Iako je osnovni Photoshop-ov format PSD (format u kome editujete grafiku), takozvani radni format, Photoshop podržava veliki broj fajlova koji se koriste za čuvanje digitalnih slika. Ispod se nalazi lista najčešćih formata, sa kojima ćete se susresti kao početni korisnik Photoshop-a:

  • PSD - predefinisani Photoshop-ov format. Ovo je radni format, drugim rečima sva editovanja koja vršite, čak i na drugim formatima, vršićete u ovom formatu. Dakle, drugi formati, npr. JPG se momentalno konvertuju u PSD format, čim počnete da ga editujete, stvorivši novi sloj. Kod ovog formata je veoma važno da sadrži slojeve, dok to nije slučaj kod drugih formata.
  • BMP - Windows Bitmap format, koji se kreira pomoću Windows Paint-a. Sa ovim formatom ste se susreli ako ste radili u ovoj aplikaciji.
  • GIF - format koji se koristi za čuvanje Web grafike. Grafiku pretvara u 8 bit-nu grafiku koja ima 256 boja ili manje. Upravo zbog toga se koristi za prikazivanje grafike sa manje detalja (logo, jednobojne površine...). Kada pretvorite sliku u ovaj format, otpuštate određene informacije sa slike (Lossy) tako da to morate uzeti u obzir kod ovog formata. Takođe, ovaj format podržava providnost (transparenciju). U njemu je moguće praviti animirane GIF-ove, preko palete Animation.
  • JPG ili JPEG - još jedan format koji služi za čuvanje Web grafike. Takođe, i u ovom formatu otpuštate određene informacije sa slike (Lossy). Obično se koristi za čuvanje fotografije, pa ga zbog toga, kao i zbog manje veličine fajlova, koristi većina fotoaparata. Kada sačuvate sliku u ovom formatu preko opcije Save As... otpuštate određene informacije iz nje. Pri tome vam se otvara dijalog JPG Options, u kome možete da definišete kvalitet, kao i opcije za formatiranje. Ovaj dijalog vam, takođe prikazuje i veličinu fajla koji će biti sačuvan.


Ako kliknete na različite Format opcije, možete videti kako one utiču na izgled i veličinu novog fajla.

 

 

 

Kao što je rečeno, u ovom prozoru, možete da definišete kvalitet JPG fajla. Potrudite se da vam opcija Preview bude uključena kako biste mogli da posmatrate kakav će uticaj imati Quality na grafiku u prozoru dokumenta.

JPG fajl format pravi kopiju fajla, kao što to radi većina fajl formata, ne menjajući originalni PSD fajl.

Ako ste već jednom sačuvali JPG fajl, a posle toga izvršite određene izmene pa ga ponovo sačuvate, i u prvom i u drugom snimanju ćete otpustiti određene podatke vezane za grafiku. O ovome bi trebalo da vodite računa, jer vaša slika može da postane veoma lošeg kvaliteta, što može da dovede do njene neupotrebljivosti.

  • PNG – savremenija verzija GIF formata za čuvanje grafike sa manje detalja čime smanjuje i veličinu sačuvanog dokumenta. Format podržava transparenciju, pa se koristi i u slučaju da želite da grafiku importujete u Adobe Flash. Ovo je predefinisani format bivšeg Macromedia programa Fireworks-a.
  • PICT – je grafički format za Machintosh.
  • EPS – je format koji se koristi za izvoženje grafike u InDesign, Quark, ili slične programe. Ovaj format, stavlja fajl u stanje u kome ga ne možete editovati direktno (možete ga rotirati i sl.) već vam nudi JPG Preview u programu u koji uvezete ovaj fajl iz Photoshop-a.
  • TIF ili TIFF – format koji je sličan EPS-u, samo vam nudi mogućnost izmene fajla u programu poput Quark-a ili InDesign-a, kao i čuvanje dokumenta sa svim njegovim slojevima.


Takođe, ako odete na: File > Save As… a potom izaberete iz padajućeg menija format u kome želite da sačuvate PSD fajl, videćete da u velikom broju formata možete sačuvati i radni PSD fajl.

