Suočimo se s činjenicama. Naše društvo zavisi od papira. U poslu se susrećemo sa različitim dokumentima. Ugovori, pisma i naravno novac se koriste u poslovnoj saradnji. Što se više tih dokumenta bude sastavljalo i pisalo na računaru, to će štampači postajati sve važniji. Štampači su elektromehanički izlazni uređaji koji se koriste kako bi se informacija sa računara prenela na papir. Štampači postoje otkad i računari. Uz monitor, štampač je najpopularniji spoljni uređaj za kompjuter jer je većini ljudi potrebno da ima kopije svojih dokumenta na papiru. Skeneri su elektromehanički uređaji koji se koriste za pretvaranje teksta ili ilustracija na papiru u elektronsku formu. Bilo koji oblik papira, dokument, fotografija, priznanice itd. se mogu skenirati na računar i konvertovati u elektronski format. Posmatrajte to ovako: štampač preuzima podake iz računara i pretvara ih u verziju na papiru. Skener koristi papir i pretvara ga u zapis na računaru.

U ovom poglavlju bavićemo se detaljima svakog važnijeg tipa štampača ponaosob, uključujući mehaničke štampače, mlazne i laserske (stranične) štampače, kao i različite vrste skenera (uključujući stoni skener, skener sa uvlačenjem papira i ručni skener). Takođe ćemo se pozabaviti interfejsima za  skenere i štampače kao i nephodnim zalihama za štampač. Naposletku, razmotrićemo neke od problema koji se javljaju tokom upotrebe štampača i njihovo rešavanje. Obratite posebnu pažnju na odeljak o laserskim i straničnim štampačima.

 

Razumevanje osnova štampača i skenera

Postoji nekoliko tipova štampača i skenera na današnjem tržištu. U ovom modulu videćete različite vrste štampača i skenera na koje ćete naići kao serviseri, njihove osnovne komponente i kako one funkcionišu:

  •  Mehanički štampač
  •  Termomlazni štampač („Bubble-Jet“)
  •  Laserski štampač (stranični štampači)
  •  Ostali štampači
  •  Interfejsi za štampače i potrepštine
  •  Skeneri i njihove komponente 
  •  Ravan skener - stoni skener
  •  Skener sa uvlačenjem papira
  •  Ručni skener
  •  Interfejsi za skener

 

Mehanički štampač

Najosnovnij tip štampača je kategotija poznata kao mehanički (udarni) štampač. Mehanički (udarni) štampač, kako mu i samo ime govori, koristi neku vrstu udara o papir i mastiljavu traku (indigo traku) kako bi ostavio otiska na papiru. U neku ruku, pisaće mašine su kao mehanički štampači. I udarni štampači i mašine za kucanje koriste trake sa mastilom i glavu za udar kako bi ostavili slova na papiru. Osnovna razlika je u tome što štampač može da prihvati upis sa računara. Postoje dva osnovna tipa mehaničkih štampača: štampač sa lepezom i matrični. Svaki ima različitu problematiku prilikom servisiranja i održavanja.

 

Štampači sa lepezom

Iako im nije posvećeno mnogo pitanja na A+ testu, prvi tip mehaničkih štampača o kojima ćemo ovde govoriti je štampač sa lepezom. Ovi štampači sadrže točkić (koji se originalno naziva Daisy-Wheel (krasuljak) pošto tako izlgeda, iz istih razloga kod nas „lepeza“) sa odignutim slovima i simbolima na svakoj od „latica“. Kad je štampaču neophodno da otkuca karakter, šalje signal mehanizmu koji sadrži točkić. Glava za štampanje rotira lepezu sve dok mehanizam traženog karaktera (Charmechanism) ne bude spreman na željenom mestu. Elektromehanički čekić (koji se zove solenoid (kalem)) zatim otpozadi udara laticu koja sadrži karakter. Karakter pritiska indigo traku koja istog trena udara u papir, ostavljajući trag traženog karaktera. Prvi razvijeni tipovi mehaničkih štampača bili su štampači sa lepezom. Njihova brzina iznosila je jedan karakter po sekundi (cps). Pored nihove slabe brzine, osnovna mana ovog tipa štampača je buka koju su prozvodili prilikom štampanja — u stvari bili su toliko glasni da su se proizvodile specijalane navlake kako bi se smanjila buka. Štampač sa lepezom ima i nekih prednosti, naravno. Prvo, budući da je mehanički štampač, može da štampa na formularima sa više primeraka (poput priznanice). Drugo, u periodu dok su se koristili bili su znatno jefiniji od laserskih štampača iz tog vremena. I na kraju, kvalitet odštampanog teksta odgovara onom otkucanom na pisaćoj mašini pošto koristi sličnu tehnologiju. Ovaj nivo kvaliteta pisma odgovara onom otkucanom na pisaćoj mašini i nosi naziv: štampani kvalitet (LQ).

 

Matrični štampač

Drugi tip mehaničkog štampača o kom ćemo govoriti je matrični štampač. Ovi štampači rade na način sličan štampačima sa lepezom, ali umesto mehanizma sa karakterima koji se okreće, glava za štampanje sadrži niz iglica (kratkih zadebljanja od čvrste žice). Ove iglice se aktiviraju po obrascima koji stvaraju slova i brojeve dok se glava štampača kreće duž papira (videti Sliku 20.1). Iglice glave štampača su obmotane žičanim navrtajima stvarajući kalem i nalaze se u položaju mirovanja uz pomoć kombinacije malih magneta i opruge. Kako bi aktivirao konkretnu iglicu, kontroler štampača šalje signal glavi štampača, koja deluje na žice oko odgovarajuće žice za štampanje. Ovo čini da se ona pretvori u elektromagnet koji odgurne iglicu tako da ona nalegne na indigo traku i ostavi tačku na papiru. Raspored tačaka u stupcima i nizovima stvara slova i brojeve koji se vide na stranici.

Glavna mana matričnih štampača je kvalitet štampe koji može biti poprilično loš u poređenju sa kvalitetom koji se postiže štampačem sa lepezom. Matrični štampači služe se obrascima tačaka kako bi odštampali slova i slike, a rani oblici matričnih štamapča koristili su samo devet iglica kako bi proizveli te obrasce. Za krajnji kvalitet tako odštampamnog teksta ili slike se kaže da je na nivou skice — dobar, uglavnom samo kao prvi otisak teksta koji se daje na korekturu. Svaki karakter izgledao je nejasno zbog, što je moguće većeg, razmaka između tačaka ali tako da se slovo ili slika i dalje nazire. Kako se sve više iglica smeštalo u glavu štamapča (17-o iglični i 24-o iglični modeli su naposletku razvijeni), kvalitet se poboljšavao jer su tačke bile bliže jedna drugoj. Matrična tehnologija se konačno razvila do te mere da je bilo nemoguće uočiti razliku između slova odštampanog na matričnom štampaču i onog otkucanog na pisaćoj mašini. Ovaj nivo kvaliteta je poznat kao skoro štampan kvalitet - Near Letter Quality (NLQ).
Matrični štamapči su bučni, ali žice i glava štampača su zaštićeni plastičnim prekrivačem za prašinu koji utiče da budu tiši od štampača sa lepezom. Oni takođe upotrebljavaju efikasniju tehnologiju štampanja, a samim tim su i brži (obično u rasponu od 36 do 72 cps). Neki matrični štampači (kao što je Epson DFX serija) štampaju približno jednu stranicu po sekundi. Na kraju, pošto su matrični štampači i dalje mehanički štampači, mogu da štampaju na dokumentima sa više primeraka. Zahvaljujući ovim prednostima matrični štampači su vrlo ubrzo učinili štampače sa lepezom zastarelim.

 

 

Slika 20.1 - Matrični štampač

 

Termomlazni štampač

Sledeća kategorija tehnologije štampača je danas najpopularnija u upotrebi. Ova kategorija je zapravo  unapređen oblik stare tehnologije koja se zove mlazni štampač. Oba tipa štampača raspršuju mastilo po papiru, ali mlazni štampač koristi rezervoar za mastilo, pumpicu i štrcaljku za mastilo kako bi se štampalo. Oni su bili bučni, neefikasni i mrljali su. Termomlazni štampači su efikasniji i znatno jeftiniji. Kod termomlaznih štampača, mehuri boje prskaju po papiru i stvaraju obrasce koji liče na predmete koje treba odštampati. U ovom odeljku, saznaćete o delovima termomlaznog štampača kao i to kako oni rade.

 

Delovi tipičnog termomlaznog štampača
 
Termomlazni štampači su jednostavni uređaji. Oni se sastoje od samo nekoliko delova (čak manje od matričnih) i kao takvi su jeftini za proizvodnju. Danas je sasvim uobičajeno naići na termomlazni štampač po ceni od 30 evra čiji kavalitet štampanja parira osnovnom laserskom štampaču.

U ovom odeljku naučićete o delovima tipičnog termomlaznog štampača i šta oni rade. Delovi se mogu podeliti na sledeće kategorije:

  •  Glava štampača/patrona za mastilo
  •  Prenosnik glave, kaiš i koračni motor
  •  Mehanizam za papir
  •  Kontrola, interfejs, i strujna kola za napajanje

 

Glava štampača/patrona za mastilo
 
Prvi deo termomlaznog štampača koji je i najuočljiviji jeste glava štampača. Ovaj deo štampača sadrži mnogo sitnih štrcaljki (obično između 100–200) koje raspršuju mastilo u sitnim tačkama po stranici. U mnogim slučajevima glava štampača je deo patrone sa mastilom. Patrona sadrži i rezervoar i glavu štampača u zamenjivom pakovanju. Termomlazni štampači u boju uključuju više glava, po jednu od CMYK boja (cijan, žuta, magenta, crna) mastila za štampanje. Svaki termomlazni štampač radi na isti način. Kao što smo maločas spomenuli, svaki termomlazni štampač sadrži poseban deo koji se zove patrona sa mastilom koja sadrži glavu za štampanje i zalihe mastila (boje). Kod nekih štampača su ova dva dela odvojena kako bi se zasebno menjala. Patrona sa mastilom se mora zameniti kada se potroše zalihe mastila. Unutar patrone nalazi se nekoliko manjih komora. Na vrhu svake komore su metalna pločica i cev koja vodi do dela sa mastilom. Na dnu svake komore nalazi se mala rupičasta dijafragma.

Ove rupice se koriste za nanošenje mastila na stranicu da bi formirale karaktere i slike kao obrasce tačaka (slično načinu na koji matrični štampač radi, ali u mnogo većoj rezoluciji). Postoje dva načina za raspršivanje mastila iz patrone. Prvi je razvio Hewlett-Packard (HP): kad pojedina komora treba da ispusti mastilo, električni signal se šalje grejnom elementu koji mu prenosi energiju. Elementi se brzo zagrevaju što izaziva isparavanje mastila. Pošto se isparenja mastila šire, ono se izgurava kroz rupice i pravi mehur. Kako se para širi, mehur u jednom momentu postane dovoljno veliki da se raspukne u kapljicu. Ostatak mastila se uvlači natrag u komoru pod površinskim pritiskom mastila. Kada još jedna kapljica treba da se nanese, proces počinje ponovo. Drugi način, koji je razvio Epson, koristi piezoelektrični element koji se isteže pod uticajem energije. Spoljašnje istezanje izgurava mastilo iz štrcaljke; na povratku, usisava još mastila iz rezervoara.

Kad štampač završi sa štampanjem, glava za štampanje se vraća na stanicu za održavanje. Ona sadrži malu usisnu pumpu i jastuče za upijanje mastila. Da bi se omogućio nesmetan protok mastila, pre svakog novog ciklusa stanica za održavanje uvlači mastilo kroz štrcaljke koristeći vakuumsko usisavanje. Izbačeno mastilo se upija jastučetom. Stanica obavlja dve funkcije: služi kao mesto gde će glava za štampanje mirovati kad štampač ne obavlja funkciju štampanja, ali i održava glavu za štampanje u ispravnom stanju.

 

Prenosnik glave, kaiš i koračni motor
 
Još jedna važna komponenta termomlaznih štampača jeste prenosnik glave i delovi povezani s ovom funkcijom. Prenosnik glave termomlaznih štampača jeste ona komponenta koja se neprestano pomera napred-nazad tokom štampe. Ona podrazumeva fizičke kao i elektronske veze sa glavom štampača i (u nekim slučajevima) rezervoarom za mastilo. Slika 20.2 prikazuje primer pomeranja glave. Obratite pažnju na žabice koje drže patronu s mastilom na svom mestu i elektronske konekcije uz patronu. Ove konekcije mogu da dovedu do toga da se štrcaljke upale, i ako se ne održavaju čistim, možete imati problema sa štampanjem.

Koračni motor i kaiš omogućuju da se prenosnik glave kreće. Koračni motor je precizno napravljen električni motor koji se može kretati u jednakim vrlo malim pokretima svakog puta kada se aktivira. Na taj način, on se može pomerati do istog ili istih mesta iznova i iznova. Motor koji utiče na pomeranje prenosnika glave se najčešće naziva motorom za prenošenje ili koračnim motorom za prenošenje. Slika 20.3 prikazuje primer koračnog motora.
Kao dodatak motoru, kaiš je postavljen oko dva mala točka ili čekrka i zakačen za prenosnik glave. Ovaj kaiš, nazvan prenosni kaiš, pokreće prenosni motor i pomera glavu štampača napred-nazad duž stranice dok štampa. Da bi prenosnik glave ostao u ravni i bio stabilan dok prelazi preko stranice, on miruje na metalnoj stabilizacionoj pločici. Slika 20.4 prikazuje stabilizacionu pločicu, prenosni kaiš i čekrke.

 

 

Slika 20.2 - Pomeranje glave


 

 

Slika 20.3 - Koračni motor


 

 

Slika 20.4 - Mehanizam

 

Mehanizam za snabdevanje papirom
 
Sem što treba sprovesti mastilo do papira, štampač mora da ima i način da sam papir uvuče u štampač. Tu nastupa mehanizam za snabdevanje papirom. Ovaj mehanizam preuzima papir iz fioke s papirom i dotura ga u štampač. Ovaj mehanizam sastoji se od nekoliko manjih mehanizama. Prvi su valjci za preuzimanje (slika 20.5) koji su u stvari nekoliko gumenih valjkova sa zaravnanjima; oni se taru o papir dok se rotiraju i dopremaju ga u štampač. Oni rade nasuprot malih površina od plute ili gume poznatih kao jastučići za razdvajanje (slika 20.6), koji pomažu da preostali papir ostane na svom mestu (tako da samo jedan list ide u štampač). Valjci za preuzimanje se okreću na osovini koju pokreće koračni motor za preuzimanje.

 

 

Slika 20.5 - Valjci za preuzimanje

 

 

Slika 20.6 - Jastučići za razdvajanje

 

Ponekad se papir koji se dotura u termomlazni štampač postavlja u fioku za papir koja je prosto mala plastična fioka s prednje strane štampača. U njoj papir stoji dok se ne dostavi u štampač mehanizmom za snabdevanje papirom. Na manjim štampačima papir je postavljen vertikalno u snabdevač papirom koji se nalazi na zadnjoj strani štampača; on koristi silu zemljine teže u kombinaciji sa valjcima za snabdevanje i jastučićima za razdvajanje da bi papir ubacio u štampač. Ne postoje specijalni razlozi iz kojih proizvođači koriste različite delove; neki modeli ih koriste a neki ne. Opšte uzevši, skuplji štampači koriste fioke za papir jer u njih staje više papira. Slika 20.7 prikazuje primer fioke za papir na termomlaznom štampaču. Poslednji deo mehanizma za snabdevanje papirom su senzori ovog mehanizma. Ove komponente govore štampaču kad je ostao bez papira, kao i kada je došlo do zaglavljivanja papira tokom procesa snabdevanja papirom. Slika 20.8 prikazuje primer senzora za snabdevanje papirom.

 

 

Slika 20.7 - Fioka za papir


 

 

Slika 20.8 - Senzor snabdevanja papirom

 

Kontrolna, interfejs i kola za napajanje
 
Poslednja grupa komponenti jesu integrisana kola za kontrolu štampača, interfejse štampača kao i napajanje štampača. Kola za kontrolu štampača su obično na malim integrisanim pločama koje sadrže svu elektroniku za pokretanje koračnih motora onako kako štampač želi da se ona kreću (napred-nazad, preuzmu papir pa se zaustave itd). Ova kola su takođe odgovorna za nadzor ispravnosti štampača i dostavljanje tih informacija računaru. Sledeća, interfejs integrisana kola (poznata kao port/ulaz), ne samo što ostvaruju fizičku vezu sa bilo kakvim signalom koji dolazi iz računara (paralelnim, serijskim, SCSI, mrežnim, infracrvenim i tako dalje), već povezuju interfejs i kontrolna integrisana kola. Štampana kola na interfejsu pretvaraju signal sa interfejsa u tok podataka koji štampač koristi.

Poslednji skup kola koja štampač koristi jesu ona koja se odnose na napajanje. U suštini, ove provodne putanje pretvaraju 110 V ili 220 V kućne struje u napone koje termomlazni štampači koriste (obično 12 V i 5 V) i dostavljaju te voltaže drugim integrisanim kolima štampača i uređajima kojima su potrebne. Ovo se postiže upotrebom trafoa. Trafo, u ovom slučaju, uzima 110 V naizmenične struje i pretvara je u 12 V jednosmerne (pored ostalih). Ovaj trafo može biti bilo interni (ugrađen u telo štampača) bilo eksterni. Današnji termomlazni štampači koriste oba rešenja, iako je integrisano omiljenije jer je jednostavnije i skriva glomazni trafo.

 

Proces štampanja kod termomlaznih štampača

Kao i kod drugačijih vrsta štampanja, proces štampanja kod termomlaznih štampača sastoji se od skupa koraka koje štampač mora da sledi ne bi li na stranicu koja se štampa stavio željene podatke. Sledeći koraci se dešavaju pošto pritisnete Print dugme:

  1. Kliknete na Print dugme (ili slično) koje započinje proces štampanja.
  2. Softver iz koga štampate šalje informacije koje treba da se odštampaju drajveru štampača koji ste odabrali. Rad i upotreba drajvera štampača će biti detaljnije objašnjeni kasnije u ovom poglavlju.
  3. Drajver štampača koristi jezik za opis strane za pretvaranje podataka koje treba odštampati u odgovarajući format koji štampač može da razume. Drajver se takođe uveri da je štampač spreman za štampu.
  4. Drajver štampača šalje informaciju štampaču preko bilo kog metoda za povezivanje koji je u upotrebi (paralelni, serijski, USB itd).
  5. Štampač čuva primljene podatke u svojoj integrisanoj međumemoriji (bafer). U pitanju je mala količina memorije (obično od 512 KB do 16 MB) koja se koristi za čuvanje zadataka za štampu koji stižu iz računara. Ova međumemorija omogućava da se nekoliko zadataka obavi istovremeno i pomaže u tome da se štampanje obavi brzo.
  6. Ako štampač nije korišćen neko vreme, njegov kontrolni mehanizam aktivira ciklus čišćenja. Po sredi je skup koraka kroz koje termomlazni štampač prolazi da bi očistio glave za štampu od ostataka osušenog mastila. Koristi posebnu usisnu šoljicu i operaciju usisavanja da bi izvukao mastilo kroz glavu, izbijajući svo osušeno mastilo koje se eventualno zaglavilo pri prolazu.
  7. Kad je štampač spreman za štampu, kontrolna kola aktiviraju motor za snabdevanje papirom. Posledica ovoga je to da se list papira doprema u štampač dok papir aktivira senzor snabdevanja papirom koji zaustavlja kretanje dok glava štampača nije na pravom mestu, a vodeća ivica papira nije ispod glave. Ako papir ne dopre do senzora za određeno vreme, pošto je koračni motor aktiviran, lampica da „nema papira“ („Out of Paper“) se aktivira i poruka se šalje računaru.
  8. Kad je papir postavljen pravilno, koračni motor glave za štampu koristi njen kaiš i prenosnik za pomeranje glave preko stranice, malo po malo. Motor se pomeri za jedan mali korak, a glava štampača nanosi tačke mastila na papir u obrascu koji zahteva kontrolno kolo. Obično je to ili obrazac crnih tačaka ili obrazac sastavljen od cian, žutog, magenta i crnog (CYMK) mastila koja se mešaju i formiraju boje. Zatim koračni motor pomera glavu za još jedan mali korak; proces se ponavlja preko cele stranice. Ovaj proces je, međutim, tako brz da izgleda kao da su sva zaustavljanja i pokretanja duž stranice samo jedan duži pokret.
  9. Na kraju prolaza preko stranice, koračni motor mehanizma za snabdevanje papirom pomera stranicu malo unapred. Zatim glava ponavlja korak 8. U zavisnosti od modela glava se ili vraća na početak reda i štampa ponovo samo u tom istom smeru ili se vraća natrag preko stranice tako da se štampanje odvija u oba smera. Ovaj proces se nastavlja dok cela strana nije završena.
  10. Kad je stranica završena, koračni motor se pokreće i izbacuje stranicu iz štampača u izlaznu fioku. Ako je potrebno odštampati više strana, štampa naredne stranice počinje ponovo na koraku 7.
  11. Kad je štampanje privedeno kraju i poslednja stranica je izbačena iz štampača, glava za štampu se umiruje (zaključana u poziciju za mirovanje) i proces štampanja je time završen.

 

Laserski štampači

Laserski i mlazni (Inkjet) štampači se nazivaju straničnim štampačima jer primaju svoje instrukcije za štampu stranicu po stranicu (umesto da instrukcije primaju red po red). Postoje dve glavne vrste straničnih štampača: oni koji koriste elektrofotografsku (EP) štampu i oni koji koriste proces svetlosno-emitujuće diode (LED diode). Oba suštinski rade na isti način, uz manje razlike.

 

Elektrofotografski (ep) laserski štampači
 
Xerox, Hewlett-Packard i Canon su pioniri u razvijanju tehnologije laserskih štampača koje koristimo danas. Naučnici u kompaniji Xerox su razvili elektrofotografski proces 1971. godine. Prvi uspešan stoni laserski štampač je predstavio HP 1984. godine koristeći Canon-ov hardver koji je koristio EP proces. Ova tehnologija koristi kombinaciju pražnjenja statičkog elektriciteta, laserske svetlosti i crne supstance u vidu praha koja se zove toner. Štampači koji koriste ovu tehnologiju se nazivaju laserski štampači EP procesa ili samo laserski štampači.Svaka tehnologija laserskih štampača ima svoje osnove u EP procesu štampe.

Pozabavimo se osnovnim komponentama EP laserskih štampača i njihovim radom kako biste razumeli način na koji EP laserski štampač funkcioniše.

 

Osnovne komponente
 
Većina štampača koji koriste EP proces sadrže osam standardnih delova: patrona za toner, laserski skener, napajanje visokog napona, jednosmerno napajanje, mehanizam za transport papira (uključujući valjke za preuzimanje papira i one za registrovanje papira), provodna korona, mehanizam za sjedinjavanje, kontrolno kolo štampača, ozonski filter. Razmotrimo svaku komponentu pojedinačno pre nego što ispitamo kako one rade zajedno i čine da štampač funkcioniše.

 

Patrona za toner
 
EP patrona za toner (slika 20.9), kao što ime nagoveštava, čuva toner. Toner je supstanca od crnog grafita pomešana sa poliesterskom smolom (da bi bolje klizila) i česticama oksida gvožđa (da bi toner bio osetljiv na električna pražnjenja). Ove dve komponente utiču na toner da se privlači ka fotosenzitivnom dobošu i da se topi na papir. Uz ove komponente, toner sadrži međukomponentu nazvanu razvijač (poznatu i kao nosač) koji prenosi toner dok ga EP proces koristi. Patrona za toner takođe sadrži doboš (valjak) za štampu. Ovaj doboš je obložen fotosenzitivnim slojem koji može da zadrži statički elektricitet kada nije izložen svetlosti (ali ne može da zadrži statički elektricitet kada je izložen svetlosti – osobena pojava koju EP štampači koriste u svrhu kreiranja slika). Konačno, doboš sadrži oštricu za čišćenje koja neprestano struže upotrebljen toner sa fotosenzitivnog doboša da bi on ostao čist. Kod većine laserskih štampača patrona za toner podrazumeva EP patronu za toner koja sadrži toner i fotosenzitivni doboš u jednom plastičnom kućištu. Kod pojedinih laserskih štampača se toner i fotosenzitivni doboš, međutim, mogu menjati odvojeno umesto da to bude jedan mehanizam. Ako zatražite patronu za toner za jedan od ovih štampača, sve što ćete dobiti jeste cilindar pun tonera. Proverite u uputsvu za korišćenje štampača koju vrstu patrone za toner vaš štampač koristi.

 

 

Slika 20.9 - Prikaz tonera

 

Mehanizam za lasersko skeniranje
 
Kao što je ranije pomenuto, EP fotosenzitivni doboš može da zadrži elektricitet ako nije izložen svetlosti. Unutar EP štampača je mračno, izuzev kad deo za lasersko skeniranje obasjava pojedine delove fotosenzitivnog doboša. Kad on to čini, doboš se prazni, ali samo u toj oblasti. Kako se doboš rotira, ovaj deo skenira laserom preko fotosenzitivnog doboša. Slika 20.10 prikazuje mehanizam za lasersko skeniranje. Laserska svetlost je štetna za vid. Zato se laser čuva u kućištu i radi samo kada je poklopac laserskog štampača zatvoren.

 

 

Slika 20.10 - Lasersko skeniranje

 

Napajanje za visoki napon (HVPS)
 
EP proces zahteva struju visokog napona. Napajanje za visoki napon (HVPS) obezbeđuje visoke napone koji se koriste tokom EP procesa. Ova komponenta konvertuje kućnu naizmeničnu struju (120 V, 60 Hz) u više napone koje štampač može da koristi. Ovaj visok napon se koristi da energijom snabde kako provodnu koronu tako i koronu za punjenje.  

 

Napajanje za jednosmernu struju
 
Visoki naponi koji se koriste u EP procesu ne mogu da napajaju druge komponente u štampaču (logička štampana kola i motore). Ove komponente zahtevaju niske voltaže, između +5 i +24 VDC. Napajanje za jednosmernu struju (DCPS) pretvara kućnu struju u tri napona: +5 VDC i -5 VDC za logička kola i +24 VDC za motore za transport papira. Ova komponenta takođe pokreće i ventilator koji hladi unutrašnje komponente štampača.

 

Mehanizam za transport papira
 
Mehanizam za transport papira je odgovoran za pomeranje papira kroz štampač. On se sastoji od motora i nekoliko gumiranih valjkova od kojih svaki obavlja drugu funkciju. Prvi tip valjka koji se može naći u većini laserskih štampača jeste valjak za uvlačenje ili valjak za preuzimanje papira (slika 20.11). Ovaj valjak u obliku slova D se, kada se aktivira, rotira nasuprot papira i gura jedan list u štampač. On radi u sprezi sa posebnim gumenim razdelnim jastučetom koje je tu da spreči da se u štampač odjednom uvuče više od jednog lista papira.Još jedna vrsta valjka koja se koristi u štampaču jeste registracioni valjak (takođe prikazan na slici 20.11). Postoje zapravo dva registraciona valjka koja rade zajedno. Ovi valjci sinhronizuju kretanje papira sa procesom formiranja slike u EP patroni. Valjci ne šalju papir od EP patrone dok ona nije za to spremna. Oba ova valjka pokreće poseban električni motor poznat kao elektronski koračni motor. Ova vrsta motora se može precizno pomerati u vrlo malim odstojanjima. On napaja sve valjke za transport papira kao i valjke za sjedinjavanje.   

 

 

Slika 20.11 - Valjci preuzimanja papira

 

Mehanizam provodne korone
 
Kad laser ispisuje slike po fotosenzitivnom dobošu, toner se lepi za izložene oblasti; ovo ćemo obraditi u narednom odeljku „Elektrofotografski (EP) proces štampe“. Kako toner sa fotosenzitivnog doboša dospeva na papir? Mehanizam provodne korone biva naelektrisan visokim naponom, koji se prenosi na papir, a zatim papir skida toner sa fotosenzitivnog doboša.

U mehanizam provodne korone je uključen i eliminator statičkog elektriciteta koji prazni elektricitet koji papir dobija koronom. Kada se elektricitet ne bi ispraznio, papir bi se zalepio za EP patronu i zaglavio štampač.

Postoje dve vrste mehanizama provodne korone: oni koji imaju provodnie korone u vidu žica i oni koji imaju provodne korone u vidu valjka. Provodna korona u vidu žice je žica malog preseka koju puni HVPS. Žica je smeštena na posebnom zarezu na podu laserskog štampača (ispod EP patrone za štampu). Provodna korona u vidu valjka ima istu funkciju samo umesto žice koristi valjak. Pošto je valjak provodne korone u stalnom dodiru s papirom, on podržava veće brzine. Zbog toga se provodna korona u obliku žice ne koristi više tako često u laserskim štampačima.  

