Neosigurani bankarski krediti su:
Kratkoročno osigurano finansiranje je takav vid finansiranja kod koga se od dužnika traži osiguranje da će kredit biti vraćen u ugovorenom roku, a koji je kraći od godinu dana.
Najčešće se za osiguranje koriste:
Kada dužnik u roku ne otplati kredit hartije od vrednosti kojima je kredit osiguran prodaju se i tako se izmiruje dug. Nominalna vrednost založenih hartija uvek mora biti veća od iznosa kredita zbog eventualnog pada tržišne vrednosti hartija.
Potraživanja od kupaca su posle novca najlikvidnija sredstva jer se u kratkom roku mogu pretvoriti u novac.
Zalihe su takođe likvidna imovina, a naročito zalihe gotovih proizvoda.
Faktoring predstavlja prodaju kratkoročnih potraživanja od strane preduzeća pre njihovog dospeća. Ova potraživanja kupuju faktori ili faktoring organizacije. Nedostatak ove vrste finanansiranja je u tome što je reč o skupom načinu finansiranja.
Lombardni kredit je krakoročni osigurani bankarski kredit koji se odobrava na osnovu zalaganja pokretne imovine koja služi kao garancija da će kredit biti plaćen. Pri odobravanju ovog kredita mogu se zalagati dragocenosti, hartije od vrednosti, roba i sl.
Dragocenosti zalažu građani za dobijanje gotovinskog kredita. Prilikom zalaganja hartija od vrednosti kredit se odobrava ispod njihove tržišne vrednosti. A roba koja se zalaže se čuva u javnom skladištu a banci se kao zalog daje skladišnica.
Prednost ovog načina finansiranja je što preduzeće bez prodaje imovine dolazi do novčanih sredstava, a nedostaci se sastoje u tome što on smanjuje finansijsku fleksibilnost preduzeća, jer se založene hartije ne mogu prodati, pa ako njihova tržišna vrednost u tom periodu poraste preduzeće nije u prilici da ostvari zaradu.
Kredit po tekućem računu je kratkoročni kredit koji banke odobravaju svojim komitentima. Kredit se odobrava ali se ne isplaćuje u gotovom. Pri korišćenju ovog kredita korisnik može preći u dugovanje do visine odobrenog kredita, pri čemu plaća određenu kamatu. Formalno ovaj kredit je bez pokrića, međutim svaki priliv novca na tekući račun predstavlja otplatu kredita, što suštinski predstavlja pokriće.
Troškove kratkoročnog finansiranja čini kamata. Kamata je cena koštanja kredita. Ona za korisnika kredita predstavlja trošak, a za kreditora prihod od plasmana sredstava.
Pri određivanju kamate kao polazište služi kamatna stopa. Na visinu kamatne stope pored osnovne kamatne stope i kreditne sposobnosti dužnika utiču i troškovi banke i odnos banke i dužnika. Troškovi banke čine administrativni troškovi i pasivna kamata koju banka plaća svojim deponentima.
Postoji više metoda za obračun kamate: