Proces izrade grafičkog proizvoda

Kao što je u ranijem tekstu opisano, svaki proces izrade grafičkog proizvoda sastoji se iz tri osnovne faze:

  • priprema za štampu, koja obuhvata PREPRESS i postupak izrade štamparske forme
  • štampa (postupak otiskivanja) i
  • grafička dorada (dorada grafičkog proizvoda)

 

U ovom poglavlju opisane su različite tehnike koje se primenjuju u procesu grafičke dorade, koja kao poslednja faza grafičke proizvodnje daje upotrebnu vrednost, tj. finalni oblik grafičkom proizvodu. Stoga i ova faza ima podjednak značaj za izradu grafičkog proizvoda kao i prethodne dve (priprema za štampu i štampa).

Da bi se lakše shvatila potreba i značaj faze dorade, najpre bi se trebalo podsetiti osnovnih proizvoda grafičke industrije, a to su:

  • knjige i brošure (naučna, umetnička i literalna dela, enciklopedije, leksikoni, stručne knjige i drugo);
  • novine (dnevne, večernje, nedeljne, novine radnih organizacija i drugo);
  • časopisi (naučni, stručni, modni, publicistički i dr.);
  • katalozi i proizvodi ekonomske propagande (putni, sajamski i izložbeni katalozi, plakati, posteri i drugo);
  • poslovni papir i slični štampani proizvodi (formulari i obrasci, memorandumi, vrednosni papiri, novčanice i drugo);
  • proizvodi ambalaže i dekorativnog papira (proizvodnja kutija i druge ambalaže od papira, kartona, lepenke i laminata, proizvodnja etiketa i drugo);
  • kalendari i štampane slike (zidni, stoni i džepni kalendari, rokovnici, grafički listovi i drugo);
  • kartografski proizvodi (geografske, tematske karte, globusi i drugo),
  • ostali štampani proizvodi.


Postupci grafičke dorade

U grafičku doradu najčešće se ubrajaju:

  • knjigovezačka dorada ("finishing"), u kojoj se odštampani tabaci prerađuju u knjige i brošure (može biti ručna i industrijska – mašinska)
  • kartonazerska ili ambalažerska dorada ("paper converting"), koja obuhvata preradu papira i izradu ambalaže od papira ili kartona.


Danas se za grafičku doradu koristi i do 2.000 različitih postupaka, koji se ostvaruju uglavnom mašinski. Međutim, kod nas se dosta doradnih procesa jos uvek radi ručno, sa vrlo malo alata, što je prihvatljivo samo za izradu malih serija grafičkih proizvoda. Za velike serije ujednačenog kvaliteta koristi se samo mašinska dorada, koja skraćuje put do finalnog proizvoda, ustaljuje i održava kvalitet i pojeftinjuje izradu.

Različiti radni postupci u doradi mogu se svrstati u četiri osnovne vrste:

1. Razdvajanje materijala, u šta se ubrajaju:

  • rezanje – sečenje
  • izrezivanje (štancovanje)
  • rezanje testerom i
  • frezovanje.

 

2. Priprema materijala za oblikovanje, koja se primenjuje i u knjigovezačkoj
doradi i u kartonažerskoj i ambalažerskoj doradi, pri čemu se za to najčešće koriste:

  • kaširanje (slepljivanje) – npr. slepljivanje materijala na material, kao kod proizvodnje tetrapaka za mleko i sl.
  • oslojavanje
  • impregniranje
  • nabiranje (krepovanje)
  • utiskivanje,

 

3. oblikovanje, koje obuhvata pripremne postupke oblikovanja (a-d), osnovne postupke oblikovanja (e i f) i naknadne postupke oblikovanja (g - j):

  1. bigovanje (žljebljenje)
  2. perforacija
  3. sabijanje
  4. urezivanje
  5. savijanje
  6. utiskivanje
  7. presovanje
  8. presvlačenje
  9. zarubljivanje
  10. okrugljivanje i drugo;

4. sastavljanje materijala, koje obuhvata jednu ili više sledećih operacija:

  • pozicioniranje
  • sakupljanje
  • lepljenje
  • šivenje
  • zavarivanje i
  • kopčanje.


Knjigovezačka dorada

U ručnoj knjigovezačkoj doradi povezuju se pojedini primerci knjiga i mali tiraži knjiga. Pored ovoga, izrađuju se i specijalni proizvodi (albumi, pisaće mape...), kao i neki kartonažerski proizvodi (kutije za knjige, futrole za diplome i sl.). Ručnom knjigovezačkom doradom se ne mogu povezati veliki tiraži knjiga, ne mogu se zadovoljiti kratki rokovi isporuke, ekonomičnost i ujednačenost kvaliteta.

