U ovoj lekciji ćemo obrađivati:

  • Pojam hardvera
  • Klasifikacija računara
  • Elementi PC konfiguracije
  • Matična ploča


Šta je hardver?

Centralni procesor, operativna memorija, eksterna memorija i ulazno-izlazne jedinice, predstavljaju delove računara koji se naziva hardver. Takođe, hardver se može definisati i kao skup fizički opipljivih delova računara. Sam hardver nije dovoljan za uspešan rad računara. Potreban mu je i softver, odnosno svi neophodni programi za rad i korišćenje, bez kojih bi računar bio skup mehaničkih delova.

 

 

Slika 1. Procesiranje informacija pomoću računara


Može se reći i da je računarski hardver platforma za procesiranje informacija, kao što je prikazano na slici 1.

Klasifikacija računara

Računari se mogu podeliti u nekoliko osnovnih grupa:

  • Mainfraime (centralni, veliki računari)
  • Super-računar
  • Serveri
  • Mrežni računari
  • PC (Personal Computer)
  • Prenosni: laptop, notebook računari
  • Ručni: PDA, Handheld, palmtop računari

Između svih navedenih kategorija računara postoje razlike u pogledu brzine, kapaciteta, cena i potreba korisnika.

Mainframe računari su veliki i skupi računari, koje su koristile velike kompanije u prošlosti. Pristup se vršio preko terminala ili PC-a. Terminal omogućuje samo unos podataka i prikaz na ekranu, dok Mainframe obavlja obradu. PC-em se mogu izvući informacije iz Maiframe-a i zatim ih obrađivati.

Super računari su izuzetno snažni računari koji se koriste u specijaliozovanim oblastima kao što su modelovanje vremena, vojne svrhe, razne simulacije i dr.
Serveri su računari koji vrše obradu i procesiraju sve podatke. Serveri opslužuju ostale računare u mrežnom okruženju, tzv. klijente.

Mrežni računari su računari koji mogu da se povežu preko mreže, da razmenjuju podatke i koriste resurse drugog računara. Nemaju kao PC računari, sve neophodne elemetne hardvera pa su morali da koriste mrežne resurse. Koncept mrežnih računara zbog očiglednih nedostataka nije zaživeo.

PC (Personal Computer) su danas najzastupljenija vrsta računara. Elemente PC računara obradićemo detaljnije u toku ovog kursa. IBM je definisao standard današnjeg PC računara još daleke 1981. godine. Možemo da podelimo PC računare na stone PC (desktop) i na prenosne PC računare (laptop).

Postavlja se pitanje, koji su minimalni uslovi za hardver PC računara, odnosno šta treba da ima PC od hardvera da bismo rekli da je to PC. Treba da ima sistemsku jedinicu (matičnu ploču i procesor), ulaznu jednicu (tastatura i miš) za unos podataka i informacija u računar, kao i izlaznu jednicu (ekran) za prikaz obrađenih podataka.

Laptop ili Notebook računari su računari koji se mogu lako prenositi i povezivati na različitim mestima korišćenja. „Lap“ na engleskom znači krilo, odnosno laptop predstavlja računar koji može de stane u krilo. Notebook na engleskom je sveska A4 formata, što opet upućuje na veličinu današnjih prenosnih računara.

„Hand“ je ruka na engleskom, a „Palm“ dlan, odakle i potiče ime „handheld“ i „palmtop“ računara, shodno njihovim dimenzijama. Ovakvi računari ne mogu da se porede sa PC računarima, nemaju sve funkcionalnosti i klasičan operativni sistem. U svakom slučaju poseduju sistemsku jedinincu koja vrši obradu, imaju mogućnost unosa podataka i prikaza rezultata na malom displeju.

 

Konfiguracija PC računara

Elementi PC računarske konfiguracije su:

  • Matična ploča
  • Procesor
  • Hladnjak (eng. Cooler)
  • Radna Memorija
  • Tvrdi (hard) disk 
  • Grafička karta 
  • Zvučna karta
  • Mrežna karta
  • Optički uređaj
  • Kućište/napajanje
  • Monitor
  • Tastatura
  • Miš

 

Matična ploča

Naziv matične ploče potiče od engleske reči Motherboard. Matična ploča je najvažnija komponenta računara i predstavlja noseću komponentu za sve ostale hardverske komponente. Kod kupovine računara od velike je važnosti pravilan izbor matične ploče jer predstavlja preduslov za dobar rad PC računara.

 

 

Slika 2. Primer matične ploče

 

Najvažnije komponente na matičnoj ploči su procesor i radna memorija. Ove tri komponente (ploča, memorija, procesor) čine suštinu, odnosno glavne elemente svakog računara. Na matičnoj ploči postoji i više čipova, kontrolera i ostalih elektronskih komponenti, kao što se vidi na slici 2.

Sve komponenete na matičnoj ploči moraju da komuniciraju i razmenjuju podatke. Postoje tri vrste magistrala:

  • Adresna magistrala (Adrress Buss - ABuss)
  • Magistrala podataka (Data Buss - DBuss)
  • Magistrala upravljačkih signala (Control Buss - CBuss)


Procesor, kada želi da pročita nešto iz memorije, mora da zna adresu na kojoj se nalazi sadržaj koji želi da pročita, koja se upućuje preko adresne magistrale. Pročitani podatak vraća se preko magistrale podataka. Za uspešnu komunikaciju i sinhronizaciju neophodni su i upravljački signali koji se postavljaju preko magistrale kontrolnih signala.