Da ponovimo, kada sačuvate PSD fajl u nekom drugom formatu, beležite ga kao kopiju i nećete imati slojeve. Pored ovoga postoji mogućnost da ćete u zavisnosti od formata koji ste izabrali izgubiti određene informacije na slici. Ukoliko otvorite taj fajl (koji ste sačuvali u nekom drugom formatu) i počnete da vršite izmene koje će uključiti dodavanje slojeva, fajl će pretvoriti opet u PSD format (s tim da informacije i slojeve iz prvobitnog PSD fajla ne možete da vratite).


Image Size

Pošto otvorite neki fajl u Photoshop-u, postoji mogućnost da ćete poželeti da tom fajlu promenite veličinu, povećavajući ga ili smanjujući. Npr. ako je veličina 1024 x 768 piksela, možda ćete poželeti da je smanjite na 800 x 600 ili povećate na 1280 x 960 piksela. Ove i slične promene, vršite preko komande Image Size. Pristupate joj iz menija: Image > Image Size...

Otvoriće se novi prozor:

 

 

 

 

Podgrupa Pixel Dimensions

Desno od naslova podgrupe Pixel Dimensions možete videti veličinu fajla. Odmah ispod možete videti/izmeniti broj piksela u širini dokumenta (Width) i broj piksela u visini dokumenta (Height).


Podgrupa Document Size

Veličinu slike možete promeniti ako upišete novu vrednost u polje Width ili Height, dok upisivanjem nove vrednosti u polje Resolution, menjate rezoluciju fajla. Čim primenite nove vrednosti, dogodiće se promene u prozoru dokumenta jer su veličina dokumenta i broj piksela u njemu, usko povezani. Ovo neće biti slučaj, ako niste čekirali opciju Resample Image. U tom slučaju nećete moći da menjate neke opcije, jer će vam one postati nedostupne, poput onih u delu Pixel Dimensions. Takođe, kada upišete nove vrednosti, neće se promeniti veličina fajla, a nećete primetiti nikakve izmene u prozoru dokumenta. Nemojte pomisliti da ste nešto uradili pogrešno - sve promene u veličini slike biće primenjene na dokument prilikom profesionalne štampe.

 

 

Isključena opcija Resemple Image

 

Kada želite da proverite kolika će biti veličina određenog fajla prilikom štampe, kao što smo to spomenuli u pređašnjim lekcijama, možete da kliknete desnim klikom miša na dokument, dok Vam je izabran alat Zoom. Potom izaberite iz padajućeg menija opciju Print Size.

Velika je šansa da Photoshop neće prikazati veličinu grafike koja će biti prilikom štampanja, što možete utvrditi tako što ćete uključiti lenjire (Ctrl+R), kliknuti desnim tasterom miša na njih i izabrati mm. Potom prinesite lenjir monitoru i najverovatnije ćete utvrditi odstupanja, pogotovo ako vam je monitor novijeg datuma. Da biste ovo ispravili moraćete da odete na: Edit > Preferences > Units & Rulers.

U polje Screen Resolution upišite 100 umesto 72 pixels/inch. Naime, podešavanje od 72 piksela po inču je podešavanje za starije monitore.


Scale Styles – ovu komandu uključite ako želite da zajedno sa veličinom slike skalirate i stilove koji su primenjeni na slojeve (preporučljivo).

Constrain Proportions – čekiranje ove opcije, učiniće da povećavate visinu i širinu slike proporcionalno, bez obzira na mernu jedinicu.

Resample Image – čekirajte ovu opciju, da bi vam na raspolaganju bio izbor određenog algoritma za resempliranja piksela:

 

 

 

Prva dva moda, Nearest Neighbor i Bilinear, su prevaziđeni i potiču iz starijih verzija Photoshop-a.

  • Bicubic – je predefinisani mod. Najbolji je za prelaze tj. prelive između dve boje ili više boja.
  • Bicubic Smoother – izaberite ovaj mod ako želite da uvećate veličinu slike, jer će on pokušati da kompenzuje gubitak informacija do koga će doći na slici.
  • Bicubic Sharper – kada smanjujete sliku, otpuštate informacije koje vam nisu potrebne. Ovaj mod procesuira te informacije, koristeći ih da popuni informacije koje zadržavate, odnosno da smanjenu sliku prikaže sa većim brojem detalja.

 

Osnove digitalne štampe

Kada pripremate grafiku za profesionalno štampanje ili Web, Color menadžment predstavlja veoma važno pitanje, zato što krajnji rezultat, tj. boje na odštampanom posteru, Flayer-u... neće biti iste kao i boje na vašem monitoru. Upravo zbog ovoga potrebno je da vodite računa o sledećim stvarima.


Rezolucija

Rezoluciju za novi dokument definišete prilikom njegovog stvaranja, po predefinisanim vrednostima rezolucija je 72 pixels/inch (Pixels Per Inch - PPI). To je rezolucija koja je namenjena za prikazivanje grafike na vašem monitoru (standardna rezolucija većine monitora je 72 PPI ili 100 PPI), a ako želite da profesionalno štampate grafiku koju stvorite u Photoshop-u, morate postaviti rezoluciju na minimalno 300 PPI. Takođe, Height i Width Vam ne smeju biti u pikselima, već u: cm, mm ili inčima. Ako pogrešite kod bilo kog setovanja koje ćemo kasnije objasniti, možete da ispravite grešku, dok kod rezolucije nemate tu mogućnost. Ako je pogrešno postavite na početku, postoji velika šansa da ćete sve raditi iz početka.


Pregled Color modova

Kao što smo to videli prilikom kreiranja novog dokumenta, u ovom dijalogu Vam je na raspolaganju i mogućnost da izberete Color mod vašeg dokumenta. Takođe, u toku rada je moguće da konvertujete Color mod, ako odete na: Image > Mode > izaberete neki od ponuđenih Color modova...

  • Bitmap – ovaj mod Vam omogućava da kreirate crno-bele slike. Pošto ovaj mod nudi samo dva kanala, sliku koja je u Full Color-u ne možete konvertovati u ovaj mod, jer bi ta slika izgubila veliki broj informacija.
  • Grayscale – Ovaj mod sadrži 256 nijansi sive boje, uz pomoć kojih je u stanju da jasno predstavi većinu detalja fotografije.
  • RGB – ovaj mod kreira sliku na osnovu 3 kanala, odnosno tri boje, R-red (crvene), G-green (zelene), B-blue (plave). Pošto ovaj mod daje veoma verne boje u slučaju da se grafika prikazuje na monitoru, RGB je mod koji ćete koristiti ako stvarate grafiku koja će se gledati i pregledati na monitorima. Poput pozadina, grafike za igre, grafike za Web.
  • CMYK – ovaj mod je mod koji ćete koristiti u slučaju da štampate grafiku koju kreirate u Adobe Photoshop-u CS5. Sastoji se iz 4 kanala, tj. boje Cyan (cijan), Magenta, Yellow (žuta), blacK (crna). Izgled boja u CMYK i RGB modu se razlikuje, zato što CMYK mod pokušava da kompenzuje količinu mastila koju upije papir tokom štampanja.
  • Lab – ovaj mod koristi vrednosti svetlosti i osvetljenja da bi uskladio izgled boja između perifernih uređaja: štampača, monitora, skenera...


Ako ste otišli na Image > Mode...  na raspolaganju će Vam biti i:

  • Multichannel – Sliku konvertujete u ovaj mod u specijalnim situacijama prilikom štampanja. Naime, on konvertuje različite Color kanale u kanal sa 256 sivih nijansi, pri čemu će svaki kanal da preuzme na sebe prikaz različitih grupa sivih nijansi.
  • Indexed Color – Konvertuje sliku, tako da ona prikazuje paletu od samo 256 boja (možete i navesti koje su to boje). Ovaj mod vam veoma često može pomoći da optimizujete neku sliku, radikalno joj smanjujući veličinu, a da pri tome slika ne pretrpi veliki gubitak kvaliteta.
  • Duotone – Preko ovog moda se slika priprema za dvotonsko štampanje, štampanje pri kojem se koriste dve štamparske boje, poput crvene i zelene. Takođe možete da napravite sliku od tri (triton) i četiri boje (kvadroton).

 

Kanali (Channels)

Kao što smo rekli, sve boje se u RGB modu dobijaju kombinacijom 3 palete boja: crvene, zelene i plave. Ove boje se nalaze u 3 zasebna kanala, kojima možete da pristupite iz panela Channels. Pored ova tri kanala, tu je i jedan zajednički kanal RGB kanal, koji kombinuje boje sva tri kanala, da bi prikazao boje koje se tim putem dobijaju.

Kada se pozicionirate na jednom kanalu, npr. na crvenom i počnete sa editovanjem slike, vi tada menjate samo boje koje su sastavljene od crvene. Princip je veoma sličan sa principom na kome počivaju slojevi.

