Wireless (bežična) mreža je kompjuterska mreža koja nam omogućava da pristupimo mrežnim resursima bez potrebe da se fizički povežemo na mrežu (koristeći kablove). Ovaj modul opisuje kako se konfigurišu bežični mrežni elementi Windows Vista operativnog sistema koji su potrebni da bi moglo da se pristupa bežičnim mrežama. Modul takođe pokazuje na koji način mogu da se konfigurišu opcije za Offline fajlove u Windows Vista-i. Offline fajlovi omogućavaju korisnicima da rade na mrežnim fajlovima kada nisu konektovani na mrežu ili kada se nalazi izvan domašaja bežične mreže.
Windows Vista specijalista će možda morati da aisistira u predstavljanju i pružanju podrške bežičnoj mreži u organizaciji. Ova lekcija uključuje informacije koje su potrebne da bi se implementirale i podržale bežične mreže. Lekcija počinje diskusijom o začetku bežičnih mreža i nastavlja se opisivanjem različitih bežičnih tehnologija koje se danas koriste. Na kraju, lekcija pokriva sigurnosne opcije koje mogu da se iskoriste u organizaciji koja poseduje bežičnu mrežu.
Većina velikih poslovnih organizacija, kao i veliki broj kućnih i manjih poslovnih organizacija, danas koriste bežične mreže. Sa Wireless Local Srea Network (WAN) klijentski kompjuteri mogu da se konektuju na mrežu bez potrebe za fizičkim konektovanjem koristeći kablove. Bežična mreža koristi kratkotalasne radio signale između transmitera i prima i šalje mrežne pakete na isti način kao u kabliranim mrežama.
Poslovne (Business) prednosti
Glavna prednost korišćenja bežičnih mreža u organizaciji je povećana fleksibilnost i mobilnost koje bežične mreže nude zaposlenima u organizaciji. Zaposleni mogu da rade daleko od svojih stolova i mogu da budu moblini, a da se pritom ne diskonektuju sa mreže. Sledeća lista uključuje neke od primera ovih poslovnih prednosti korišćenja WLAN-a:
Iako bežične mreže pružaju mogućnost menjanja mesta i uklanjaju kabaste žice sa mreže, one takođe kreiraju i probleme, kao što su mešanje, povećanje sigurnosnih rizika koje moramo da izbegnemo.
Načini rada bežičnih mreža (Wireless Network Modes)
Možemo da startujemo WLAN mrežne adaptere u dva načina rada:
Kao odgovor na sigurnosne slabosti u bežičnim mrežama, vodeći mrežni proizvođači su ponudili različite solucije. Jedna od solucija za implementaciju sigurne bežične mreže je korišćenje bežičnih mrežnih standarda. Bežični standardi su kreirali ljudi iz Institute of Electrical and Electronics Engineers (IEEE).
Od 802.11 do 802.11g
802.11 familija specifikacija uključuje sledeće standarde:
WEP Protokol je dizajniran kao kombinacija kontrole pristupa, privatnosti linka i Message Integrity sistema za WLAN. Bežični ruteri i tačke pristupa koriste WEP sigurnost za šifrovanje podataka koji se šalju i primaju preko bežičnih uređaja.
WEP: WEP je protokol koji je usvojio 802.11 komitet i služi za zaštitu bežičnog saobraćaja. Postoje 3 tipa WEP ključeva za šifrovanje koje koriste Off-the-shelf bežični ruteri: 40-bit, 128-bit, 265-bit (RC4).
Kao dodatak WEP ključu, Service Set Identifier (SSID) treba da bude podešen na bežičnoj tački pristupa (Access Point). SSID identifikuje ime bežične mreže; ovaj iznos se emituje preko tačke pristupa u formi čistog teksta i može se dobiti korišćenjem prostog analizatora protokola u sekudama. Neke bežične tačke pristupa imaju mogućnost da zabrane emitovanje SSID, i samim time čine da maliciozni korisnici ne mogu lako da se konektuju.
Tipovi WEP-a
Dva WEP standarda se koriste i to su statički WEP i dinamički WEP:
WEP proces šifrovanja
Sledeći koraci slede nakon omogućavanja WEP-a na Wireless Access Point-u i nakon što su i klijent i Wireless Access Point konfigurisani sa istim tajnim ključem (Secret Key):
Da bi rešio poznate probleme sa WEP-om, IEEE je kreirao novi WLAN sigurnosni standard koji se naziva 802.11i kojeg su otpustili vodeći proizvođači Wi-Fi kao što je na primer Wi-Fi Protected Access (WPA).
Zašto je WPA sigurniji?
Jedan od problema WEP-a je taj da on ne nudi mehanizam koji menja tajni ključ za šifrovanje. WPA, zahteva ponovno kreiranje ključeva (Re-keying) koji se koriste za šifrovanje. Da bi odradio ponovno kreiranje ključeva, Temporal Key Integrity Protocol (TKIP) menja ključ za svakih 10KB podataka koje je poslao. I promena je sinhronizovana između Wireless klijenta i Wireless Access Point-a.
WPA i WPA2: WPA uključuje 2 moda
Jedan koristi 802.1X i RADIUS autentifikaciju (WPA), a drugi, prostu šemu za SOHO okruženje koristeći Preshared Key (WPA-PSK). WPA kombinuje rubusno šifrovanje sa jakim mehanizmom za autentifikaciju i autorizaciju 802.1X.
WPA2 je druga generacija WPA sigurnosti. WPA2 se zasniva na finalnom IEEE 802.11i poboljšanju 802.11 standarda i prikladan je za FIPS 140-2.
WPA-WPA2 zaštita podataka eliminiše poznate ranjivosti WEP-a:
WPA i WPA2 kriptografske karakteristike
WPA i WPA2 u mnogome povećavaju jačinu i kompleksnost šifrovanja na bežičnim mrežama. WPA i WPA2 nude sledeće kriptografske karakteristike:
Da bismo osigurali da samo autorizovani korisnici imaju pristup bežičnoj mreži, moramo da konfigurišemo metod autentifikacije. Imamo tri najčešće opcije za autentifikaciju koje možemo da iskoristimo:
802.1X with PEAP
Windows Server 2003 nudi podršku za korišćenje 802.1X sa još jednim tipom autentifikacije koji je poznat pod imenom Protected Extensible Authentication Protocol (PEAP). PEAP je dizajniran da se brine o EAP informacijama o autentifikaciji u kanalu koji je osiguran korišćenjem TLS-a. PEAP zahteva samo Server-based sertifikat i ne zahteva sertifikate na klijentskim kompjuterima. PEAP takođe dinamički generiše ključeve za šifrovanje bežičnog saobraćaja u toku procesa autentifikacije. Microsoft nudi podršku u Microsoft Windows operativnim sistemima za korišćenje Microsoft Challenge Authentication Protocol Version 2 (MS-CHAPv2) da bi odradio zaštitu autentifikacije lozinke unutar PEAP-a.
Ova opcija je dizajnirana za male i srednje organizacije koje ne koriste i kojima nisu potrebni sertifikati za svakog bežičnog klijenta. Ova solucija koristi prosta korisnička imena i lozinke prilikom autentifikacije korisnika u bežičnim mrežama. Da bi se zaštitio prenos podataka, ova opcija može da koristi ili WPA ili dinamički WEP.
802.1X with EAP-TLS
EAP-TLS koristi Certificate-based Transport Layer Security (TLS) za međusobnu autentifikaciju bežičnih klijenata i RADIUS-IAS servera koristeći jaku kriptografiju, i generisanje ključeva za šifrovanje koji se koriste za zaštitu bežičnog saobraćaja. Ovo je jedan od najpopularnijih i najsigurnijih EAP metoda za korišćenje za 802.1X. Ovaj metod zahteva korišćenje sertifikata javnih ključeva (Public Key Certificates) na klijentima i na RADIUS serveru za autentifikaciju. Ova solucija će koristeći EAP-TLS with 802.1x međusobno autentifikovati klijente i servere i dinamički će generisati Wired Equivalent Privacy (WEP) ključeve za šifrovanje sa postavkama za WEP ponovno izdavanje ključeva.
Ova opcija je dizajnirana za velike organizacije koje mogu da izgrade i da upravljaju sertifikatima. Ova solucija koristi Public Key Certificates za autentifikaciju korisnika i kompjutera u bežičnoj mreži.
Wi-Fi Protected Access with Pre-shared keys (WPA-PSK)
Ova opcija je primarno dizajnirana za mala kancelarijska ili za kućna kancelarijska (SOHO) okruženja. WPA-PSK omogućava šifrovanje bežičnog saobraćaja u kojem su ključevi za šifrovanje automatski promenjeni nakon određenog vremenskog perioda ili nakon slanja određenog broja paketa. Ovaj metod koristi Shared Secret (tajnu reč) koja mora da se unese i na Wireless Access Point-u ili ruteru i na WPA klijentima. Shared Secret se koristi za autentifikovanje bežičnih uređaja i za sigurno pregovaranje o ključevima za šifrovanje kompletnog mrežnog saobraćaja. WPA-PSK nudi jaku zaštitu za Home-SOHO korisnike zato što prosek koji se koristi za generisanje ključeva za šifrovanje je veoma rigorozan i ponovno dodeljivanje ključeva se odrađuje veoma brzo.