 

Mehanizam za sjedinjavanje
 
Toner u EP patroni za toner će se zadržavati na bilo čemu uključujući i papir. Ovo se dešava zato što toner ima negativan statički elektricitet, a većina objekata pozitivan. Međutim, ove tonerske čestice se mogu ukloniti trljanjem bilo kog predmeta o stranicu. Ovo bi mogao biti problem ako želite da se slike trajno zadrže na papiru! Da bi se ovaj problem rešio, EP laserski štampači imaju i uređaj poznat kao sjedinjavač koji koristi dva valjka da nanese pritisak i toplotu i sjedini čestice tonera s papirom. Možda ste primetili da stranice iz bilo laserskog štampača ili fotokopir aparata (koji koristi sličan uređaj) izlaze tople. Tako je zbog sjedinjavača.

Sjedinjavač se sastoji od tri glavna dela: halogene toplotne lampe, aluminijumskog valjka za sjedinjavanje obloženog teflonom i gumiranog valjaka za pritisak. Sjedinjavač koristi halogenu lampu da ugreje valjak za sjedinjavanje do između 329° F (165° C) i 356° F (180° C). Kako papir prolazi kroz dva valjka, valjak za pritisak gura papir ka valjku za sjedinjavanje koji topi toner na papir.

 

Kontrolno štampano kolo štampača
 
Poslednja komponenta u laserskom štampaču kojom treba da se pozabavimo jeste mehanizam kontrolne štampane ploče štampača. Ova velika štampana ploča pretvara signal iz računara u signal za raličite delove u sklopu laserskog štampača, služeći se procesom rasterovanja ili bitmapiranje (pripremanje slike za štampanje, smanjujući rezoluciju slike). Štampana ploča je obično postavljena ispod štampača. Ploča ima konektore za svaki tip interfejsa i kablove za svaki od delova mehanizma. Kada računar štampa preko laserskog štampača, on šalje signal kroz kabl do samog kontrolnog strujnog kola. Zatim, kontrolni mehanizam formatira informacije u čitavu stranicu red-po-red komandi za skener lasera. Kontroler šalje komande svakoj od komponenti, poručujući im da se razbude i započnu elektrofotografski proces štampanja.

 

Ozonski filter
 
Vaš laserski štampač koristi različita odstupanja visokog napona unutar svog kućišta. Svako ko je bio napolju tokom oluje i grmljavine vam može reći da visok napon stvara ozon. Ozon je hemijski reaktivan gas koji oslobađaju korone visokog napona (punjenje i prenos) u samom štampaču. Zbog činjenice da je ozon veoma hemijski reaktivan gas te može opasno da ošteti komponente laserskog štampača, mnogi od ovih štampača imaju filter koji otklanja ozon po njegovom oslobađanju. Ovaj filter se može periodično izvući i očistiti kompresovanim vazduhom (dovoljno često je čistiti ga svakog puta kada se menja patrona sa tonerom). Mnogi noviji laserski štampači nemaju filter za ozon. Zato što ovi štampači ne koriste provodnu koronu u vidu žica, već onu u vidu valjka koja drastično redukuje oslobađanje ozona. 
Elektrofotografski (ep) proces štampanja
 
EP proces štampanja jeste proces pri kojem elektrofotografski laserski štampač oblikuje sliku na papiru. Sastoji se iz šest glavnih koraka od kojih je svaki za određenu namenu. Iako mnogi različiti proizvođači nazivaju ove korake različitim imenima i služe se različitim rasporedom, osnovni proces je i dalje isti. Evo koraka po redosledu koji ćete imati na testu:

  1.  Čišćenje
  2.  Naelektrisanje
  3.  Pisanje
  4.  Razvijanje
  5.  Prenos
  6.  Sjedinjavanje
     

Pre nego što se započne bilo koji od ovih koraka, kontrolna tabla mora da oseti da li je štampač spreman za štampanje (da je patrona sa tonerom postavljena, deo za sjedinjavanje zagrejan do odgovarajuće temperature i da su svi poklopci na mestu). Štampanje ne može da počne sve dok štampač nije u stanju pripravnosti, koje se obično nagoveštava paljenjem lampice Ready ili prikaza 00 READY (na HP štampačima).

 

Korak 1: Čišćenje
 
U prvom delu procesa štampanja laserskim štampačem, gumena oštrica unutar EP patrone struže svaki višak tonera na dobošu u posudu za iskorišćeni toner u EP patroni i fluorescentna lampica izbacuje svako preostalo naelektrisanje sa fotosenzitivnog sloja na dobošu (zapamtite da samim tim što je doboš fotosenzitivan, gubi naelektrisanje kad je u dodiru sa svetlošću). Ovaj korak se naziva čišćenje (slika 20.12).

EP patrona neprestano čisti doboš. Može biti potrebno više od jedne rotacije fotosenzitivnog doboša kako bi se utisnula slika na papir. Korak čišćenja održava doboš svežim za svaki sledeći postupak. Ako ne biste očistili doboš, videli biste blede tragove prethodno odštampanog otiska zajedno sa vašom novoodštampanom slikom. Količina uklonjenog tonera prilikom čišćenja je poprilično mala. Patrona će istrošiti boju pre nego što se posuda za toner dopuni.

 

 

Slika 20.12 - Čišćenje

 

Korak 2: Punjenje
 
Sledeći korak EP procesa zove se proces punjenja. U ovom koraku, posebna žica ili valjak (koja se zove korona za punjenje) unutar EP patrone sa tonerom (iznad fotosenzitivnog doboša) dobija visok napon od HVPS-a. Patrona koristi taj napon kako bi primenila jako, ravnomerno, negativno naelektrisanje (oko –600 VDC) na površinu fotosenzitivnog doboša.

 

Korak 3: Pisanje
 
Sledeći je korak pisanja. Tokom ovog koraka, laser je uključen i skenira doboš od jednog do drugog kraja paleći se i gaseći poput blica prema bitovima informacija koje prima od kontrolne table štampača koja ove pak prima komunicairajući sa individualnim bitovima slike koja se štampa. Gde god da laserski zrak padne, naelektrisanje fotosenzitivnog doboša se drastično smanjuje sa -600 V jednosmerne struje do delimično negativnog punjenja (oko –100 VDC). Kako se doboš rotira, obrazac izloženih površina se formira predstavljajući sliku koju treba da se štampa. U ovom trenutku, kontrolna ploča šalje signal valjcima za preuzimanje da uvuku papir u štampač, gde se on zaustavlja kod valjaka za registrovanje.

 

Korak 4: Razvijanje
 
Sad kad površina doboša čuva električni prikaz slike koju treba štampati, njen diskretan elektricitet treba pretvoriti u nešto što će se preneti na parče papira. Elektofotografski proces kojim se ovo postiže zove se razvijanje. U ovom koraku, toner se prenosi na površine koje su bile prethodno izložene u procesu pisanja. Metalni valjak koji se naziva valjak za razvijanje unutar elektrofotografske patrone dobija –600 V jednosmerne struje (koja se zove voltaža odstupanja) sa HVPS. Toner se lepi za valjak zato što se u valjku nalazi magnet kao i zbog elektrostatičkog elektriciteta između tonera i valjka za razvijanje. Dok se valjak za razvijanje okreće ka fotosenzitivnom dobošu, toner dobija naelektrisanje od valjka (–600 VDC). Kada se toner nađe imeđu valjka za razvijanje i fotosenzitivnog doboša, toner biva privučen oblastima koje su bile izložene laseru (zato što te površine imaju lasersko napajanje od –100V jednosmerne struje). Takođe, neizložene površine odbijaju toner (jer su one naelektrisane istim napajanjem od –600 V jednosmerne struje, a ista naelektrisanja se odbijaju). Ovaj prenos tonera stvara maglu suvog praha između EP doboša i valjka za razvijanje. Fotosenzitivni doboš sada ima na sebi toner na mestima koja su ispisana laserom  doboša. Fotosenzitivni doboš nastavlja da se rotira sve dok slika ne bude razvijena kako bi se prenela na papir u sledećem koraku.

 

Korak 5: Prenos
 
U ovom delu EP procesa  razvijena slika se rotira u odgovarajući položaj. Kontrolna ploča obaveštava valjke za registraciju da treba uvući papir. Oni povlače papir ispod fotosenzitivnog doboša i proces prenosa slike može da počne, ovim korakom. Kontrolna ploča šalje signal do provodnika za naelektrisanje, valjak ili žica (u zavisnosti šta štampač ima) i daje mu naredbu za rad. Provodnik zatim biva pozitivno naelektrisan (+600 VDC) i prenosi ga na papir. Tako naelektrisani papir zatim privlači  fotosenzitivan doboš do linije dodira valjka i papira  jer toner i papir imaju različito naelektrisanje. Kada jednom registracioni valjak povuče papir pored provodniks, traka za uklanjanje statičkog elektriciteta se aktivira i uklanja elektricitet sa papira. Da napon nije ispražnjen, papir bi se zalepio za patronu sa tonerom  i doveo do zaglavljivanja papira. Toner sada na mestu drži slab elektricitet i sila gravitacije. Neće tu ostati ukoliko to stanje ne bude trajno što se postiže procesom sjedinjavanja.

 

Korak 6: Sjedinjavanje
 
U poslednjem koraku, koraku sjedinjavanja, slika otisnuta tonerom postaje trajna. Valjak za registraciju gura papir napred prema valjcima za sjedinjavanje. Kada sjedinjavač povuče papir, valjci za registraciju guraju još neko kratko vreme. Sada deo za sjedinjavanje kontroliše kretanje papira. Kako papir prolazi kroz sjedinjavač, njegov valjak na temperaturi od 350° F topi poliestersku smolu tonera i gumirani valjak za pritisak ga trajno utiskuje na papir (Slika 20.13). Papir nastavlja dalje kroz sjedinjavač i na kraju izlazi iz štampača. Kada papir jednom napusti sjedinjavač, on aktivira senzor koji štampaču kaže da okonča EP proces korakom čišćenja. Tog trenutka štampač je spreman za štampanje sledeće stranice i EP proces može ponovo početi.