Svaka matična ploča sadrži određen broj slotova ili portova, u koje se ubacuju dodatni elementi, kao što su: grafička kartica, zvučna kartica, modem, TV kartica i druge. Nešto više o svakoj od njih biće reči u narednim nastavnim jedinicama.

Na svakoj matičnoj ploči postoje i spoljni priključci koji se vide u pozadini svakog kućišta. To su priključci za povezivanje miša, tastature, monitora, zvučnika i ostalih uređaja, a po tipu mogu biti ps/2, usb, serijski, paralelni portovi i drugi.

Postoji velika raznolikost hardverskih komponenti. Kupovina PC računara svodi se na izbor i kombinovanje prethodno navedenih hardverskih komponenti. Sve izabrane komponenete moraju da budu međusobno kompatibilne, što može da predstavlja problem pri izboru pošto na tržištu postoji veliki broj različitih komponenti. Ne odgovara na primer, svaki procesor svakoj matičnoj ploči i sl.

Postoje standardi u novije vreme tzv. Plug and Play (u slobodnom prevodu „ubaci/poveži komponenetu i pusti“) koji olakšavaju rad i odslikavaju međusobnu kompatibilnost hardverskih komponenti. Na primer, gotovo svi savremeni digitalni fotoaparati i kamere danas mogu da se povežu direktno preko USB konektora sa PC računarom i odmah da preuzmu podatke, dok se nekada i za povezivanje miša tražilo restartovanje računara kako bi ga sistem prepoznao.

 

Slotovi, portovi i sabirnice

Prva generacija je ISA slot (ISA je skraćenica od Industy Standard Architecture) je 16-bitni slot od 1984. godine. Uglavnom se koristio na starijim pločama, a danas je prevaziđen. Postoji i varijanta 32-bitnog Extended ISA slota u skraćenici EISA.

Druga generacija U/I arhitekture je PCI slot (PCI je skraćenica za Peripheral Component Interconnect) 32-bitni, koji je uveo Intel 1993. godine. Kod savremenih računara, modem, zvučna karta, mrežna karta i TV karta, koriste PCI slot. Ploče u mikro ATX formatu obično sadrže 3 PCI slota, dok Full ATX ploča ima 5 ili 6 PCI slotova.

AGP port (AGP je skraćenica za Advanced Graphic Port) je 32-bitni i koristi se za povezivanje grafičkih kartica. Preko njega se ostvaruje najbrža veza grafičkog čipa, procesora i memorije. Na današnjim pločama uglavnom postoji samo jedan AGP port.

PCI Express (PCI-E, PCIe) predstavlja treću generaciju U/I arhitekture i odlikuju se velikom brzinom. Uveden je 2002. godine i zamenjuje postojeće AGP povezivanje.

Za povezivanje hard diskova sa matičnom pločom koristi se ATA (Advanced Technology Attachment) standard. Najnovija verzija ovog standarda je SATA (Serial ATA).

 

Integrisane matične ploče

Integrisane ploče su takve da se na njima već nalaze neke od prethodno navedenih komponenti. Danas su na tržištu uglavnom matične ploče sa integrisanom grafičkom ili zvučnom kartom, čak postoje ploče koje imaju integrisanu i grafičku i zvučnu i mrežnu kartu pa čak i modem. Drugim rečima, sve se kupuje kao jedan proizvod. Danas, većina kvalitetnijih ploča ima integrisanu zvučnu karticu i smatra se da to zadovoljava standardne potrebe.

Šta su prednosti, a šta mane integrisanih ploča?
Najveća prednost je povoljna cena, drugim rečima integrisana ploča sa svim integrisanim komponentama može biti i duplo jeftinija, nego da se sve te komponenete uzimaju posebno. Mana je da su performanse na takvim pločama lošije u odnosu na ostale. Integrisane komponente na ploči koriste resurse ploče i procesora čime se umanjuju performanse kompletne konfiguracije, a time i brzina rada samog računara. Takođe, mana integrisanih ploča je ispravnost svih njenih komponenti. Ukoliko se pokvari jedna komponenta, u velikom broju slučajeva neophodna je zamena kompletne ploče. Integrisane ploče nalaze primenu u poslovnom okruženju u radu sa kancelarijskim paketima programa koji u svom radu ne zahtevaju jaku grafičku i multimedijalnu podršku.

 

Izbor matične ploče

Performanse računara u najvećoj meri zavise od kvaliteta matične ploče. Bolje matične ploče naravno imaju i veću cenu, a prilikom izbora, odnos kvalitet/cena može da bude i presudan. Ploča mora da bude pouzdana i da pruži stabilnost rada kompletne konfiguracije. Izbor zavisi i od broja raspoloživih priključaka za periferne uređaje. Pri kupovini treba obratiti pažnju i na garantni rok (koji obično iznosi godinu dana) kao i neophodnost postojanja uputstva i potrebnih kablova u pakovanju. Među najveće svetske proizvodjače matičnih ploča spadaju Asus i Gigabyte.

Na slici 3 je prikazana unutrašnjost jednog PC računara sa povezanim komponentama.

 

 

Slika 3. Izgled unutrašnjosti jednog PC računara

Dodaj komentar Sviđa mi se - (2) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Hardver računara i matična ploča 1
  • Hardver računara i matična ploča 2
  • Hardver računara i matična ploča 3