Kao što je u ranijem tekstu opisano, svaki proces izrade grafičkog proizvoda sastoji se iz tri osnovne faze:
U ovom poglavlju opisane su različite tehnike koje se primenjuju u procesu grafičke dorade, koja kao poslednja faza grafičke proizvodnje daje upotrebnu vrednost, tj. finalni oblik grafičkom proizvodu. Stoga i ova faza ima podjednak značaj za izradu grafičkog proizvoda kao i prethodne dve (priprema za štampu i štampa).
Da bi se lakše shvatila potreba i značaj faze dorade, najpre bi se trebalo podsetiti osnovnih proizvoda grafičke industrije, a to su:
U grafičku doradu najčešće se ubrajaju:
Danas se za grafičku doradu koristi i do 2.000 različitih postupaka, koji se ostvaruju uglavnom mašinski. Međutim, kod nas se dosta doradnih procesa jos uvek radi ručno, sa vrlo malo alata, što je prihvatljivo samo za izradu malih serija grafičkih proizvoda. Za velike serije ujednačenog kvaliteta koristi se samo mašinska dorada, koja skraćuje put do finalnog proizvoda, ustaljuje i održava kvalitet i pojeftinjuje izradu.
Različiti radni postupci u doradi mogu se svrstati u četiri osnovne vrste:
1. Razdvajanje materijala, u šta se ubrajaju:
2. Priprema materijala za oblikovanje, koja se primenjuje i u knjigovezačkoj
doradi i u kartonažerskoj i ambalažerskoj doradi, pri čemu se za to najčešće koriste:
3. oblikovanje, koje obuhvata pripremne postupke oblikovanja (a-d), osnovne postupke oblikovanja (e i f) i naknadne postupke oblikovanja (g - j):
4. sastavljanje materijala, koje obuhvata jednu ili više sledećih operacija:
U ručnoj knjigovezačkoj doradi povezuju se pojedini primerci knjiga i mali tiraži knjiga. Pored ovoga, izrađuju se i specijalni proizvodi (albumi, pisaće mape...), kao i neki kartonažerski proizvodi (kutije za knjige, futrole za diplome i sl.). Ručnom knjigovezačkom doradom se ne mogu povezati veliki tiraži knjiga, ne mogu se zadovoljiti kratki rokovi isporuke, ekonomičnost i ujednačenost kvaliteta.
U industrijskoj knjigovezačkoj doradi mašine preuzimaju najveći deo operacija rada, pa se knjige, brošure, katalozi i sl. masovno povezuju na visokoproduktivnim mašinama i linijama za povez. Prednost industrijskog načina proizvodnje knjiga nad manualnim (ručnim) radom jeste taj da se knjiga kao masovni medij proizvodi automatski. Tako se skraćuje put do finalnog proizvoda, ustaljuje i održava kvalitet i pojeftinjuje izrada.
Pod rezanjem se podrazumeva razdvajanje materijala ravnim ili okruglim nožem. Tehnikom rezanja različiti materijali (papir, karton...) i proizvodi knjigovezačke dorade izrezuju se na odgovarajuću veličinu.
Rezanje nožem se primenjuje za sečenje tabaka, obrezivanje svezaka i knjižnih blokova za broširani i tvrd povez.
Rezanje makazama se primenjuje za rezanje pojedinačnih materijala – papira, kartona, lepenke, kao i za obrezivanje brošura. Osnovne vrste rezanja su rez za izjednačavanje (ugaoni rez), razrez i obrez.
Savijanje predstavlja jednostruko ili višestruko previjanje otvorenih formata tabaka sa oštrim ivicama po unapred utvrđenoj šemi. Razlikuju se tri vrste savijanja, i to:
Slike 14.01. Rad na grafičkom nožu
Ručno savijanje se radi pomoću koštanog ili drvenog savijača, kojim se oblikuje oštar prevoj savijenog tabaka. Mašinsko savijanje se obavija pomoću specijalnih mašina za savijanje tabaka. Postoje tri vrste ovih mašina:
Sakupljanje je kompletiranje nekog grafičkog proizvoda, tj. izrada knjižnog bloka od pojedinih savijenih tabaka ili listova određenim redosledom. Tačan redosled knjižnih tabaka za sakupljanje određuje se pomoću oznaka paginacije, primarne signature i kontrolnog znaka. Za sakupljanje razvijenih knjižnih tabaka postoje dva tehnološka postupka:
Razlikuju se ručno i mašinsko sakupljanje tabaka na tabak.
Šivenje je postupak kojim se spajaju u knjižni blok pojedini knjižni tabaci, logovi ili listovi, i to pomoću materijala za šivenje. Razlikuju se šivenje žicom i šivenje koncem.