 

 

Slika 20.13 - Sjedinjavanje

 

Rezime EP procesa štampanja
 
Štampač koristi gumenu oštricu da očisti fotosenzitivni doboš. Zatim štampač indukuje ujednačenu struju od -600 VDC i prenosi je na fotosenzitivni doboš uz pomoć provodne korone. Laser „oslikava“ sliku na fotosenzitivnom dobošu, prazneći površinu slike do znatno nižeg napona (-100 VDC). Valjak za razvijanje u patroni za toner je naelektrisao toner sa kojim je u dodiru (-600 VDC). Dok gura toner prema fotosenzitivnom dobošu, on se privlači sa površinama fotosenzitivnog doboša koje su prethodno naelektrisane laserom. Slika se zatim prenosi sa doboša na papir po njihovom kontaktu uz pomoć provodne korone (žice ili valjka) sa elektricitetom od +600 VDC. Traka za uklanjanje statičkog elektriciteta uklanja visok pozitivan napon s papira, a papir na kome je sada slika ide dalje. Papir zatim ulazi u sjedinjavač, gde valjak za sjedinjavanje i valjak za pritisak čine otisak trajnim. Papir napušta štampač i on počinje isti postupak na novoj stranici ili se vraća u stanje pripravnosti.

  

LED stranični štampači

Sada ćemo govoriti o još jednom tipu laserskih štampača: stranični štampač sa svetlećom diodom (LED). Ovu tehnologiju su prevashodno razvile i koristile kompanije Okidata i Panasonic. Pošto A+ ispit trenutno ne pokriva LED stranične štampače, pozabavićemo se samo razlikama između njih i laserskih štampača.

Dve glavne razlike između LED straničnih štampača i laserskih štampača jesu patrone s mastilom i proces štampe.

 

Patrone s mastilom kod LED straničnih štampača

Jedan od problema sa laserskim štampačima je da se toner obično potroši pre nego što fotosenzitivni doboš treba da bude zamenjen. Budući da se oni obično nalaze u istom zamenjivom kućištu, svakog puta kada zamenite toner takođe zamenjujete i doboš, bilo da za to ima potrebe ili ne. Dizajneri LED straničnih štampača su ih zato napravili kao zasebne zamenjive elemente.

Glavni delovi mehanizma za toner kod LED straničnog štampača su integrisani u sam štampač. Korona za punjenje (ili valjak) i lampe za brisanje su takođe integrisane u štampač. Prosečan korisnik ne može da sam zameni ove elemente; to mora da uradi tehničar u autorizovanom servisu. Pri zameni fotosenzitivnog doboša, morate prvo da zaljuljate fotosenzitivni doboš/patronu s tonerom i tako ih izvadite iz štampača. Zatim uklonite doboš iz njegovog nosača i postavite novi (ovim se takođe zamenjuje i posuda za neiskorišćeni toner). Punjenje levka za toner je prilično jednostavno. Na većini LED straničnih štampača, postavite novu patronu s tonerom na levak za toner i on se ukopča na tom mestu. Između nove patrone s tonerom i levka za toner nalaze se poluga i vratanca. Kada povučete polugu, ona otvara vratanca i pušta toner da se slije kroz otvor. Kad sav toner izađe iz patrone i levka, vratite polugu nazad i tako zatvorite vratanca. Tada možete skinuti patronu i baciti je.

 

Proces štampe kod LED straničnih štampača

LED stranični štampač koristi isti proces kao i laserski štampač uz jedan važan izuzetak. On koristi red malih svetlećih dioda postavljenih veoma blizu uz fotosenzitivni doboš ne bi li ga osvetlile. Svaka svetleća dioda je približno iste veličine kao prečnik laserskog zraka korišćen u laserskim štampačima. Ovi štampači su u suštini isti kao štampači EP procesa, izuzev što pri koraku pisanja koriste svetleće diode (LED diode) umesto lasera.

LED stranični štampači nude nekoliko prednosti u odnosu na laserske. Prvo, pošto koriste svetleće diode umesto lasera, LED stranični štampači su mnogo jeftiniji od sličnih laserskih štampača – njihova cena je približno upola manja. Takođe, pošto su svetleće diode bliže dobošu, čitav štampač je manji – veličina mu je oko dve trećine sličnog laserskog štampača. Konačno, svetleće diode nisu opasne po ljudsko oko koliko laseri (verovatno biste mogli da oštetite oči gledajući uporno u njih dovoljno dugo, ali je malo verovatno da biste tako nešto uopšte radili).

Ako imaju toliko prednosti, zašto ih onda svi ne koriste? Većim delom zbog toga što LED tehnologija nije razvijena koliko i laserska tehnologija. Rezolucije LED straničnih štampača tek treba da postignu više od 800 tačaka po inču (dpi). Još jedan razlog je što je sistem za toner u LED štampaču, iako efikasniji, takođe i neuredniji. Zbog slabog statičkog elektriciteta koji se javlja teško je ukloniti toner s površina. Nikada nemojte negde slati štampač kao paket sa instaliranom patronom s tonerom! Ako je štampač laserski, prvo uklonite patronu s tonerom. Ako je to LED stranični štampač, postoji metod za skidanje fotosenzitivnog doboša i levka s tonerom (proverite detalje u uputstvu).

 

Ostale vrste štampača

Vrste štampača koje ste do sada upoznali u ovom poglavlju pokrivaju oko 90 posto svih štampača koji se koriste uz kućne ili računare u poslovnom okruženju i kojih ćete imati priliku da vidite kao serviser. Preostalih 10 posto čine ostale vrste štampača koje se najpre razlikuju po metodu kojim se služe za postavljanje materijala u boji na papir ne bi li predstavili ono što se zapravo treba odštampati.

Tri preostala glavna tipa štampača koji su danas u upotrebi su:

  •  Štampač sa čvrstim mastilom
  •  Termički štampač
  •  Štampač sa sublimacijom boja


Tokom ovog odeljka imajte na umu da su ovi štampači po načinu rada u mnogo čemu slični ostalim štampačima: svi imaju mehanizam za uvlačenje papira (bilo u rolni ili list po list); svima je potreban potrošni materijal; svi većim delom koriste iste interfejse kao i ostali štampači; i svi su obično približno iste veličine.

 

Štampači sa čvrstim mastilom (Solid Ink Printers)

Štampači sa čvrstim mastilom ili solid ink štampači rade vrlo nalik termomlaznim tj. Bubble-jet štampačima: Ipak, u štampaču sa čvrstim mastilom, mastilo nije u tečnom obliku, već u čvrstom, nalik vosku što mu omogućava da ostaje sveže i ne izaziva probleme poput prosipanja. Kao dodatak tome, štampači sa čvrstim mastilom obično štampaju čitav red odjednom što ih čini bržim od termomlaznih. Zbog vrste mastila koje koriste, štampači sa čvrstim mastilom su bolji za kompanije koje se bave grafikom i kojima su potrebne verne boje po cenama manjim od laserske štampe.

 

Termički štampači
 
Gotovo je sigurno da nikada niste videli direktni termički štampač. Oni se mogu pronaći u starijim faks mašinama (većina novijih koristi ili mlaznu ili lasersku štampu). Oni štampaju na posebnom, voštanom papiru koji dolazi u rolnama; papir postaje crn kada toplota prelazi preko njega. Termički štampači rade koristeći glavu štampača širine papira. Kad treba da odštampa nešto, glava štampača zagreva i hladi mesta na sebi. Papir ispod ugrejane glave za štampu postaje crn na tim mestima. Kako se papir kreće kroz štampač, obrazac zacrnjenih tačaka ostavlja sliku na stranici koja se štampa. Druga vrsta termičkih štampača koristi traku osetljivu na toplotu umesto papira osetljivog na toplotu. Termička glava za štampu topi mastilo na bazi voska sa trake na papir. Ovi modeli se nazivaju štampačima sa termičkim prenosom ili termičkim voštanim prenosom. Termički direktni štampači su obično dugovečni jer imaju malo delova koji se kreću. Ipak, papir za njih je unekoliko skup, ne traje dugo (naročito ako je odložen u veoma toplom okruženju, u automobilu tokom letnjih dana na primer) i pravi slike slabijeg kvaliteta od većeg dela drugih tehnologija štampe.

 

Štampači sa sublimacijom boja

Poslednja vrsta štampača o kojoj ćete učiti u ovom poglavlju jesu štampači sa sublimacijom boja. Ovi štampači koriste listove čvrstog mastila koji sublimiraju ili prelaze iz čvrstog agregatnog stanja pravo u gas. Tokom štampe, glava štampača prelazi preko ovih listova (po jedan za cian, magentu, žutu i sivu za promenu tona) unutar štampača. Kako prelazi preko stranice, tačke na glavi se zagrevaju, utičući da se mastilo ispod tih tačaka sublimira u gas. Ovaj gas zatim prolazi kroz papir na kome se štampa, gde se mastilo vraća u čvrsto stanje, utisnuto u papir. Glava za štampu na većini štampača pravi četiri prolaza, po jedan za svaku boju. Štampači sa sublimacijom boja se najčešće koriste u industriji grafike ili štampe jer oni rade samo jednu stvar vrlo dobro: slike u fotografskom kvalitetu. Potrebno im je vremena da naprave slike, ali su te slike ekstremno visokog kvaliteta. Bilo bi skupo i nepraktično koristiti štampač sa sublimacijom boja za štampanje teksta.

 

Interfejsi štampača i potrošni materijal

Pored razumevanja rada štampača, za A+ ispit, morate razumeti kako štampač komunicira s računarom, kao i sve komponente uključene u taj proces. Morate takođe razumeti kako različite vrste medija za štampu utiču na sam proces štampe.