Naravno, u slučaju da imate sliku koja je u CMYK modu, nećete imati samo tri zasebna kanala, već četiri, zato što se slike u ovom modu sastoje iz četiri boje, plus jedan zajednički kanal za sve četiri boje, koji prikazuje rezultat njihove kombinacije.

Isto kao i u panelu Layers i u panelu Channels možete privremeno sakriti vidljivost nekog kanala, možete dodati novi kanal tj. kreirati novi kanal, najčešće je to Alpha Channal ili kanal providnosti, koji služi za neke naprednije. Pored ovoga možete kopirati ili brisati kanale.

 

Biranje CMYK boja

Pre nego što sliku iz RGB moda pretvorite u CMYK, preporučljivo je da izvršite sva podešavanja vezana za korekciju boja i sadržaj slike, jer kao što je već rečeno, CMYK je mod koji neće verno prikazati boje na vašem monitoru, jer on računa da će određene boje da budu upijene u papir u većem procentu, tako da ih automatski dodaje slici u većoj količini. Takođe pre samog konvertovanja, preporučljivo je da sačuvate kopiju RGB fajla.

Sliku konvertujete u CMYK mod da bi olakšali separaciju boja prilikom procesa štampanja, jer se zaseban komad filma koristi za kreiranje otiska kojim se štampa svaka boja od ove 4 boje.

Kopiju RGB fajla čuvate, zato što je moguće da ćete izabrati opciju Flatten Image, tj. poravnati sliku prilikom konverzije u Image > Mode > CMYK, a kasnije tokom rada zaboraviti i sačuvati tu izmenu, koja će sve slojeve spojiti u jedan. Naravno, na raspolaganju Vam uvek stoji i opcija Don't Flatten.


Dubina bit-a

Dubina bit-a, kao što je to već nekoliko puta rečeno, odnosi se na količinu informacija o bojama koju svaki piksel može da sadrži po Color kanalu (Grayscale slike takođe imaju dubinu u bit-ima i to im upravo pruža mogućnost prikaza različitih nijansi). Drugim rečima što je veća dubina bit-a, veće su varijacije boja na slici, što takođe utiče i na veličinu fajla. Što je dubina veća, veća je i veličina vašeg dokumenta.

Iako na početku, kada stvarate novi dokument, birate dubinu u bit-ima, problemi nastaju jer određene efekte, filtere... ne možete da primenite na većim dubinama, koje vam s druge strane pružaju veću količinu informacija o bojama i samim tim bolju sliku. Photoshop će automatski u određenim slučajevima da prebaci dubinu u manju, prilikom dodavanja slojeva i maski skeniranim slikama... Dakle potrebno je da ručno podesite dubinu ponovo, pošto završite sa svim izmenama.

Ova podešavanja vršite u Image > Mode > 8/16/32bits/Channel.


Separacija boja

U slučaju da ćete štampati nekom od tradicionalnih metoda u CMYK bojama, ukoliko se, prilikom separacije, boje ne preklope tačno na odštampanoj slici, postoji mogućnost da se pojave praznine između odštampanih boja. Ovaj problem se rešava opcijom Trap. Pre primene ove opcije potrebno je da konsultujete svog štampara. Takođe, štampari su dužni da vam odrade veći deo pripreme za štampu koju obrađujemo u ovoj lekciji, tako da se pre opredeljivanja za neku štampariju obavezno raspitajte da li priprema za štampu ulazi u cenu.

Pošto izvršite konvertovanje u CMYK boje, idite na Image > Trap.


Pravljenje probnog uzorka

Photoshop vam nudi mogućnost da napravite virtuelni uzorak probnih pločica, tako što ćete otići u View > Proof Colors i čekirati ovu opciju. Zatim idite na:

View > Proof Setup > i kliknite na neku od pločica (Plate). Kada kliknete, pokazaće vam se izgled te pločice...

Na ovaj način u slučaju da niste zadovoljni, možete da vidite koja vam tačno boja predstavlja problem i da onda fokusirate svoju pažnju na određeni kanal koji bi trebalo izmeniti da biste izvršili korekcije na toj boji.

Kada završite rad oko pregleda pločica, ponovo demarkirajte View > Proof Colors.

 

Dodaj komentar Sviđa mi se - (0) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Digitalna slika i osnove digitalne štampe 1
  • Digitalna slika i osnove digitalne štampe 2
  • Digitalna slika i osnove digitalne štampe 3