Šivenje žicom se radi na heft mašini tj. mašini za šivenje žicom, pri čemu se razlikuje šivenje žicom kroz prevoj i pored prevoja. Šivenje žicom kroz prevoj radi se šivenjem jednog ili više sakupljenih tabaka u tabak ili logova kroz poveznjak. Koristi se za šivenje časopisa, svezaka i brošura.
Šivenje koncem za pojedinačne knjige obavlja se ručno, a za veće količine knjiga i brošura mašinski, na mašini za šivenje koncem. Kod mašinskog šivenja razlikuje se šivenje koncem bez gaze i šivenje koncem kroz gazu.
Šivenje koncem bez gaze primenjuje se za broširane poveze, privremene poveze, kao i za poveze knjižnih blokova koji se dorađuju na linijama za izradu tvrdog poveza, gde je tehnološki postupak takav da se gaza lepi u kasnijim fazama rada.
Šivenje koncem kroz gazu je uobičajen i najviše upotrebljavan postupak za spajanje pojedinih knjižnih tabaka ili logova u knjižni blok. Koristi se za kvalitetne poveze knjiga – tvrd povez.
14.02. Šematski prikaz mašine za šivenje koncem
Lepljenje je spajanje istih ili različitih materijala tankim slojem lepila. Da bi veza bila čvrsta i trajna, lepila bi trebalo da poseduju izraženu adheziju prema materijalima koje slepljuju, kao i dovoljnu koheziju i stabilnost među česticama samog lepila. Proces lepljenja sadrži sledeće operacije:
Lepilo se može naneti na neku površinu ručno ili mašinski. Ručnim postupkom se lepilo nanosi četkom, što traje dugo, a naneseni sloj nije iste debljine. Mašinski se lepilo nanosi na specijalnim mašinama za premazivanje lepila sa jednim, dva ili tri valjka.
Poređenjem npr. broširanog i tvrdog poveza može se zaključiti sledeće:
brošure su proizvodi knjigovezačke dorade, kod kojih se knjižni blok sastoji od listova, tabaka ili logova koji se posle šivenja ili slepljivanja ubacuju u kartonske korice. Na kraju se brošure obrezuju; tvrd povez je proizvod knjigovezačke dorade koji se sastoji od knjižnog bloka i korice od debele lepenke koja je presvučena materijalom za presvlačenje; knjige u tvrdom povezu mogu biti povezane ručno ili industrijski; jednodelna presvlaka tvrdog poveza može biti od papira, platna, sintetike, kože ili pergamenta. Višedelna presvlaka tvrdog poveza sastoji se od kombinacije dva različita materijala: platno – presvlačni papir (pluplatno), koža-platno (polukoža) i drugi.
Korice se najčešće ukrašavaju sledećim postupcima:
U dekorativne tehnike spadaju izrada reza (ukrašavanje obrezanih površina knjižnog bloka, što daje i estetsku i zaštitnu funkciju), upotreba ukrasne trake, kao i ručno ukrašavanje i upotreba šarenih papira za presvlačenje knjižnih korica, kutija i sl.
U grafičkoj doradi pod ambalažom se podrazumeva izrada kutija, kesa i vreća različitog oblika i veličine, napravljenih od papira, ravnog i talasastog kartona, lepenke ili laminata, koje su izrezane na odgovarajuće dimenzije i grafički obrađene, a koriste se za pakovanje. Ambalaža štiti sadržaj, označava proizvođača, informiše potrošača o sadržaju, upotrebi i čuvanju upakovanog proizvoda i sličnom. Za izradu ambalaže se koriste različiti materijali (plastika, metal, papir, karton...).
Kartonaža je zbirni naziv za sredstva za pakovanje koja su izrađena od kartona i pune lepenke. Najvažniji proizvod kartonažerske dorade su kutije. One mogu biti složive i nesložive. Razlikuje se i fina i luksuzna kartonaža. Fina kartonaža je naziv za kutije kojima je izgled poboljšan presvlačenjem kvalitetnom štampom ili otiskivanjem folijama. Luksuzna kartonaža je naziv za kutije specijalnog oblika sa visokokvalitetnom presvlakom i ulošcima od svile, pliša ili drugih plemenitih materijala, i često ukrašenih dekorativnim tehnikama.
U preradu papira spada i izrada različitih proizvoda od papira, kartona i lepenke. Prerada papira uglavnom obuhvata proizvodnju štampane fleksibilne ambalaže, izradu koverata, kesa, školskih svezaka, kancelarijskog materijala od papira, zidnih tapeta i higijenskih artikala od papira.