 

Komponente interfejsa

Interfejs štampača je skup hardvera i softvera koji omogućavaju štampaču da komunicira sa računarom. Hardverski interfejs se obično naziva port ili ulaz. Svaki štampač ima barem jedan interfejs, ali neki mogu imati i nekoliko, kako bi bili fleksibilniji u okruženjima sa više platformi. Ako štampač ima nekoliko interfejsa, on obično može da se prebacuje sa jednog na drugi u hodu, tako da nekoliko kompjutera može da štampa u isto vreme. Interfejs u sebi sadrži nekoliko komponenti, uključujući vrstu komunikacije s računarem kao i softver interfejsa. Oba ova aspekta treba da se poklapaju i na računaru i na štampaču. Na primer, HP LaserJet 4L ima samo paralelni ulaz. Stoga je neophodan paralelni kabl, kao i odgovarajući softver za platformu koja se koristi (na primer, Macintosh HP LaserJet 4L drajver ako ga povezujete na Macintosh računar).

  

Tipovi komunikacije (povezivanja)

Kad kažemo tipovi komunikacije mislimo na ulaze koji se koriste kako bismo informaciju koju treba štampati dopremili od računara do štampača. Postoji osam glavnih tipova: serijski, paralelni, USB, mrežni, infracrveni, SCSI, IEEE 1394 i bežični. U prethodnim poglavljima smo naučili o ovim vrstama kablova, ali sada ćemo se njima baviti u kontekstu štampača.  

 

Serijski

Kad se podaci prenose serijskim kablom, prenose se bit po bit, jedan za drugim. Bitovi stoje u vrsti kao ljudi u redu za bioskop, koji čekaju da uđu na projekciju. Kao i sa modemima moraju se podesiti parametri (bod, paritet, početni i završni bitovi) na oba uređaja – u ovom slučaju na računaru i štampaču - pre nego što se uspostavi komunikacija.  

 

Paralelni

Kad štampač paralelno komunicira sa računarom, on prima podatke u osam bitova istovremeno preko osam zasebnih žica (svaka za po jedan bit). Paralelna komunikacija je godinama bila jedan od najpopularnijih vidova, mahom zbog toga što je brža od serijske. Paralelni kabl se sastoji od muškog DB-25 priključka koji se povezuje sa računarom i muškog 36-pinskog Centroniks priključka koji ide u štampač. Većina kablova je kraća od 3 metra. Paralelni kablovi bi trebalo da budu kompatibilni sa IEEE 1284 standardom. Ima ljudi koji razvlače kablove za štampač i do petnaestak metara. Ukoliko je dužina kabla veća od 3 metra, komunikacija može biti nepouzdana usled smetnji nastalih ukrštanjem veza (Crosstalk).

 

Univerzalna serijska magistrala (USB)

Najpopularniji tip interfejsa za štampač je univerzalna serijska magistrala (USB). U stvari, to je verovatno najpopularniji interfejs za skoro svaki spoljni uređaj. Pogodnost USB komunikacije za štampač je u tome što poseduje veću brzinu prenosa i od serijskog i od paralelnog kao i automatsko prepoznavanje uređaja.

 

Mrežni

Neki noviji štampači  (pre svega laserski i LED štampači) imaju specijalni interfejs  koji im omogućava da se povežu direktno na mrežu. Ovi štampači imaju mrežnu interfejs karticu (NIC) i CD-ROM softver koji im omogućavaju da komuniciraju sa mrežom, serverima i radnim stanicama. Vrsta mrežnog interfejsa na štampaču  zavisi od vrste mreže na koju je povezan računar. Na primer, ako se koristi Token ring mreža, štampač bi trebalo da ima Token ring interfejs.

 

Infracrveni

Sa ekspanzijom personalnih digitalnih pomoćnika, PDA-ova (Personal Digital Assistants - PDAs), porasla je potreba za štampačima koji funkcionišu po zahtevima koje propisuju PDA-ovi. Najveća prepreka sa kojom su suočeni vlasnici PDA-ova prilikom štampanja jeste nedostatak bilo kakvog univerzalnog interfejsa. Većina interfejsa je isuviše velika i glomazna da bi se koristila sa ručnim računarima kao što su PDA-ovi.

Rešenje je bilo ugraditi standardizovanu tehnologiju koja se koristi na nekim daljinskim upravljačima: infracrveni prenos podataka. Infracrveni prenos je u stvari bežični prenos zasnovan na zračenju u infracrvenom opsegu elektromagnetnog spektra. Mnogi laserski štampači (i neki računari) dolaze sa ugrađenim infracrvenim predajnicima/prijemnicima (primopredajnicima) kako bi komunicirali sa infracrvenim ulazima na mnogim ručnim kompjuterima. Ovo omogućava korisnicima PDA-ova, ručnih kompjutera ili laptopova da pokrenu proces štampe na određenom štampaču upirući uređaj ka njemu. Što se tiče podešavanja, malo toga je potrebno uraditi. Infracrveni interfejsi su već unapred osposobljeni na većini računara, ručnih kompjutera i štampača koji su njima opremljeni. Jedni dodatni detalj koji se mora podesiti jesu drajveri za štampanje na PDA-ovima, ručnim kompjuterima ili računarima. Drajver mora da odgovara štampaču na kojem se štampa.  

 

Interfejs za male računarske sisteme (SCSI)
 
Samo nekoliko tipova štampe koristi SCSI interfejs za PC, i većina su laserski štampači, štampači sa sublimacijom boja ili uređaji za foto-slog. Kada su ovi štampači predstavljeni na tržištu, svi su se pojavili sa SCSI interfejs opcijom. Prednosti SCSI interfejsa su sledeće:

  • Može se povezati više uređaja na jednu SCSI vezu ulančavanjem uređaja.
  • Bilo je prilično lako upotrebiti ga u te svrhe.
  • Imao je relativno veliki protok u poređenju sa drugim interfejsima toga doba.
  • Zbog pojave perifernih metoda, povezivanja velike brzine, kao što je IEEE 1394/FireWire i USB 2.0, SCSI interfejsi za štampače brzo postaju sve zastareliji.   

 

IEEE 1394 Firewire
 
IEEE 1394 interfejs (takođe poznat  kao  FireWire („fajervajer“) - Apple-ovo zaštićeno ime) nedavno je doživeo eksploziju popularnosti. Kao što je već objašnjeno u Poglavlju 1, ovaj interfejs podržava uređaje uz maksimalni protok podataka od 800 MBps i sposoban je da ostvari brzine i do 3.2 Gbps te sve više uređaja koji šalju što je više moguće podataka u što kraćem vremenskom roku koristi ovaj interfejs. Štampači koji se koriste za poslove grafike ili pripreme za štampu treba da prime na stotine megabajta slika ili teksta pripremljenog za štampu i grafičkih prikaza imaju IEEE 1394 ulaze. Mali broj kućnih štampača koristi IEEE 1394, međutim, pošto je to dodatna karakteristika većina ljudi ga ne bi ni koristila (i samim tim ne želi da izdvoji novac za istu). Uz to, nema ni svaki računar IEEE 1394 izlaz (osim većine Macintosh računara koji se danas proizvode).

 

Bežični
 
Poslednji bum u tehnologiji interfejsa je bežični interfejs (različitih vrsta). Sa pojavom IEEE 802.11 bežične mreže, moguće je da se ljudi slobodno kreću po svojim kancelarijama, a da i dalje ostaju povezani jedni s drugima i njihovom korporativnom mrežom. Tako je neko došao na ideju da bi bilo lepo kad bi i štampači bili isto tako pokretljivi (sve u svemu mnogi su već na kolicima sa točkićima). Neki štampači ili imaju ugrađen 802.11 interfejs ili su povezani na 802.11 mostove preko svojih integrisanih mrežnih kartica. Još jedna bežična tehnologija koja ubrzano postaje prihvaćena, naročito među proizvođačima perifernih uređaja, je Bluetooth (blutut). Bluetooth je bežična tehnologija koja se koristi da zameni mnoštvo interfejs kablova koji se protežu od vašeg računara i svih njegovih perifernih uređaja. Nije dizajniran da radi na velikim razdaljinama (njegov apsolutni maksimalni domet je 100 m, a većina uređaja je tehnički podešena da radi u rasponu od 10 m). Štampači kao što je HP 955c su osposobljeni Bluetooth tehnologijom. Kad se štampa koristeći uređaj koji podržava Bluetooth (kao što je PDA ili mobilni telefon) i štampač koji podržava Bluetooth tehnologiju, sve što treba da uradite jeste da budete u okviru dometa uređaja (tj. da priđete bliže), selektujete drajver za štampu preko uređaja i odaberete Print. Informacije se prenose bežično kroz vazduh koristeći radio talase koje prima uređaj. Za više informacija o tehničkim specifikacijama Bluetooth-a i detaljima posetite www.bluetooth.org

 

Softver za interfejs

Računari i štampači ne mogu da sami ostvare međusobnu komunikaciju. Potreban im je softver za interfejs da prevede softverske komande u komande koje štampač može da razume.
Postoje dva faktora za razmatranje kod softvera za interfejs: jezik za opis strane i drajverski softver. Jezik za opis strane utvrđuje koliko je štampač efikasan u pretvaranju informacija koje treba odštampati u signale koje štampač može da razume. Drajverski softver razume i kontroliše štampač. Veoma je važno da koristite adekvatan interfejs softver za vaš štampač. Ako koristite bilo pogrešan jezik za opis strane ili pogrešan drajverski softver, štampač će štampati koješta – a možda i apsolutno ništa.

 

Jezici za opis strane
 
Jezik za opis strane radi upravo ono što njegovo ime nalaže. On opisuje čitavu stranicu koja se štampa šaljući komande koje opisuju tekst kao i margine i ostala podešavanja. Kontroler u štampaču tumači ove komande i pretvara ih u laserske impulse (ili udarce pinova).  

