanja mesečno, za svaki započeti kalendarski mesec korišćenja vozila predstavlja iznos u visini 1% tržišne vrednosti službenog vozila.
2. Korišćenje stambenih zgrada i stanova koji su u vlasništvu poslodavca ili na raspolaganju poslodavca po osnovu zakupa ili po drugom osnovu, uz plaćanje zakupnine ili bez plaćanja zakupnine, osim rešavanja stambenih potreba zaposlenih, izabranih, imenovanih i postavljenih lica u skladu sa propisima koji uređuju stanovanje i rešavanje stambenih potreba u državnim organima i organizacijama, organima i organizacijama jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave, javnim službama i kod drugih korisnika budžetskih sredstava - vrednost primanja čini iznos zakupnine prema tržišnim cenama u mestu u kome se stambena zgrada ili stan nalaze.

Zaradom se smatraju i premije svih vidova dobrovoljnog osiguranja, kao i penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaća, odnosno uplaćuje za zaposlene - osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, odnosno za zaposlene - članove dobrovoljnog penzijskog fonda.

Izuzetno zaradom se ne smatra:

1. Premija koju poslodavac plaća za sve zaposlene kod kolektivnog osiguranja od posledica nezgode, uključujući osiguranje od povreda na radu i profesionalnih oboljenja i kolektivnog osiguranja za slučaj težih bolesti i hirurških intervencija.
2. Premija za dobrovoljno dodatno penzijsko osiguranje, odnosno penzijski doprinos u dobrovoljni penzijski fond, koje poslodavac plaća za zaposlene - osiguranike uključene u dobrovoljno osiguranje, odnosno za zaposlene - članove dobrovoljnog penzijskog fonda, do 3.303 dinara mesečno.

Ne plaća se porez na dohodak građana, između ostalih izuzetaka, na primanja ostvarena po osnovu:

1. Naknade za vreme nezaposlenosti.
2. Naknade iz zdravstvenog osiguranja, osim naknade zarade (plate).
3. Pomoći u slučaju smrti zaposlenog, člana njegove porodice ili penzionisanog radnika - do 38.535 dinara.
4. Otpremnine kod odlaska u penziju - do iznosa koji je kao najniži utvrđen zakonom kojim se uređuje rad.
5. Otpremnine, odnosno novčane naknade koju poslodavac isplaćuje zaposlenom za čijim radom je prestala potreba - do iznosa koji je utvrđen Zakonom o radu.
6. Jednokratne novčane naknade koja se isplaćuje licu kome prestaje radni odnos u procesu restrukturiranja preduzeća i pripreme za privatizaciju, stečaj i likvidaciju, u skladu sa Odlukom o utvrđivanju Programa za rešavanje viška zaposlenih u procesu racionalizacije, restrukturiranja i pripreme za privatizaciju  - do iznosa utvrđenog tim programom, a za lica starija od 50 godina života - bez ograničenja iznosa.

Obveznik poreza na doprinose je fizičko lice koje ostvaruje zaradu. Ovde ćemo povući paralelu između svih "nameta" koje plaćaju zaposleni i poslodavac na zaradu i naknadu zarade. Na teret zaposlenog ide porez na zaradu, pored doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, a na teret poslodavca se  plaćaju samo doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Osnovicu poreza na zaradu čini isplaćena, odnosno ostvarena zarada, umanjena za iznos od 5.560 dinara mesečno. Ovo umanjenje se ne primenjuje jedino kod ugovorene naknade i drugih primanja koja se ostvaruju obavljanjem privremenih i povremenih poslova na osnovu ugovora zaključenog neposredno sa poslodavcem ili preko omladinske/studentske zadruge.

Zarada se oporezuje po stopi od 12%.

U nastavku ćemo prikazati tabelu sa obračunom zarade, koja sadrži sve relevantne podatke i formule za dobijanje bruto i neto zarade i naknade zarade zaposlenog:



Za prihode od poljoprivrede i šumarstva plaća se porez na dohodak građana po stopi od 14% na oporezivi, odnosno stvarni prihod, a za prihode od samostalne delatnosti stopa poreza iznosi 10% od osnovice koju čini oporeziva dobit.

Ostalim prihodima (koji nisu u kategoriji zarade, odnosno naknade zarade) u smislu Zakona o porezu na dohodak građanja smatraju se, između ostalog:

1. Prihodi po osnovu ugovora o delu,
2. Prihodi po osnovu ugovora o obavljanju privremenih i povremenih poslova zaključenih preko omladinske ili studentske zadruge sa licem do navršenih 26 godina života ako je na školovanju u ustanovama srednjeg, višeg ili visokog obrazovanja.
3. Prihodi po osnovu dopunskog rada.
4. Prihodi po osnovu trgovinskog zastupanja.
5. Prihodi po osnovu volonterskog rada.
6. Primanja članova upravnog i nadzornog odbora pravnog lica.
7. Naknada poslanicima i odbornicima.
8. Naknada u vezi sa izvršavanjem poslova odbrane, civilne zaštite i zaštite od elementarnih nepogoda.
9. Nagrade, novčane pomoći i druga besteretna davanja fizičkim licima koja nisu zaposlena kod isplatioca.
10. Primanja za koja je predviđeno izuzimanje od oporezivanja, za iznos iznad propisanih neoporezivih iznosa.
11. Naknade troškova i drugi rashodi licima koja nisu zaposlena kod isplatioca.
12. Svi drugi prihodi koji nisu oporezovani po drugom osnovu ili nisu izuzeti od oporezivanja ili oslobođeni plaćanja poreza po Zakonu o porezu na dohodak građana.

Obveznik poreza na druge prihode je fizičko lice koje ostvari gore navedene prihode, a oporezivi prihod čini bruto prihod umanjen za normirane troškove u visini od 20% i na tako dobijeni iznos se plaća porez na dohodak građana po stopi od 20%.

Na druge prihode koje ostvari član učeničke zadruge, član omladinske ili studentske zadruge do navršenih 26 godina života ako je na školovanju u institucijama za srednje, više i visoko obrazovanje, kao i fizičko lice po osnovu prikupljanja i prodaje sekundarnih sirovina, šumskih plodova i lekovitog bilja, obračunati porez umanjuje se za 40%.

• Informacije u vezi zapošljavanja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti; oporezivanje zarade i naknade zarade 1

• Informacije u vezi zapošljavanja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti; oporezivanje zarade i naknade zarade 2

• Informacije u vezi zapošljavanja i osiguranja za slučaj nezaposlenosti; oporezivanje zarade i naknade zarade 3