U industrijskoj knjigovezačkoj doradi mašine preuzimaju najveći deo operacija rada, pa se knjige, brošure, katalozi i sl. masovno povezuju na visokoproduktivnim mašinama i linijama za povez. Prednost industrijskog načina proizvodnje knjiga nad manualnim (ručnim) radom jeste taj da se knjiga kao masovni medij proizvodi automatski. Tako se skraćuje put do finalnog proizvoda, ustaljuje i održava kvalitet i pojeftinjuje izrada.

Rezanje, savijanje, sakupljanje

Pod rezanjem se podrazumeva razdvajanje materijala ravnim ili okruglim nožem. Tehnikom   rezanja različiti materijali (papir,   karton...) i proizvodi knjigovezačke dorade izrezuju se na odgovarajuću veličinu.

Rezanje nožem se primenjuje za sečenje tabaka, obrezivanje svezaka i knjižnih blokova za broširani i tvrd povez.

Rezanje makazama se primenjuje za rezanje pojedinačnih materijala – papira, kartona, lepenke, kao i za obrezivanje brošura. Osnovne vrste rezanja su rez za izjednačavanje (ugaoni rez), razrez i obrez.

Savijanje predstavlja jednostruko ili višestruko previjanje otvorenih formata tabaka sa oštrim ivicama po unapred utvrđenoj šemi. Razlikuju se tri vrste savijanja, i to:

  • unakrsno savijanje je način savijanja kod koga se uvek savija duža strana tabaka, a prevoji su normalni (pod pravim uglom) u odnosu na prethodni prevoj,
  • paralelno savijanje je način savijanja kod koga su prevoji međusobno paralelni
  • kombinovano savijanje je način savijanja tabaka kod koga je kombinovano paralelno i unakrsno savijanje.

 

Slike 14.01. Rad na grafičkom nožu

Ručno savijanje se radi pomoću koštanog ili drvenog savijača, kojim se oblikuje oštar prevoj savijenog tabaka. Mašinsko savijanje se obavija pomoću specijalnih mašina za savijanje tabaka. Postoje tri vrste ovih mašina:

  • za savijanje noževima
  • za savijanje džepovima (kasetno savijanje)
  • kombinovane mašine

 

Sakupljanje je kompletiranje nekog grafičkog proizvoda, tj. izrada knjižnog bloka od pojedinih savijenih tabaka ili listova određenim redosledom. Tačan redosled knjižnih tabaka za sakupljanje određuje se pomoću oznaka paginacije, primarne signature i kontrolnog znaka. Za sakupljanje razvijenih knjižnih tabaka postoje dva tehnološka postupka:

  • sakupljanje tabaka u tabak, koje se obavlja kod proizvoda čiji broj ne iznosi više  od šest,  tj.  zavisi  od  vrste  proizvoda,  gramature  i  voluminoznosti upotrebljenog papira. Ova vrsta sakupljanja se radi ručno za manje tiraže, a za veće tiraže se obavlja na mašinama za sakupljanje tabaka u tabak i šivenje žicom kroz prevoj;
  • sakupljanje tabaka na tabak je češće primenjivani način izrade knjižnog bloka u knjigovezačkoj doradi  i radi se kod  proizvoda sa većim brojem tabaka.

 

Razlikuju se ručno i mašinsko sakupljanje tabaka na tabak.

Šivenje i lepljenje

Šivenje je postupak kojim se spajaju u knjižni blok pojedini knjižni tabaci, logovi ili listovi, i to pomoću materijala za šivenje. Razlikuju se šivenje žicom i šivenje koncem.

Šivenje žicom se radi na heft mašini tj. mašini za šivenje žicom, pri čemu se razlikuje šivenje žicom kroz prevoj i pored prevoja. Šivenje žicom kroz prevoj radi se šivenjem jednog ili više sakupljenih tabaka u tabak ili logova kroz poveznjak. Koristi se za šivenje časopisa, svezaka i brošura.

Šivenje koncem za pojedinačne knjige obavlja se ručno, a za veće količine knjiga i brošura mašinski, na mašini za šivenje koncem. Kod mašinskog šivenja razlikuje se šivenje koncem bez gaze i šivenje koncem kroz gazu.

Šivenje koncem bez gaze primenjuje se za broširane poveze, privremene poveze, kao i za poveze knjižnih blokova koji se dorađuju na linijama za izradu tvrdog poveza, gde je tehnološki postupak takav da se gaza lepi u kasnijim fazama rada.

Šivenje koncem kroz gazu je uobičajen i najviše upotrebljavan postupak za spajanje pojedinih knjižnih tabaka ili logova u knjižni blok. Koristi se za kvalitetne poveze knjiga – tvrd povez.