Život bez jezika za opis strane
 
Najosnovniji jezik za opis strane je onaj koji nije opisivao čitavu stranicu. Računar šalje sve instrukcije koje su štampaču potrebne u serijskom toku, poput: Pozicija 1, ne štampaj ništa; Pozicija 2, udari pinovima 1 i 3; Pozicija 3, ne štampaj ništa. Ovakva vrsta opisnog jezika radi odlično kod matričnih štampača, ali može biti vrlo neefikasna za laserske štampače. Na primer, ukoliko biste poželeli da odštampate stranicu koristeći standardan jezik za opis strane, a na stranici se nalazio samo jedan karakter, došlo bi do puno „protraćenog“ signala na „ne štampaj ništa“ komande. Kod grafike, komande za štampanje oblika na stranici su relativno složene. Na primer, da biste nacrtali kvadrat, računar (ili štampač) mora da izračuna veličinu kvadrata i konvertuje to u mnogo „udari pinom x“(ili „uključi laser“) i „ne štampaj ništa“ komandi. Tu drugi tipovi jezika za opis strane stupaju na scenu. Prvi jezik za opis strane bio je PostScript. Razvila ga je kompanija Adobe i prvi put se koristio u Apple-ovom LaserWriter štampaču. Učinio je štampanje grafike brzim i jednostavnim. Evo kako PostScript funkcioniše: PostScript drajver za štampač opisuje stranu u smislu „crtaj“ i „postavi“ komandi. Strana je podeljena u vrlo finu mrežu (finu koliko i rezolucija štampača). Kad poželite da odštampate kvadrat, odvija se komunikacija poput ove: POSTAVI 1,42% CRTAJ 10% POSTAVI 1,64% CRTAJ10D% . . .

Ove komande govore štampaču da nacrta liniju na stranici od reda 42 do reda 64 (vertikalno). Drugim rečima, jezik za opis strane govori štampaču da nacrta liniju na stranici, daje mu početnu i krajnju tačku i to je to. Umesto da šalje štampaču lokaciju svake pojedinačne tačke u liniji i instrukciju na svakoj pojedinačnoj lokaciji da odštampa zasebnu tačku te lokacije, PostScript može da nacrta liniju sa manje od pet instrukcija. Kao što možete videti, PostScript koristi komande koje su manje ili više na engleskom jeziku. Komande se tumače od strane procesora na kontroleru štampača i konvertuju u signale jezika za kontrolu štampača. Još jedan jezik za opis strane je „Jezik za kontrolu štampe“ (Printer Control Language (PCL)). Trenutno u svojoj šestoj reviziji (PCL 6), razvila ga je kompanija Hewlett-Packard za svoju LaserJet seriju štampača kao konkurentski jezik PostScript-u. PCL radi na poprilično isti način kao i PostScript, ali se susreće uglavnom u HP štampačima (uključujući DeskJet termomlazne štampače). Ostali proizvođači, međutim, koriste PCL. Zapravo, neki štampači podržavaju oba jezika za opis strane i mogu da automatski prelaze s jednog na drugi.

Najveća prednost jezika za opis strane je to što premeštaju deo obrade podataka iz računara u štampač. Kod dokumenata koja sadrže samo tekst, oni ne nude velike prednosti. Međutim, kod dokumenata koja imaju puno grafike ili koriste veliki broj fontova, jezik za opis strane omogućava da se obrada zadatih materijala za štampu odvija mnogo brže. Ovo ih čini idealnim izborom za laserske štampače. Ipak, mogu ih koristiti i drugi štampači (gore pomenuti DeskJet-ovi kao i neki matrični štampači).

 

Drajverski softver
 
Drajverski softver kontroliše način na koji štampač obrađuje zadatke štampe. Instalirani drajver za štampać koji koristite omogućava računaru da pravilno štampa na tom štampaču (pod pretpostavkom da imate odgovarajući interfejs podešen između računara i štampača).

Kad treba da nešto odštampate, odabirate drajver za štampu za upravo vaš štampač sa unapred podešene liste. Drajver koji ste odabrali je podešen za tip, marku i model štampača kao i port kompjutera na koji je povezan. Možete takođe odabrati koju fioku za papir štampač treba da koristi kao i neke druge opcije kojima štampač raspolaže (ako je moguće). Takođe, svaki drajver za štampač je podešen tako da koristi određeni jezik za opis strane.

Ako je odabran pogrešan drajver za štampač, računar će slati komande u pogrešnom jeziku. Ako do toga dođe, štampač će štampati nekoliko stranica punih nepovezanog materijala (čak iako su poslate informacije za samo jednu stranu). Taj nepoveezani materijal predstavlja konkretne komande jezika za opis strane odštampane kao tekst umesto da budu protumačene kao kontrolne komande.

 

Potrošni materijal za štampače

Baš kao što je važno koristiti odgovarajući interfejs i softver za štampač, morate koristiti i odgovarajući potrošni materijal. Ovaj potrošni materijal podrazumeva medije za štampu (ono na čemu štampate) kao i potrošne materijale za štampu (ono čime štampate). Konačni kvalitet obavljenog posla štampe u mnogome zavisi od potrošnog materijala za štampu.

 

Mediji za štampu
 
Mediji za štampu jesu ono što propuštate kroz štampač da on na tome štampa. Postoje dve glavne vrste medija za štampu: papir i folije. Od ove dve vrste se ubedljivo najviše koristi.

 

Papir
 
Većina ljudi ne obraća previše pažnju na vrstu papira koji koriste u svojim štampačima. Po sredi je faktor koji može imati izuzetan uticaj na kvalitet odštampanog primerka i tema je mnogo složenija, nego što ljudi obično misle. Na primer, ako se koristi pogrešan papir, može često dolaziti do zaglavljivanja i čak možda oštećenja komponenti.

Nekoliko aspekata papira se može odmeravati; svaki ukazuje na kvalitet papira. Prvi faktor je sastav. Papir se pravi od mnoštva supstanci. Papir se nekad pravio od pamuka i nazivao se Rag Stock. Takođe se pravio i od celuloze koja je jeftinija. Većina papira na današnjem tržištu se pravi od celuloze ili od kombinacije oba pomenuta materijala.

Još jedan aspekt papira je odlika poznata kao gramatura ili gramaža. Gramatura pojedinog tipa papira je njegova prava težina u gramima i to 500 listova standardne (osnovne) veličine tog papira napravljenog od tog materijala. Za običan papir za kucanje  ta veličina je 43x56cm. Najzastupljeniji papir u štampačima je onaj od 80 g/m. Proizvođači su podelili standardu veličinu u četiri lista što je dovelo do A4 formata koji nam je svima poznat. Dakle, ris od 500 papira od 80g/m je težak nešto preko dva kilograma.

Poslednja osobina papira o kojoj ćemo govoriti je debljina zasebnog lista papira. Ako je papir predebeo, može se zaglaviti u mehanizmima za uvlačenje papira koji imaju više krivina na putu kojim se papir kreće. S druge strane, papir koji je isuviše tanak se možda neće uopšte uvlačiti.
 
Ovo su samo tri kategorije koje koristimo da ocenimo kvalitet papira. Pošto postoji toliko različitih vrsta i marki kako štampača tako i papira, bilo bi nemoguće da specifikacije „savršenog“ papira. Međutim, dokumentacija za svaki štampač daje specifikacije za papir koji bi trebalo koristiti u tom štampaču. Za najbolje rezultate kupujte papir koji je namenjen konkretno za taj štampač od strane proizvođača. Biće skuplji, ali ćete imati manje problema koji bi vam se dešavali s neadekvatnim papirom. Kvalitet štampe će takođe biti najbolji mogući.

 

Folije – providni mediji za štampu

Folije se još uvek koriste za prezentacije na grafoskopima, čak i uz eksploziju programa kakav je PowerPoint (firme Microsoft) i perifernih uređaja kakvi su LCD monitori koji omogućavaju da ljudima u čitavoj prostoriji pokažete šta je na ekranu vašeg računara. PowerPoint ima opciju za štampanje slajdova, a možete takođe koristiti bilo koji program za štampanje na providnim stranicama od plastike ili vinila za upotrebu na grafoskopima. Problem sa ovakvim „papirima“ je što je štampačima neizmerno teško da rade s njima. Zato su razvijene specijalne folije za korišćenje sa laserskim i termomlaznim štampačima. Svaki tip folije je dizajniran za određenu marku ili model štampača. Opet, proverite dokumentaciju štampača da biste saznali koja vrsta folije radi u tom štampaču. Nemojte koristiti nijedan drugi tip folije! Nikada nemojte koristiti foliju u štampaču pre nego što prvo proverite da li je ta vrsta folije preporučena od strane proizvođača. Toplota iz sjedinjavača će otopiti većinu drugih folija i one će se omotati oko njega. Nemoguće ga je očistiti pošto se ovo desi. Sjedinjavač će morati da se zameni novim.

 

Ostali potrošni materijali za štampu

Osim medija za štampu u štampaču se mogu trošiti i druge stvari koje se moraju iznova napuniti. To su potrošni materijali kojima se štampa. Većina ih se koristi da bi se ostavile slike na medijima za štampu. Postoje dve njihove glavne vrste u današnjim štampačima: mastilo i toner. Toner se prevashodno koristi u laserskim štampačima; većina ostalih štampača koristi mastilo.

 

Mastilo
 
Mastilo je tečnost koja se koristi za ostavljanje traga na papiru. Štampači koriste nekoliko različitih boja mastila, ali većina upotrebljava nekoliko nijansi crne ili plave. I matrični i termomlazi štampači koriste mastilo, ali na različit način.

