Štampane ploče se takođe mogu klasifikovati po njihovim formatima (dizajnu): ATX, micro ATX, BTX, ili NLX (i varijatne ovih). Budite obazrivi ukoliko kupujete matičnu ploču i kućište odvojeno. Neka kućišta su manje fleksibilna od drugih i mogu da budu nepodobna za smeštanje matične ploče koju ste izabrali.
ATX format matične ploče poseduje procesor i slotove za memoriju pod pravim uglom u odnosu na kartice za proširenje. Takav raspored omogućava da procesor i memorija budu naspram ventilatora za napajanje, što obezbeđuje bolje hlađenje procesora. Pošto te komponente nisu naspram kartica za proširenje, postoji mogućnost za montiranje kartica u punoj dužini na ATX matičnu ploču. ATX matične ploče (kao i iz njih izvedeni proizvodi) i danas dominiraju tržištem.
Format dizajniran da radi u standardnom ATX kućištu, kao i u svom nešto manjem, poznat je kao mikro ATX (obeležava se još i kao μATX). Mikro ATX prati isti raspored komponenti radi pojačanog hlađenja za razliku od dizajna manje veličine iz pre-ATX perioda. S manjom formom idu i kompromisi. Zarad ekonomičnog iskorišćavanja prostora morate se odreći kvantiteta: kvantiteta memorijskih modula, broja priključaka na matičnoj ploči, slotova za proširenje, integrisanih komponenti, čak i veličine mikro ATX kućišta. Ipak, matičnu ploču malog formata moguće je smestiti i u mnogo veće kućište, ukoliko i dalje imate potrebu za vašim pređašnjim periferijama. Međutim, obratite pažnju na to da mikro ATX sistemi često bivaju projektovani uz napajanja manje snage kako bi umanjili potrošnju struje i emitovanje toplote, što je generalno prihvatljivo uz standardni mikro ATX skup komponenata. Što se više eksternih USB portova doda i što se koriste veća kućišta sa dodatnim unutrašnjim perifernim uređajima, veći dotok struje može biti neophodan.
Alternativan dizajn matičnih ploča, poznat kao Nova nisko-profilna matična ploča (NLX - New Low-profile Extended), koristi se u pojedinim kućištima nižeg profila. NLX nastavlja trend Nisko-profilne (LPX) tehnologije koju je nasledio postavljajući slotove za kartice za proširenje (ISA, PCI itd) postrance na posebnoj, u odnosu na matičnu ploču normalno postavljenoj kartici (Riser Card) da bi optimalno iskoristio smanjen vertikalni prostor. Adapterske kartice, ili „ćerke kartice", koje se obično postavljaju u slotove vertikalno na ATX matičnim pločama se, na primer, priključuju paralelno na matičnu ploču da njihova prostorno najzahtevnija dimenzija ne bi uticala na visinu kućišta.
LPX, tehnologija kod koje je izostala formalna standardizacija, i čiji su Rriser Card priključci varirali od proizvođača do proizvođača, uživala je veliki uspeh devedesetih godina sve do pojavljivanja Pentium II procesora i ubrzanog grafičkog adapter Pprikljucka (AGP). Ove dve tehnologije su pažnju usmerile ka tome da je LPX koncept nepogodan za uspešno hlađenje računara i korišćenje velikog broja pinova. NLX, zvaničan standard kompanija Intel, IBM i DEC, bio je dizajniran da popravi promenljivost i druge manjkavosti LPX-a, ali NLX nikad nije bio popularan koliko i LPX. Novije tehnologije poput mikro ATX-a i druga patentirana rešenja su uspešnija i zauzela su veći deo tržišta od NLX-a.
U 2003. godini Intel je najavio dizajn nove matične ploče pripremljene da se na tržištu pojavi polovinom ili krajem 2004. Kada su se nove BTX matične ploče pojavile, mišljenja su bila podeljena (uključujući optužbe u vezi sa kopiranjem akronima dok naziv CTX nije objavljen kao zvaničan za sledeću generaciju). Intel i njihovi korisnici su shvatili da bi cena upotrebe bržih komponenti koje proizvode više toplote bilo redizajniranje sada klasičnog (od sredine devedesetih) ATX dizajna. Proizvođači matičnih ploča su neophodna istraživanja i razvijanje novih rešenja videli kao potencijalno opadanje profita, samo da bi se prilagodili novoj generaciji procesora koji rade na višim temperaturama, procesorima koje su proizvodili upravo dizajneri BTX tehnologije. Ovaj otpor je bio uzrok slaboj primeni BTX formata tokom nekoliko narednih godina. I pored toga, uz ranu podršku kompanija Gateway i kasnije prodajom kompanije Dell, BTX dizajn se ukorenio i zacrtao put za buduće uspehe.
Ostavimo li marketing po strani, BTX tehnologija je dobro osmišljena i služi svrsi kojoj je namenjena. Postavljanjem svih komponenti koje proizvode toplotu između otvora za ventilaciju i ventilatora na napajanju računara, Intel je otkrio da procesor i druge komponente mogu biti adekvatno hlađene pasivnim hladnjacima. Manje ventilatora i efikasnije strujanje vazduha kroz kućište omogućavaju generalno tišu konfiguraciju. Iako svaka moderna integrisana komponenta ima koristi od BTX platforme, Intelova odluka da se ponovo posveti procesorima slabije snage je automatski smanjila žurbu ka skupljim BTX sistemima i pružila tržištu još vremena da se prilagodi ovoj novoj tehnologiji.