14.02. Šematski prikaz mašine za šivenje koncem

Lepljenje

Lepljenje je spajanje istih ili različitih materijala tankim slojem lepila. Da bi veza bila čvrsta i trajna, lepila bi trebalo da poseduju izraženu adheziju prema materijalima koje slepljuju, kao i dovoljnu koheziju i stabilnost među česticama samog lepila. Proces lepljenja sadrži sledeće operacije:

  • prevođenje lepila u stanje u kojem ga je moguće nanositi na površinu materijala koji se slepljuju
  • pripremanje površine predmeta za slepljivanje (mehaničkom ili fizičko-hemijskom obradom
  • nanošenje lepila na pripremljene površine
  • spajanje materijala koji se slepljuju preko površina na koje je naneto lepilo

 

Lepilo se može naneti na neku površinu ručno ili mašinski. Ručnim postupkom se lepilo nanosi četkom, što traje dugo, a naneseni sloj nije iste debljine. Mašinski se lepilo nanosi na specijalnim mašinama za premazivanje lepila sa jednim, dva ili tri valjka.

Poređenjem npr. broširanog i tvrdog poveza može se zaključiti sledeće:

brošure su proizvodi knjigovezačke dorade, kod kojih se knjižni blok sastoji od listova, tabaka ili logova koji se posle šivenja ili slepljivanja ubacuju u kartonske korice. Na kraju se brošure obrezuju; tvrd povez je proizvod knjigovezačke dorade koji se sastoji od knjižnog bloka i korice od debele lepenke koja je presvučena materijalom za presvlačenje; knjige u tvrdom povezu mogu biti povezane ručno ili industrijski; jednodelna presvlaka tvrdog poveza može biti od papira, platna, sintetike, kože ili pergamenta. Višedelna presvlaka tvrdog poveza sastoji se od kombinacije dva različita materijala: platno – presvlačni papir (pluplatno), koža-platno (polukoža) i drugi.

Ukrašavanje korica

Korice se najčešće ukrašavaju sledećim postupcima:

  • tehnikom štampanja, odnosno nanošenjem štamparske boje na presvlačni materijal osnovnim postupcima štampanja (ravna, visoka, sito...);
  • utiskivanjem (pregovanjem) , pri čemu se površina sa knjižnim koricama od lepenke ili kartona obrađuje formom za pregovanje uz odgovarajući pritisak i temperaturu – utiskivanjem se deformiše površina materijala jednostrano ili obostrano, i to na mestima gde je delovala forma za utiskivanje; utiskivanje može biti bez folija, sa folijama ili reljefno;
  • visokofrekventno ukrašavanje se radi na plastičnim koricama, gde se elektrodama za visokofrekventno spajanje na PVC korice jedne boje nanosi PVC folija druge boje linijskim visokofrekventnim zavarivanjem.
     


U dekorativne tehnike spadaju izrada reza (ukrašavanje obrezanih površina knjižnog bloka, što daje i estetsku i zaštitnu funkciju), upotreba ukrasne trake, kao i ručno ukrašavanje i upotreba šarenih papira za presvlačenje knjižnih korica, kutija i sl.
 

Ambalaža, kartonaža i prerada papira

U grafičkoj doradi pod ambalažom se podrazumeva izrada kutija, kesa i vreća različitog oblika i veličine, napravljenih od papira, ravnog i talasastog kartona, lepenke ili laminata, koje su izrezane na odgovarajuće dimenzije i grafički obrađene, a koriste se za pakovanje. Ambalaža štiti sadržaj, označava proizvođača, informiše potrošača o sadržaju, upotrebi i čuvanju upakovanog proizvoda i sličnom. Za izradu ambalaže se koriste različiti materijali (plastika, metal, papir, karton...).

Kartonaža je zbirni naziv za sredstva za pakovanje koja su izrađena od kartona i pune lepenke. Najvažniji proizvod kartonažerske dorade su kutije. One mogu biti složive i nesložive. Razlikuje se i fina i luksuzna kartonaža. Fina kartonaža je naziv za kutije  kojima   je izgled poboljšan  presvlačenjem kvalitetnom  štampom ili otiskivanjem folijama. Luksuzna kartonaža je naziv za kutije specijalnog oblika sa visokokvalitetnom presvlakom i ulošcima od svile, pliša ili drugih plemenitih materijala, i često ukrašenih dekorativnim tehnikama.

U preradu papira spada i izrada različitih proizvoda od papira, kartona i lepenke. Prerada papira uglavnom obuhvata proizvodnju štampane fleksibilne ambalaže, izradu koverata, kesa, školskih svezaka, kancelarijskog materijala od papira, zidnih tapeta i higijenskih artikala od papira.

Dodaj komentar Sviđa mi se - (13) Ne sviđa mi se - (5)    

  • Grafička obrada 1
  • Grafička obrada 2
  • Grafička obrada 3