Matrični upotrebljavaju tkaninu ili poliestersku traku (ribon) natopljenu mastilom i namotanu unutar plastičnog kućišta. Ovaj mehanizam se naziva traka štampača ili patrona sa mastiljavom trakom (indigo trakom). Ova traka je veoma slična traci kod pisaće mašine, ali umesto da bude namotana u dve rolne kao kod pisaće mašine, kod štampača je ona namotana unutar samo jednog plastičnog kućišta. Jednom kad traka potroši mastilo, treba je baciti i zameniti novom. Patrone sa trakom se prave u skladu sa štampačima za koje su namenjene. Iz ovog razloga, treba kupovati trake istog proizvođača kao i štampač. Pogrešna traka može da dovede do zaglavljivanja štampača kao i do problema s kvalitetom. Moguće je traku ponovo natopiti mastilom. Neki isporučioci opreme prodaju flaše sa rastvorom mastila koje se mogu sipati u plastično kućište, u kojem će platnena traka upiti rastvor. Termomlazni štampači imaju rezervoar za tečno mastilo. Mastilo u ovim patronama je zapečaćeno unutra. Kada se jednom mastilo potroši, patrone se moraju zameniti i baciti. Nova, puna patrona se montira na njeno mesto. Budući da patrona sa mastilom sadrži i mehanizam za štampanje i mastilo, to je kao da kupujete novi štampač svakog puta kad menjate patronu s mastilom. U nekim termomlaznim štampačima, patrona sa mastilom i glava za štampanje su dva zasebna mehanizma. Na ovaj način, mastilo se može zameniti kada se istroši, a glava za štampanje koristiti nekoliko puta. Ovo fino funkcioniše ako je štampač dizajniran da tako radi.  Međutim, neki ljudi misle da ovo mogu obaviti i na svojim štampačima sa integrisanim patrona/glava štampača sistemom, služeći se posebnim priborom za dopunjavanje patrona sa mastilom (kertridža). Ovaj pribor sastoji se od šprica napunjenog mastilom i duge igle. Igla služi da bi se njome probio poklopac prazne patrone sa mastilom, a špric dalje služi da bi se ponovo napunio rezervoar. Ne koristite ovaj pribor! Pogledajte upozorenje u vezi sa njihovom upotrebom radi dodatnih informacija. 

 

Toner
 
Poslednji tip potrošnog materijala je toner. Svaki model laserskog štampača koristi posebnu patronu za toner. Već smo govorili o tipovima patrona za toner pričajući o različitim vrstama štampača. Treba uvek proveriti priručnik štampača kako bi se utvrdilo koji tip patrone za toner mu je potreban.  

 

Mislite pre nego što refilujete
 
Kao i sa patronama sa mastilom trebalo bi uvek kupovati tačan model patrona koji preporučuje proizvođač. Patrone sa tonerom su dizajnirane da odgovaraju određenom modelu štampača. Nikada nemojte ponovo puniti patrone iz istih onih razloga koje zbog kojih ne preporučujemo refilovanje patrona mastilom. Odštampani materijal će biti slabijeg kvaliteta, i činjenica da samo refilujete patrone, a ne menjate fotosenzitivni doboš (koji se uglavnom nalazi smešten unutar same patrone) iako ga je možda potrebno zameniti. Prostom zamenom refilovanih patrona sa tonerom odgovarajućim, brendiranim patronama rešeni su mnogi problemi u kvalitetu štampanja laserskih štampača na koje smo naišli. Mi ne prestajemo da preporučujemo one prave, a klijenti neprestano dolaze sa refilovanim. Na kraju, mi uzimamo klijentima novac kako bismo im rešili problem kvaliteta štampanja, a u stvari sve što je potrebno jeste da kupe patronu s tonerom, što je uvek naš savet uz obaveznu minimalnu naplatu za pola sata posla (iako posao zamene patrone zahteva samo pet minuta). 

 

Opcije/unapređenja

Većina štampača (naročito laserskih štampača) može biti unapređeno različitim mogućnostima. Ovo se radi da bi se dodale funkcije ili da bi se povećao kapacitet štampe pojedinog štampača. Kako se složenost laserskih štampača povećava, oni često postaju ono što se naziva „multikopirima“ (skraćenica za uređaj koji višestruko štampa originalne kopije). Umesto da odštampate jednu kopiju pa je zatim fotokopirate dvostrano ili zaheftate ili izbušite rupe (za slaganje u registratorima npr), proizvođač štampača je sve te funkcije ugradio u štampač pa je svaka odštampana „kopija“ u suštini original.

Svaki proizvođač u dokumentaciji svakog štampača navodi spisak svih alatki, opcija i unapređenja dostupnih za taj štampač. Ove opcije podrazumevaju sledeće:

  •  Memorija
  •  Hard diskovi
  •  NIC-ovi
  •  Fioke i mehanizmi za uvlačenje papira
  •  Uređaji za koričenje
  •  Skeneri, faks modemi i fotokopiri

 

Memorija
 
Jedna od najuobičajenijih opcija za štampač jeste dodavanje memorije da bi se povećala veličina njegovog bafera (međumemorije). Što je bafer veći, veći zadatak za štampu on može da obavi. Zato, dodajući memoriju možete poboljšati rad štampača.

Većim delom, memorija štampača je karakteristična za marku i model štampača koji se unapređuje. Kod proizvođača vašeg štampača možete proveriti kakvu memoriju koristi i na koji način ju je najbolje unaprediti. Ovi postupci se pomalo razlikuju za svaku marku i model štampača.  

 

Hard diskovi
 
Da bi se štampalo kako treba, vrsta stila ili fonta koji se štampa mora biti preuzet na štampač zajedno sa zadatkom za štampu. U poslovima pripreme za štampu i grafičkog dizajna gde se stranice u koloru štampaju na sporijim štampačima, u boji se uvek traže načini da se ovaj proces ubrza. Oni zato instaliraju brojne fontove u integrisanu memoriju štampača koji postaju rezidentni fontovi štampača.

Ali, postoji problem: većina štampača ima ograničenu količinu skladištenog prostora za ove fontove. Da bi rešili ovaj problem, proizvođači štampača su ostavili mogućnost da se hard diskovi mogu dodati mnogim štampačima. Ovi hard diskovi se mogu koristiti za čuvanje mnogih fontova korišćenih tokom štampe i takođe se mogu koristiti za čuvanje nekog velikog dokumenta dok je proces njegovog štampanja u toku.

 

NIC – Mrežni interfejs kontroler
 
Mreže su svuda. Skoro svako poslovno okruženje ih ima kao i neka domaćinstva. One se koriste za razmenu informacija i resursa između kompjutera. U prošlosti mogli ste deliti vaš štampač s komšijom preko mreže kroz softver instaliran na vašem računaru. Ali ovakav postupak je imao dve mane: bio je spor, jer vaš računar radi i druge stvari izuzev što deli (šeruje) štampač s nekim, bio je i nezgodan jer je vaš računar morao da bude uključen da bi neko mogao da odštampa nešto na vašem štampaču. Zbog toga je opcija mrežne interfejs kartice (NIC) postala popularna kako je sve više i više ljudi osetilo potrebu za tim da njihovi računari budu na mreži bez korišćenja kompjutera domaćina (host).
NIC u štampaču je sličan NIC-u u računaru, uz nekoliko važnih razlika. Prvo, NIC u štampaču ima mali procesor koji upravlja NIC interfejsom (funkcijama koje bi softver na računaru domaćinu radio). Drugo, NIC u štampaču je većim delom, patentiran. Napravljen je od strane istog proizvođača kao i štampač. Kada osoba na mreži štampa na štampaču sa NIC-em, štampa se pravo na štampač, a ne preko nekog posredničkog uređaja (iako je u nekim situacijama to poželjno i potrebno s NIC-jevima). Zbog svoje namenske prirode, NIC opcija montirana u štampač čini štampanje na tom štampaču bržim i efikasnijim – taj NIC je namenjen primanju zadataka za štampu i slanju informacija o statusu štampača klijentima.
Neki NIC-jevi za štampače imaju instalirane male veb servere koji omogućuju klijentima da proveravaju zadate operacije štampanja kao i količine tonera s bilo kog kompjutera u mreži.

 

Fioke i mehanizmi za uvlačenje papira
 
Jedna od vrlo popularnih mogućnosti u poslovnim okruženjima jeste dodavanje fioka za papir. Većina laserskih i termomlaznih štampača imaju bar po jednu takvu fioku (u koju obično staje do 250 stranica ili manje). Dodavanje fioka za papir omogućuje štampaču da odštampa više kopija između dva punjenja smanjujući tako cenu njegovog rada. I još, neki štampači mogu da prime više ovakvih fioka koje mogu biti napunjene različitim vrstama papira, kancelarijskog materijala i koverti. Prednost je u tome što možete odštampati i pismo i kovertu na istom štampaču, a da ne morate da napuštate svoj radni sto da biste promenili papir u štampaču.

U vezi sa fiokama je i opcija mehanizama za uvlačenje papira. Na neke vrste papira se mora paziti dok se na njih štampa da biste bili sigurni da se proces štampe odvija valjano. Jedan od primera za to su koverte: najčešće ne možete samo staviti svežanj koverti u štampač jer neće stajati ravno same od sebe i mogu se lako zaglaviti. Alatka koju možete da dodate za ove potrebe jeste mehanizam za uvlačenje koverti. On se obično zakači na prednju stranu laserskog štampača i ubacuje koverte, jednu po jednu. Najčešće u njega staje između 100 i 200 koverti. Ako vas zanima procedura instaliranja ovog dodatka, idite na www.hp.com i izvršite pretragu pojma „Envelope Feeder Install“.

 

Uređaji za koričenje
 
Ovaj deo štampača radi ono što mu ime nalaže: koriči dokument koji se štampa. On to čini savijanjem, heftanjem, bušenjem rupa, sortiranjem ili spajanjem skupova dokumenata koji se štampaju u njihov originalni oblik. Tako umesto da štampate gomilu papira i onda morate da ih poređate i zaheftate, uređaj za koričenje to može da uradi za vas.Ova konkretna opcija, iako nije jeftina, postaje sve popularnija na laserskim štampačima ne bi li ih pretvorila u gore pomenute „multikopire“. Ustvari, mnogi kopiri su danas digitalni i mogu da rade iste stvari kao i laserski štampači, ali mnogo brže i za mnogo manju cenu po stranici.

 

Dodaj komentar Sviđa mi se - (3) Ne sviđa mi se - (0)    

  • Štampač 1
  • Štampač 2